Izvor: Blic, 27.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema filmova, ima banketa
Nema filmova, ima banketa
Razgovor s rediteljem Goranom Paskaljevićem upriličen je povodom njegovog novog filma 'Optimist', Festivala srpskog filma u Parizu, koji je izazvao priličnu buru među ovdašnjim filmadžijama, i Festivala u Karlovim Varima, gde predsedava žirijem.
Paskaljević najpre priča o Festivalu u Karlovim Varima, koji počinje 30. juna: 'To je velika čast. I radost. Inače, to je bio prvi festival koji sam posetio u životu. Imao sam tada 16 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i već sam pokazivao interesovanje za bavljenje filmom. Moj očuh Filip Aćimović, tadašnji umetnički direktor Kinoteke, bio je pozvan kao gost u Karlove Vari i poveo me sa sobom. Bio sam oduševljen svim onim što sam doživeo i tada sam doneo odluku da dam sve od sebe kako bih studirao u Češkoj. Znao sam da to ne ide lako, ali, eto, bio je to moj prvi susret s onom glamuroznijom stranom kinematografije.' Dakle, tada ste se švercovali u očuhovoj sobi...
- A sada se vraćam na mesto zločina kao predsednik žirija. Inače, ove godine na taj prestižni festival, koji je uvek negovao autorski film, dolazi Lik Beson da predstavi svoju novu produkciju, Suzan Sarandon, Teri Gilijam... Prošle godine počasni gost je bio Robert Redford, koji je Karlove Vari povezao sa festivalom u Sandensu, tako da će ove godine biti prikazan i izbor sa te filmske manifestacije. Pored glavnog, postoji paralelni, takođe takmičarski program 'Istok - Zapad', o kome odlučuje drugi žiri, i u kome učestvuje i film 'Sutra ujutro' Olega Novkovića, rađen po scenariju Milene Marković. To je već značajan uspeh srpskog filma. Vidite, veliki festivali postaju sve više skloni glamur-filmu, ali ne zaboravljaju ni autorski film. Zbog toga otvaraju paralelne takmičarske programe, koji su velika šansa za promociju našeg filma u svetu.
I osporavani Drugi festival srpskog filma u Parizu je nastojao da promoviše našu kinematografiju. Želimir Žilnik vam je zamerio što ste doveli u pitanje učešće njegovih filmova?
- Žao mi je što me Želimir pogrešno shvatio. Rekao sam, da citiram sam sebe: 'Možda je problem u selekciji, jer nisu svi naši filmovi podjednako zanimljivi za gledaoce u Parizu'. Pa, podrazumeva se da nisam mislio na filmove naših klasika i Žilnikovu retrospektivu, ali jesam na noviju produkciju u kojoj dominiraju komercijalni filmovi lokalnog karaktera, kao na primer 'Ivkova slava', simpatičan folklorni film koji može imati uspeha kod naše, ali ne i kod francuske publike. Inače, podržavam Aleksandra Todorovića i njegov privatan napor da otvori prostor za naš film u Francuskoj. Ali nedopustivo je da se neki filmovi prikažu bez titla. Nažalost, o našoj filmskoj kulturnoj baštini niko ne brine, i tu se potpuno slažem sa Žilnikom. I sam sam iz tog razloga morao da odbijam neke pozive za retrospektive mojih filmova u svetu, jer su kopije u raspadajućem stanju, osim onih koje sam radio u koprodukciji sa inostranim partnerima. Ali Ministarstvo izdvaja za naše prilike ne baš male svote novca za kinematografiju, Filmski centar Srbije se bavi i njenom promocijom...
- Ove godine u Kanu Filmski centar Srbije je bio prisutan. Priča se da je potrošeno oko 100.000 evra, a nismo imali nijedan film ni u jednoj selekciji. Jedan film u programu festivala može više da uradi za proboj naše kinematografije nego svi mogući banketi, kokteli, trubači i igranje po stolovima... Pa, Mića Vučković je tokom teških 90-ih sa mnogo, mnogo manjim sredstvima i skromnim štandom mnogo više učinio za našu kinematografiju nego što je učinjeno sada s tolikim parama. Danas ti smutni ljudi hoće da ga izbace s posla. Bio sam prvi čovek koji je smatrao da treba da osnujemo Filmski centar... Zar niste bili (i ostali) protiv njega?
- Još januara 2001. predložio sam tadašnjem ministru kulture Lečiću da se osnuje Filmski centar Srbije. Ideja je kasnije zaživela, a ja u svemu tome nisam učestvovao, jer nije pokazan interes za moje veliko iskustvo, kao ni za iskustva drugih naših u svetu renomiranih autora. Na kraju je Centar napravljen, ali ne kao servis nacionalne kinematografije, kao što je to svuda u Evropi, nego kao centar moći. I to jednih te istih ljudi. Novac je tokom protekle godine delio ministar kome je hteo. Neki su projekti završeni, neki nisu. Rezultati mi daju za pravo da i dalje sumnjam u sve to. Ali, nažalost, u Srbiji kakva jeste taj Centar odražava stanje u društvu. Podeljeni smo po interesnim sferama i sve zavisi od toga koja partija drži koje ministarstvo, ko je gde i ko je čiji. Najteže je biti nezavisan, a eto, ja sam, koliko znam, jedini filmski autor u Srbiji koji je ceo svoj radni vek proveo u statusu slobodnog umetnika. A vaš novi film 'Optimist'? Da li je u selekciji nekog svetskog festivala i kog?
- 'Optimist' će biti u zvaničnoj selekciji dva velika svetska festivala ove jeseni, ali to je za sada sve što mogu da vam kažem. Jer, pisma i pozivi selektora koje sam dobio obavezuju me da o tome ne mogu ništa da kažem pre nego što oni ozvaniče, odnosno objave svoju selekciju.
T. Nježić
