Izvor: Blic, 20.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki umetnici su neviđeni licemeri
Neki umetnici su neviđeni licemeri Od početka leta, od kada je gradska vlada počela sa sređivanjem spiskova samostalnih umetnika za koje uplaćuje doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje, digla se velika prašina. U međuvremenu su se na relaciji samostalni umetnici - Gorica Mojović, čule razne optužbe koje su išle od argumentovanih pitanja do vređanja. Najpozvanija da objasni nameru vlasti svakako je Gorica Mojović, koja je kao član gradske vlade zadužena za kulturu. Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << li je tačno da je, kada je reč o ovim problematičnim doprinosima, svako ko je dobio status samostalnog umetnika 'zauvek' rešio pitanje svog penzijskog i socijalnog osiguranja?
- Da se nakratko vratimo u istoriju. Iako mene često nazivaju komesarom, komunistom, plaćanje doprinosa za samostalne umetnike je uspostavljeno u doba komunizma i u to strašno komesarsko Titovo vreme, kada je bilo puno para, čak toliko da se moglo samostalnim umetnicima pomoći i na ovaj način. Plaćanje doprinosa za samostalne umetnike i, naglašavam, socijalnih doprinosa, postojalo je samo u zemljama istočne Evrope i u Jugoslaviji. Za razliku od svih istočnoevropskih zemalja koje su odmah po promeni režima ukinule ta plaćanja, mi smo na osnovu odluke Skupštine grada nastavili sa davanjima za penzioni i socijalni fond za umetnike iz Beograda.
Zašto je onda usledila organizovana reakcija samostalnih umetnika i njihovih udruženja?
- Zato što smo moji saradnici i ja otvorili pitanje plaćanja doprinosa za samostalne umetnike i javno progovorili o tome. I drugo, zato što ti doprinosi uopšte nisu ni uplaćivani. Uopšteno govoreći, reč je o neviđenom licemerju. Jedan broj ljudi, velikih umetnika, procenio je da mu par hiljada maraka godišnje nije mnogo za regulisanje svog penzijskog osiguranja, s druge strane, postoji takođe veliki broj ljudi kojima to jeste problem i mi za njih hoćemo da plaćamo, ali postoji i treća grupa koja može da plaća, čak veoma lako može da plaća doprinose, ali traži da za njih i dalje plaća grad. Šta ste vi tražili od Udruženja samostalnih umetnika?
- Rekli smo im, na osnovu odluke Skupštine grada donete 12. jula, da ćemo i dalje uplaćivati doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje. Da li ste limitirali broj samostalaca?
- Ne, samo smo tražili da udruženja, prema svojim kriterijumima, izvrše reviziju svojih članova, i da se na spisak samostalnih umetnika kojima će grad i dalje uplaćivati doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje, uvrste oni koji su 2002. godine imali prijavljeno stalno mesto boravka u Beogradu. Potom, da tu budu ljudi koji nisu platili porez, što je značilo da nisu zaradili dovoljno da mogu sami da plaćaju doprinose. Trebalo je, znači, pribaviti potvrde o prijavi boravka i iz potvrdu iz poreske Uprave prihoda.
Najviše primedaba upravo se odnosilo ne na ono što treba, već na način na koji to treba uraditi?
- Na koji način se to odnosi? Na kratke rokove, na letnju pauzu kada su mnogi na putovanjima po svetu.
- Da ponovim, odluka je doneta 12. jula, potom je zakazana prva sednica komisije koja je donela odluku o vrsti potvrda koje treba dostaviti i pomerila na 10. oktobar rok za podnošenje dokumenata; naime, taj rok je nekoliko puta pomeran. Nemojte mi reći da neko ko je stanovnik Beograda ne može za tri i po meseca da pribavi dve potvrde. Najviše primedaba bilo je u vezi s potpisivanjem izjava?
- Predstavnici udruženja, a ne predstavnici grada, predložili su da svaki umetnik pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću potpiše da nema drugi firmu i da nema druge izvore prihoda. Iz objavljenih spiskova se vidi da su članovi udruženja i neki pevači novokomponovane muzike, koji se pitaju u čemu je problem ako im grad plaća penzijsko i socijalno osiguranje. Da li grad plaća te dažbine?
- Trenutno doprinose ne uplaćuje niko i osnovni razlog zbog čega smo sve obustavili i uopšte pokrenuli celu priču sastoji se u sledećem: nećemo više da plaćamo za sve te ljude, jer oni to mogu sami i to je toliko očigledno i vama, i njima, i udruženjima i široj javnosti. Čitav spor leži upravo tu.Ali neki od njih kažu da je obaveza grada da plati zaslužnim umetnicima?
- To je notorna budalaština kojoj je kumovala upravo birokratija udruženja. Upravo oni čiji je jedini zadatak da pravilno tumače svome članstvu prava i obaveze, i koji za to primaju platu jer su stalno zaposleni, upravo su oni dobrim delom krivci za ovo zamešateljstvo. Niko kome grad više neće plaćati doprinose neće samim tim izgubiti status umetnika. O tome da li je neko umetnik ili ne, ne odlučuje Skupština grada, ne odlučuje komisija, već 'resorno' udruženje. Svako treba u svom udruženju da dokaže da je imao programe, da je pisao knjige, da je glumio, da je pevao, da je ne znam šta. Ponavljam, o statusu umetnika ne odlučuje grad, već grad samo plaća onima koji na surovom tržištu ne mogu da ostvare dovoljno prihoda za pokrivanje životnih troškova i doprinosa. Koliko samostalnih umetnika računa na ovu vrstu pomoći?
- Trenutno, sa svim kemišima, matovićima i kebama, u Beogradu ima 1.505 samostalnih umetnika. Ukupno je problematično nekih dvadeset odsto i to ne samo u estradnom već i u drugim udruženjima. Samo par malih udruženja - Udruženje prevodilaca, pa i Udruženje srpskog književnog društva - pošteno su obavili posao. Kod ostalih su na spisku i dalje ljudi koji nisu u zemlji, ljudi koji imaju ozbiljne firme, koji rade ozbiljne poslove, dobro zarađuju i koji traže da im država i dalje plaća. Šta će izvršna vlast preduzeti osim što je vratila spiskove na doradu?
- Izvršni odbor je vratio spiskove udruženjima sa jasno naznačenim pravilima o tome ko ne može da očekuje pomoć Skupštine grada. Upravo sam ih pobrojala. Šta ako vam ponovo dostave iste spiskove?
- Postoji realna opasnost, i ja upozoravam bukače iz udruženja da, zbog tih dvadeset odsto spornih, može biti ugroženo oko hiljadu i dve stotine onih koji nisu sporni. Krajnja mera može biti ukidanje odluke. Na koji način oni misle da neko može ubediti 105 odbornika Skupštine grada da podrže plaćanje doprinosa za sve. Meni se zamera što ova davanja zovem socijalna i što govorim o privilegijama. Ova davanja jesu socijalna, tako se i zovu, i ovo jesu privilegije. Samo četiri zanimanja mogu preko udruženja da uplaćuju doprinose - to su sportisti, advokati, novinari i umetnici. Ali samo umetnicima plaća država. Zar to nisu privilegije. Željko Jovanović
