Izvor: Politika, 30.Maj.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka se pripremi Dodik
Kako je Gruevski preko noći u zapadnim medijima od dobrog momka postao opasan nacionalista. – Cilj je da se spreči priključenje Skoplja na „turski tok” i na „kinesku prugu”
Postoje dve škole mišljenja oko uzroka obojenih revolucija. Prva govori kako je presudan faktor nezadovoljstvo građana lošom, korumpiranom i nesposobnom vlašću pa se ono artikuliše kroz proteste, građanski otpor, ali i otvorene sukobe. Ovaj pristup „revolucionarnim promenama“ vidi kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzroke procese u društvu koji su doveli do pada i sloma institucija i do haosa koji vodi prevratu. Insistira na unutrašnjim faktorima i dinamici domaće političke scene koji društvo dovode do tačke loma. Ovde napadno nedostaje spoljni faktor, što je neretko posledica interesno zasnovane „selektivne percepcije“.
Druga škola mišljenja zagovara promene kao posledice planova „stranih centara moći“ naspram ove prve koja naglašava „teoriju unutrašnjih procesa“. Po ovom pristupu sve revolucije su organizovale službe velikih sila, a narodi su puki statisti. Kod tvrđih zagovornika ovog pristupa on prelazi u teoriju zavere. No u umerenijem obliku reč je o geopolitičkim analizama koji insistiraju na interesima velikih sila da preko „obojenih revolucija“ promene vlade i lidere koji im smetaju.
Gde je istina? Nekada je na pola puta između ove dve „teorije“, a nekada bliže jednom od dva pola. No najčešće je „revolucija“ posledica kombinacije nezadovoljstva građana, sloma autoriteta institucija, sa jedne strane, i realnog stranog pritiska i podrške „opoziciji“ da preuzme vlast. Formula „uspeha“ obojene revolucije zahteva i „sazrele“ unutrašnje društvene faktore i aktivno spoljašnje mešanje.
Makedonija je mala i siromašna balkanska državica koja je uz to i etnički podeljena. Iako bremenita unutrašnjim podelama i sukobima, i iako su siromaštvo i korupcija ovde izraženiji no drugde u regionu, ipak je jasno da je strani faktor inicirao sadašnju destabilizaciju. Cilj je da se spreči priključenje Skoplja na „turski tok“ pa i na „kinesku prugu“ jer bi ovi projekti verovatno promenili i odnose snaga na terenu. Tako je i premijer Gruevski preko noći u zapadnim medijima postao od dobrog momka opasan nacionalista. Albanski teroristi su prikazani kao lovci koji su se „malo preigrali“, a opozicija se idealizuje. Protesti prozapadne opozicije i zaposedanje trgova su već viđeni.
Mnogi su u Republici Srpskoj zabrinuti da skopski scenario čeka i Banjaluku. Ako se porede unutrašnji faktori u Makedoniji i Srpskoj vidimo da je u prvom slučaju reč o podeljenom društvu, a u drugom o homogenom. I Gruevskom i Dodiku se uzima za zlo na Zapadu što su se okretali ka Rusiji. Ipak, Makedonija je u težoj poziciji jer je na trasi „novog južnog toka“. Osim toga, svest građana Srpske jasnije je nacionalno profilisana od makedonske, što znači da su svesni da padom vlade može suštinski oslabiti „entitet“. Stoga se i nisu uspešno „primili“ prošlogodišnji protesti i nisu se prelili preko entitetske granice. Skoplje je poprište političkog sukoba kakvog nema u Banjaluci. Jasno je da je interes nekih krugova u međunarodnoj zajednici i kod sarajevskih političara da Dodiku vide leđa i da dobiju vladu koja će biti mekša i popustljivija oko projekta unitarizacije Bosne kojim bi se Republika Srpska svela na turističku atrakciju. Ovoga su svesni i mnogi u opoziciji, pa je stoga vrlo teško njihovim liderima, iako bi bili pomognuti nekim prozapadnim medijima i NVO, da mobilišu veći broj ljudi za agresivne antivladine proteste. To što opozicija koketira sa sarajevskim političkim krugovima slabi njenu poziciju u Srpskoj. Na kraju, ali ne i najmanje važno, Dodik je uspeo da „preživi“ teške krize i lomove zbog kombinacije lične sposobnosti i kompleksne strane podrške (lobiji u SAD, Rusiji i Izraelu).
To ne znači da Dodiku ne preti opasnost od „događanja naroda“. Naprotiv, rizik je visok jer postoje elementi i unutrašnjeg i spoljašnjeg faktora za destabilizaciju. Kako su klasična težišta kampanja slabljenja vlada u dokazivanju njene korupcije i autoritarnosti, Dodik bi i izbio argumente rivalima oštrijom kampanjom protiv korupcije i otvorenijeg odnosa prema opoziciji. U suprotnom se ide u krizu vlade. Ukratko, od Dodika zavisi, to jest od njegovih odgovara na spoljašnje i unutrašnje izazove.
