Izvor: Politika, 09.Okt.2012, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesna završnica
Mesec dana pre izbora Romni otvorio novi front protiv Obame: spoljnu politiku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Završni mesec američke predizborne kampanje počeo je sa više neizvesnosti nego svi prethodni. Ako se donedavno činilo da je Obamina pobeda nad republikanskim izazivačem Mitom Romnijem gotova stvar, sada je jedino sigurno – da ništa nije sigurno.
Preokret je donela prošlonedeljna prva direktna TV debata dva kandidata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj se Romni neočekivano uzdigao, a Obama neobjašnjivo pao. To je, posle serije gafova, dovoljno osokolilo kako republikanca, tako i njegovu bazu, tako da su u predizborni finiš krenuli sa novom energijom i znatno većim samopouzdanjem.
Obamin štab je, kao i široka javnost, zatečen lošim nastupom predsednika. Opravdanje je donekle u činjenici da izazivači u prvoj debati tradicionalno bolje prolaze: uvek je lakše napadati nego braniti se. Sem toga, predstoje još dve runde: sledeća je već 16. oktobra.
U međuvremenu će duel imati potpredsednik Džo Bajden i Romnijev kandidat za to mesto senator Pol Rajan. I u ovom slučaju ulog je veliki: Rajanova pobeda bi osnažila uverenje da je Obama u defanzivi i Romniju pružila nove argumente za njegovu glavnu poruku: da će, posle loše četiri godine u Beloj kući Obamin drugi mandat biti katastrofa za Ameriku, da će srednjoj klasi povećati poreze, oslabiti vojsku i drastično povećati budžetski deficit.
Romni je juče, u govoru pred uniformisanim pitomcima Vojne akademije Virdžinije, otvorio i novi front protiv svog rivala: spoljnu politiku. Iako se dosad smatralo da mu je to slabija strana, loptu su mu nabacili događaji na Bliskom istoku u poslednjem mesecu: ubistvo američkog ambasadora, rastući uticaj islamista u Egiptu, Tunisu i Libiji, kao i povećanje haosa u građanskom ratu u Siriji.
Obamine reakcije u tim krizama Romni je opisao kao pasivne, spore i neodlučne.
Predsednikov štab je debakl u prvoj debati kompenzovao sa dve u međuvremenu pristigle dobre vesti: u septembru se na račun kampanje slio rekordni 181 milion dolara, čime se, sa ukupno 950 miliona, stiglo nadomak planirane svote od milijardu dolara namenjenih osvajanju drugog mandata.
Septembarske priliv su prilozi čak 1,8 miliona malih donatora – u proseku po 53 dolara – a prvi put je novac za reizbor Obame dalo 567.000 ljudi. Romnijev štab nije obelodanio stanje na računu njegove kampanje, mada će po zakonu to morati da učini do 20. oktobra.
Ako se saberu novac koji je prispeo na račune izbornih štabova i onaj koji je na raspolaganju takozvanim superpolitičkim komitetima, koji formalno nisu povezani sa kandidatima, ali za televizijsku propagandu troše bez ograničenja, saldo je da je ovo najskuplja izborna kampanja u američkoj istoriji.
Druga dobra vest za Obamu bila je pad stope nezaposlenosti u septembru, koja je sada najniža otkako je postao predsednik: sa 8,1 pala je na 7,8 odsto. Iako je Romnijev štab ovo proglasio beznačajnim, ipak je ostavilo utisak.
Finiš kampanje pokazuje da je Amerika oštro podeljena oko ocena svoje bliske prošlosti i vizije neposredne budućnosti. Najnovija istraživanja biračkog raspoloženja pokazuju da su Obama i Romni praktično izjednačeni: prosek svih sondiranja pokazuje malu ali, s obzirom na statističku grešku od tri odsto, zanemarljivu prednost predsednika nad izazivačem. Trenutni skor je 48,2 prema 47,3.
Obama i dalje vodi u većini od osam ključnih država koje neki kandidat mora da osvoji da bi dobio neophodan broj od 270 delegatskih („elektorskih”) glasova. U najvažnijoj, Ohaju, njegova prednost je 49:46. Trenutna projekcija elektora je 251 prema 181 u njegovu korist.
Na referentnoj kladionici, većina i dalje, u odnosu 66,5 prema 33,6, ulaže na Obamu.
Ono što se ovde od kandidata očekuje u preostale četiri i po nedelje, jeste da pojasne svoje planove za rešavanje glavnog problema zemlje: letargične ekonomije i velikog budžetskog deficita (već četiri godine uzastopno preko hiljadu milijardi dolara), kao i dramatičnog porasta državnog duga, koji je nominalno 70 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a kad se uzme u obzir i interna zaduženost, prelazi sto odsto.
Romni, koji Obamu napada uglavnom zbog onoga što je rezultat politike predsednika Džordža Buša, izneo je dosad veoma malo detalja o tome kako će on da reši nagomilane probleme.
Obama je pak bio neubedljiv kako u predočavanju učinka prvog mandata, tako i u viziji drugog. I jedan i drugi sada ne mogu više da odugovlače: ako su im konkretni planovi bili municija koju su čuvali za finalni okršaj, već idućih dana će morati da je koriste.
Milan Mišić
objavljeno: 09.10.2012.
