Izvor: Politika, 02.Avg.2010, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka vrsta prelaznog tipa
To još nije tip pravog demokrate već mešavina autoritarnog i demokratskog stila
Ideja da Balkan bude zona umerenih političara za socijalnog psihologa se mora pretvoriti u pitanje da li je sazrelo vreme i formirano raspoloženje za umerene političare. Bilo je umerenih stranaka i političara i devedesetih godina prošlog veka, ali oni nisu tada imali nikakve šanse. Sticajem svakojakih okolnosti, i narod je na ovim prostorima tražio autoritarne, politički robustne i energične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vođe verujući da će ih baš takvi izvući iz krize i osloboditi doživljaja frustriranosti, odnosno pokazati tamo „njima” šta možemo i kakvi smo „mi”. Da li iko može da zamisli na čelu Hrvatske devedesetih godina prošlog veka političara poput Josipovića ili u Srbiji Tadića?
Više puta sam govorio i pisao o autoritarnosti ukazujući na potrebu da se razlikuje tradicionalna autoritarnost kao relativno stabilna karakteristika mentaliteta i reaktivna autoritarnost koja se kao neki višak javlja u nestabilnim, haotičnim vremenima, kada se traže vođe kao izbavitelji i spasioci, kojima smo zbog toga spremni da privremeno poklonimo svoju slobodu i da im se podredimo. Može se pod određenim uslovima menjati i ova relativno stabilna „mentalitetska” autoritarnost, ali je za očekivanje da će promenjene okolnosti ukloniti pre svega ovaj višak autoritarnosti – reaktivnu autoritarnost. I doista, čini se da je narod nešto naučio na osnovu teškog iskustva i razočaranja u vođe kojima je verovao. Ne čuju se na ulicama i veseljima onoliko zapaljive pesme i bojni pokliči, ne prkosi se raznim simbolima. Građani žele mir, sigurnost, ali i posao, bolji životni standard, mladi žele da im se otvore perspektive, da žive od svog rada, da mogu da putuju po svetu. Čini se da su ovo obeležja društvene klime u svim bivšim jugoslovenskim republikama.
U takvoj situaciji prirodno je da se traže umereniji političari. Izgleda da su to osetili i stoga napravili određen zaokret i neki koji su doskora važili za ekstremiste. Kada kažemo umereniji, mislimo pre svega na stil političkog ponašanja, a manje i na sadržaj, jer još ne postoji dovoljna podrška pravljenju kompromisa, davanju recipročnih ustupaka. To još nije tip pravog demokrate već neka vrsta prelaznog tipa, koga karakteriše mešavina autoritarnog i demokratskog stila, model paternalističkog vođe. Ovde se ne upuštam u pitanje načina njihovog vladanja u strankama kojima pripadaju, gde, po pravilu nema pravog demokratskog života.
Umerenim političarima na Balkanu nije lako. Svi u svojim sredinama imaju političke jastrebove i ponekad su prinuđeni, da bi opstali, da vuku i nepopularne poteze. Oni na vrhu države, koji moraju da brinu o rešavanju otvorenih problema sa susedima, zavise od osetljivosti i mudrosti partnera iz tih država. Teško je opstati kao umeren ako je tvoj partner ekstreman. Ako često činiš ustupke, a druga strana ne odgovara na recipročan način, izgubićeš popularnost u svojoj državi, a to znači i izbore. Srećna je okolnost da su se u ovom trenutku na čelu i Srbije i Hrvatske našli ljudi koji odaju utisak umerenih političara, spremnih da razgovaraju i rešavaju probleme mirnim putem, jer odnosi između ove dve države umnogome definišu situaciju na celom Balkanu, no ne i sasvim. Ipak, umerenost njihovog političkog stila ne može da prikrije činjenicu da upravo između ove dve države postoje ozbiljni nerešeni politički problemi.
Sudbina umerenih političara će zavisiti od toga koliko će ostvariti očekivanja građana, koliko će biti efikasni u realizaciji ciljeva do kojih je narodu stalo. Ta efikasnost ne zavisi samo od njihove sposobnosti i političkih veština nego i od kojekakvih mogućih događaja u zemlji, od celokupnog balkanskog konteksta, ali i od odnosa međunarodne zajednice prema političkim žarištima u zemlji. Ovde najviše mislim na gotovo nerešiv problem Kosova. Vidimo kako i mišljenje Međunarodnog suda pravde preti da destabilizuje ovaj prostor. Građani strahuju kako će se ponašati Generalna skupština UN, šta će posle nje biti. S pravom se pitaju da li velike sile zbilja žele miran Balkan, a to znači i umerene političare na tom prostoru ili pak preferiraju da to ostane područje određene i kontrolisane tenzije. Politička situacija je ovde i dalje rovita. Ako umerena politika ne bude dala očekivane rezultate, ako umereni političari iz bilo kog razloga ne budu efikasni (a to se odnosi i na problem zapošljavanja i životni standard) proces se relativno lako može obrnuti i na mesto onih koje nazivamo umerenim doći ekstremniji i to uz podršku građana. Nadamo se da oni koji imaju dovoljnu moć i silu da učine i dobro i zlo neće neoprezno ponovo pripaliti „balkansko bure baruta”. Ali neće valjati ni da ga drže u situaciji da stalno tinja.
*Socijalni psiholog, profesor univerziteta
Bora Kuzmanović
objavljeno: 02/08/2010
