Izvor: Blic, 27.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki su mislili da smo poludeli
Neki su mislili da smo poludeli
Mark Bradel, direktor distributerske komapnije Kolumbija TriStar za Evropu, Bliski istok i Afriku posetio je nedavno svoje jugoslovenske partnere iz 'Takvižna' s kojima već devet godina
drži prvo mesto na domaćem tržištu kad je reč o distribuciji stranih filmova. Nakon bombardovanja, ne želeći da izgubi primat na tržištu ali i zato što smatra da je naša publika brojna i obrazovana, Mark Bradel vratio je, posredstvom 'Taka', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strane filmove u domaće bioskope. Poslednji put bili ste u Beogradu 1999. Vidite li neku razliku?
- Najveću razliku vidim baš ovde u 'Takvudu'. Sedeo sam u ovoj projekcionoj sali tada, prašina, oko mene majstori i radnici, a evo pogledajte kako lepo ovaj biskopski kompleks danas izgleda. U nekim drugim stvarima promene se baš i ne vide na prvi pogled. Ostala je ta dobra vibracija koja ovde postoji, energija koju ne srećem baš često. 'Kolumbija TriStar' je odmah po prestanku bombardovanja nastavila distribuciju filmova u Jugoslaviji. Da li ste tako postupili samo zbog činjenice da je lako izgubiti tržište nasuprot naporu koji je potreban da bi se ono stvorilo?
- Možda su nas neki od kolega i mislili da smo ludi kad smo se odmah po bombardovanju vratili, ali naše geslo je: ako dobiješ dozvolu da trguješ - uradi to. U suprotnom, gubiš pozicije i mogućnosti koje postoje. Osim toga, ljudi ovde vole da gledaju filmove, što nije bilo bez uticaja kada smo odlučivali o povratku na ovo tržište. Poslovanje u Jugoslaviji veoma se odražava na ukupno poslovanje u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Ovo je dobro tržište. Bitno nam je da Jugoslavija ponovo postane 'aktivna teritorija'. Mi jesmo ovde jer potencijalno možemo da zaradimo ali važan razlog je i što ne želimo da se procep između vaše kulture i savremene filmske produkcije proširi. Ako vi želite da gledate filmove mi ćemo vam to omogućiti.
Kakve su različitosti između tržišta u Srbiji i onih tranzicijskih u Jugoistočnoj Evropi?
- I vi ste u tranziciji, ona je počela odavno samo je taj proces stalno kočen da bi se potom nastavljao, bez obzira na prepreke, do sledeće pauze. Bilo je dakle, uspona i padova ali se tržište uvek obnavljalo. Od ranih devedesetih ovo je najbolja teritorija u celom regionu. Vaše tržište ima brojnu, pritom i obrazovanu publiku koju interesuju mnogi filmski žanrovi, što nije slučaj na svim tržištima. U Beogradu smo imali dobre posete na nekim veoma 'teškim' filmovima koji su po Evropi postigli loše rezultate. Najbolja publika zato što je najbrojnija u regionu?
-Ultimativo! Nas, naravno, pre svega zanima 'igra velikih brojeva' i u odnosu na ostala tržišta u regionu zaista ovde je reč o najvećim brojevima. Ali, nezavisno od toga, vaše tržište jeste i obrazovano To je normalno jer ovde imate kompanije, kao što je 'Tak vižn', koje se bore kvalitetom za uspostavljanje pravog tržišta. Kako je raditi na tržištu na kome najgledaniji film ostvari posetu jednaku onoj u nekom njujorškom ili pariskom kvartu?
- Ne valja upoređivati. Treba posmatrati svaku teritoriju zasebno. Ono o čemu mi razmišljamo nije samo koliko na kojoj teritoriji imamo gledalaca, nego nam je u prvom planu da novi filmovi na najbrži mogući način stignu do ljudi. Znači reagovati brzo i podržati investicije koje se u tu svrhu odvajaju. Tom prilikom suočavate sa neverovatno rasprostranjenom piraterijom, sa nelegalnim emitovanjem filmova na preko tristotine lokalnih televizija i nelegalnom distribucijom preko razgranate mreže video klubova . Šta mislite da preduzmete kako bi se ta 'crna rupa' zatrpala?
- Ovo nije jedina teritorija na kojoj se suočavamo s piraterijom, sa ilegalnim puštanjem u promet filmskih, video, tv i drugih vizuelnih materijala. Jugoslavija jeste 'crna rupa' Evrope kad je reč o autorskim pravima, ali nema teritorije na kojoj nema i piraterije. Da li možete da navedete makar jednu teritoriju na kojoj je postignut neki rezultat u borbi protiv piraterije?
- Dobri rezultati postignuti su u Bugarskoj, a tamo je bila vrlo razvijena. Isto se desilo u Poljskoj kao i u Češkoj. Piraterija nije razlog da prestanemo sa distribucijom naših filmova. Time bi i sami učestvovali u kreiranju 'crne rupe'. Primer je Rusija. Borba protiv piraterije povezana je, pre svega, sa demokratizacijom konkretnog društva. Piraterija, ustvari, nije problem distributera, već političara određene zemlje, svih njenih legalista. Nije reč samo o pirateriji filmova - ljudi piraterišu sve, od lekova do odeće. To je globalni društveni problem. Naša borba protiv piraterije sastoji se u tome da što brže dovedemo film na tržište i tako neutrališemo prvi piratski udar. milorad pavlović
