Izvor: Politika, 19.Jan.2015, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka druga deca
„Oni”, horor balet u neoklasičnom stilu, šalje poruku da od zla ne treba da zanemimo, već da ga posmatramo u kontekstu vrednosti života
Narodno pozorište u Beogradu je, posle mnogo godina, otvorilo vrata male scene „Raša Plaović” za baletsku umetnost. Tako je Dejanu Kolarovu i Đorđu Makareviću pružena mogućnost da se predstave publici u okviru novog programa „Mladi koreografi”. Otvaranje prostora mladim umetnicima je nesumnjivo pozitivna odluka, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izostao je selekcioni proces, otvoreni konkurs za veći broj zainteresovanih. Ovo veče, u svakom slučaju, otvara jednu novu stranicu u razvoju beogradskog baleta i taj trenutak treba zapamtiti, u nadi da će ovaj program nastaviti autentičan put kojim je davno krenuo naš veliki koreograf Dimitrije Parlić.
Dejan Kolarov i Đorđe Makarević su za ovo svoje predstavljanje izabrali različite pristupe pitanju ljudskog apsurda. Kolarov je tu temu obradio skoro vodviljski, inspirišući se poznatom Joneskovom „Ćelavom pevačicom”, kao asocijacijom na površnost ljudskih odnosa. Makarević se, pak, bavio istinitom horor pričom, nazvavši je „Oni”, i sa njom ušao u suštinu pitanja dualiteta duše – crno ili belo, zlo ili ljubav.
Kolarov na duhovit, satiričan način podvlači da je površnost posledica izolacije. Ona izaziva usamljenost koja je potpuno nepriznata u društvu i prikriva se ogromnim brojem informacija i događaja oko nas. To proizvodi zajednicu koja nema vremena da zalazi duboko ni u šta.
Oba mlada koreografa su izuzetno dobro odabrali igrače i saradnike. U „Ćelavoj pevačici” Milan Rus, Ivana Savić Jaćić, Dušan Milosavljević, Sanja Ninković, Tatjana Popović i Tejlor Klou pokazali su svoje igračke potencijale i time pomogli u pojedenim trenucima koreografsko-režijskog neiskustva. Bilo je interesantno videti kako autor maštovito koristi mimiku kao deo koreografije, tako da je svaki igrač dodatno razvio svoj lik i autentičnost. Dekor (Jasna Saramandić) je poslužio ideji, što nije slučaj sa kostimima (Katarina Grčić Nikolić) koji su mogli biti manje nametljivi i više usklađeni – kako među sobom, tako i sa dešavanjima na sceni.
„Oni” Đorđa Makarevića, taj horor balet u neoklasičnom stilu, šalje poruku da od zla ne treba da zanemimo, već da ga posmatramo u kontekstu vrednosti života. Koreograf problem zla publici predstavlja kao veliku misteriju, ali i naglašava da je svaki zločin bezrazložan. On, takođe, poručuje da, bez obzira na okolnosti u kojima živimo, svako od nas ima mogućnost izbora. Ostao je i utisak da je autor želeo dinamičnu filmsku akciju, u čemu je donekle i uspeo. A da bi se taj cilj do kraja postigao, trebalo je bolje iskoristiti pauze između slika koje su povremeno ličile na prazan hod. Likovi u Makarevićevom baletu veoma su dobro izbalansirani i potpuno su u funkciji teške i zahtevne priče. Igrači Igor Pastor, Tatjana Popović, Brankica Mandić, Dejana Zlatanovski, Jovana Nestorovska, Miloš Marijan i Milica Bajčetić, predvođeni primabalerinom Anom Pavlović, doprineli su veoma realističnom predstavljanju likova. Scenografija i kostimografija (Ida Ignjatović) su funkcionalne i originalne, sa naglašenim korišćenjem simbolike boja. Tehnika je pokušala da izađe u susret obojici koreografa, međutim nedovoljno, što je otkrivalo slabosti pozorišta u organizovanju i pristupu predstavi.
Današnji baletski stvaraoci su usamljeni, posebni i idu svojim putem, iako im donosioci odluka diktiraju vrednosti, usmeravajući ih ka bezličnosti i stihiji grupe. Pozorište ih tako podstiče da žive u iluziji lažnih vrednosti, čime ono zapravo jede svoju decu. Srećom, ova deca su se usudila da iskoče ispred stereotipa i da poruče: „Živimo u sadašnjosti, vidimo i shvatamo!” I još, kao da nam kažu: „Koristimo naše talente i pokušavamo da našom umetnošću dotaknemo ovo sadašnje i stvarno. Dokazujemo da balet nije samo lepršav, već da je u stanju i da kritikuje, poručuje i istražuje.”
Ivanka Lukateli
objavljeno: 20.01.2015.
