Izvor: Politika, 19.Dec.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki uspevaju da ostanu, neki se vraćaju
Tražio od međunarodne zajednice i od Vlade Srbije da ulažu u Bujanovac i Preševo i da otvaraju male fabrike. Odmah bi se videlo da su ljudi manje zainteresovani za odlazak
Nisu tačne tvrdnje da azilanti stižu većinom sa juga Srbije, iz Bujanovca i Preševa. Mnogo ih je iz drugih delova Srbije. Iz Bujanovca i Preševa odlaze zbog ekonomske situacije i nezaposlenosti. Bujanovac i Preševo su veoma nerazvijene opštine, u kojima privredna preduzeća uglavnom ne rade. Mladi koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << završili fakultete čekaju po nekoliko godina i onda odlaze tražeći azil, ali ne politički nego ekonomski. I ostali odlaze da traže posao, jer imaju porodice i decu, moraju nekako da ih prehrane.
Ima i Albanaca s Kosova, koji su dobili državljanstvo Srbije u Gračanici ili nekom drugom gradu. To su Kosovari, ali dobili su dokumentaciju i pasoše koje koriste za azil. Bilo je i nekih afera tim povodom jer pasoše su plaćali hiljadu, hiljadu i po evra. Njihov je cilj da otputuju negde u Evropu, da pokušaju da reše svoj ekonomski problem. To su individualni potezi, kad čovek uzima sebi pravo da ode u neku drugu državu. Mada znamo da ni tamo ne teče med i mleko. Bolje je ovde zaraditi trista-četiristo evra nego u Nemačkoj hiljadu. Ili sedamsto, koliko oni kao azilanti dobijaju za kompletnu porodicu.
Odavde iz Bujanovca odlaze čitave porodice, jer to se primeti u školama, i osnovnim i srednjim, gde je manje učenika.
Koliko znam, mnogi azilanti tamo imaju nekog rođaka kod koga idu, i tek kasnije se prijave da traže azil. Neki uspevaju da ostanu, a neki se vraćaju, ali procedura traje pet-šest meseci, ili čak devet. I, što je najgore, kad mladi ljudi vide kako se živi u Minhenu ili Diseldorfu, i kad se vrate ovde, onda ih to podstiče na nove odlaske. Ja sam zato tražio od međunarodne zajednice i od Vlade Srbije da ulažu u Bujanovac i Preševo i da otvaraju male fabrike. Odmah bi se videlo da su ljudi manje zainteresovani za odlazak. Ali situacija je takva u Bujanovcu i Preševu, a i u Srbiji, mladi nemaju neku perspektivu za život i napredak. Zato albanska omladina ide odavde u Prištinu, a srpska u Niš i Beograd ili dalje u EU.
Dosad nije preduzeto ništa da bi se nova preduzeća otvarala u Bujanovcu i Preševu. Čujem skoro svaki dan na televiziji da se grade pogoni za petsto ljudi u jednom gradu, za petsto u drugom, pogoni dolaze do Vranja, a južnije inicijativa se prekida. Infrastruktura se i ovde radi, ali to nije dovoljno jer nema posla. Za ekonomski razvoj ništa nije urađeno. Bujanovac je bio ekonomski centar. Vranje je bilo veliki centar, ali i Bujanovac je imao ,,Svetlost”, ,,Gumoplastiku”, ,,Hebu” ,,Simpo”. Sad samo deo toga radi. ,,Svetlost” je zatvorena, ,,Gumoplastika” takođe. U opštiti Bujanovac nezaposleno je oko 60-70 odsto radno sposobnih. Zaposleni su jedino u opštinskoj upravi i u školama. I nešto malo u privatnim firmama.
Bezbednosna situacija takođe doprinosi tome da strani investitori nerado ovde dolaze: Bujanovac i Preševo se tretiraju kao rizične zone, ima policije, bilo je i hapšenja za vreme izbora kao da je reč o teroristima, a nije jer pušteni su iz pritvora. Ali ta akcija koju je preduzela žandarmerija izazvala je veliko nezadovoljstvo. Ima i onih koji hoće da izbegnu privođenja i informativne razgovore u MUP-u pa odlaze na Kosovo i kasnije traže azil.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, Bujanovac
Galip Bećiri
objavljeno: 20.12.2012.
