Izvor: Blic, 19.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka budućnost Srbije bude dosadna
Neka budućnost Srbije bude dosadna
Poznati pisac Svetislav Basara nedavno je pred čitalačku publiku 'servirao' novi roman 'Kratkodnevica' objavljen u, kako sam navodi, poluinostranoj izdavačkoj kući 'Glas srpski' iz Banjaluke. Reč je o delu koje podseća na onog starog Basaru, ali u novom ruhu. Njegova su dela, prisetimo se, često intrigirala javnost, a književne krugove još i više, dok su stavovi i napisi delili čaršiju, bili osporavani ili podržavani, ali bi se teško >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moglo reći da su ikoga ostavili ravnodušnim. Ovaj kontroverzni stvaralac nakon ove 'demokratske revolucije', zaplivao je vodama zvanične politike, reklo bi se, kao nikad ranije.
Nedavno je osvanula vest da je gospodin Basara član nove gradske vlade 'o čijim će se zaduženjima raspravljati naknadno'. Odgovarajući na pitanje o tom novom političkom angažmanu Svetislav Basara kaže da to konkretno zaduženje neće prihvatiti.
'Hteli su da budem zadužen za omladinu i sport, a ja sam to odbio.' Zašto ste odbili?
- Pa, jednostavno zato što ne znam ništa o tome.
Gradska vlada je, dakle, konstituisana. Šta očekujete dalje? Kako će se stvari razvijati?
- Gradska vlada je konačno konstituisana, i mislim da je na svim nivoima bilo dosta slavlja i euforije. Malo je reći da je trenutak strahovito ozbiljan. Stvari se moraju što pre normalizovati, a uslov je uspostavljanje vlada i njihov konkretan rad. Kako?
- E, kad bi znao odgovor na to pitanje ja bih bio predsednik Srbije. A da je reč o romanu kako biste rešili taj problem?
- U romanu je mnogo lakše budući da u njemu nema demokratskih procesa ni revolucija. Nižeš stvari kako ti padne na pamet, a to na kraju ipak dobro zvuči. No, bolje bi bilo da budućnost Srbije bude drugačija od moje proze. Kada je reč o Srbiji, voleo bi da ima sudbinu koju ne bih poželeo svojim knjigama. Naime, voleo bih da budućnost Srbije bude dosadna i trivijalna, ali bez pravopisnih i štamparskih grešaka, i da bude upakovana u odmeren estetizovan povez, finog dizajna i s puno stila. Šta će se sada događati sa kulturom u Beogradu? Hoćete li se pozabaviti tim pitanjem na neki drugi način osim perom?
- Ova decenijska kriza u kojoj smo živeli zapravo je proizašla iz dugotrajne krize kulture. Stalno to, ko papagaj, ponavljam i podvlačim da je važno promeniti kulturnu matricu ovog naroda. Ali svi se bave desantom na banke i slične institucije, a malo ko suštinski vodi računa o kulturi. Da se razumemo, kad kažem kultura ne mislim na ploče, knjige, igranke, nego na objedinavajući stil koji predstavlja okosnicu življenja i koji je, naravno, usko vezan sa načinom mišljenja. Kulture, kao što je poznato, nema bez pisma i jezika. A vi ste više puta izražavali veoma loše mišljenje o Vuku Karadžiću, tvorcu srpskog pisma i jezika, na kome, između ostalog, i vi pišete...
- Malo je kasno da se vraćamo na istoriju srpskog pisma, jer se knjige na tom pismu štampaju već 160 godina. Ali, šteta koju je Vuk napravio može biti ublažena. U kom smislu?
- Nacionalni program ove zemlje se više zaista ne može zasnivati na poskočicama, dosetkama, psovkama i 'Crvenom banu'. Valja insistirati na elitizmu i svođenju epsko-prirodnjačkog manira u neke prihvatljive okvire. Mislim da nam je nophodno razvijanje autentičnog elitizma. Za sada, na žalost, postoje samo kontraelite koje čine sve da satru u zametku etabliranje autentičnih elita. Podrazumeva li 'autentični elitizam' i suptilno bavljenje emocijama?
- Isuviše malo se bavimo emocijama. Ali, zato sve vrvi od vulgarnog seksizma koji je zarazio Srbiju. Ždranje i nepromišljeno parenje će upropastiti ovaj narod, ako već nije. Slikovito govoreći treba potisnuti loše rakije, a uvesti kulturu pijenja vina. Sad kad je došla demokratija da se lepo otvore legalne javne kuće, a da se pod nadzor stave 'tajne kuće', kao što su tajna policija i slično. Jer, i onanija subverzivno deluje na nacionalno zdravlje. Vaš novi roman 'Kratkodnevica' je, uslovno rečeno, ljubavni. Za razliku od vaših prethodnih knjiga u njemu ima znatno više emotivnosti. Otkud to?
- Predosetio sam ovu našu poluplišanu revoluciju pa sam napravio zaokret u svom pripovedanju, ali se izgleda i jedno i drugo ispostavilo polovično. Zašto polovično?
- Mi ćemo svakako propasti i završiti u kosmičkoj septičkoj jami, ali dolazak demokratske vlasti će to usporiti. Jednostavno, biće prijatnije, bez hapšenja, bez terora, bez strahova... Spreman sam da se kladim u to. Otkud vi u politici? Šta vas je navelo na to?
- Politika je moja opsesija. Zašto?
- Epskim jezikom rečeno, zato što nemam pametnija posla. Biti pisac je povremeni posao, ostavlja prostora čoveku za sve i svašta. Bavim se politikom zato što je apsurdna kao i svet mojih proza. A ja se palim na apsurd.
Tatjana Njezić
