Izvor: Politika, 09.Maj.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negativan naboj
U ovoj zemlji smo naučeni da očekujemo loše a negativan stav u Srbiji je znak mudrosti i inteligencije
Ako ste natmureni, primetio sam, ovde delujete mudrije.
Jedna od stvari na koje nikako da se naviknem jeste to što je u Srbiji negativan stav znak mudrosti i inteligencije. Shodno tome, optimizam i vedrina izazivaju kolektivno odmahivanje glavom i coktanje jezikom.
Sirota budala, kažu.
U ovoj zemlji smo naučeni da očekujemo loše. Kad nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << može da se završi dobro, neće. Kad neko može da se ponaša razumno, neće. Kada sve može da ispadne kako treba, tragično će da propadne. Očekivanja su nam postala takva i tako treba da posmatramo svet. Ako to priznamo sebi, dostigli smo mudrost. Ljudi će poštovati naše mišljenje. Citiraće nas u novinama, kafanama, na hodnicima.
Zakon verovatnoće kaže da grešimo. Po njemu, novčić će, kad se sve sabere, u određenom periodu jednak broj puta pasti na glavu i na pismo. Pozivanjem na ovaj zakon fizike, svrstavam se na stranu idiota. Očigledno, nikako ne shvatam da zakon verovatnoće ovde NE DELUJE. Morao bih da znam da postoje mračne sile koje stoje iza svake važne odluke i da ću neumitno biti gurnut na put propasti ako preuzmem rizik da budem optimista.
Letimičan pregled srpske istorije pokazuje da su u pravu. Kad vide istoriju nasilja, pobuna, podjarmljivanja, osvajanja, i snishodljivosti odjednom im se negativnost učini opravdanom. Sve što može da pođe na dobro odmah će krenuti po zlu zbog zavere spoljnih sila koje to kontrolišu. Na ovaj način, slučajnost ovde nema nikakve šanse. Sve je utvrđeno.
Pošto ništa ne možemo da uradimo povodom tog pitanja, skloni smo da ipak nešto radimo. Mi prihvatamo da snage negativnosti drži konce i kad se suočimo sa problemom, reagujemo negativno. Žalimo se. Vičemo i vrištimo. Pretimo i mašemo pesnicom. Kad izbije sukob, ishod uvek određuje veća pesnica. Između dva muškarca, ne može se uvek predvideti ishod – ali jedan će biti povređen, a drugi pobednik. Između Čoveka i Sistema, sistem uvek ima prednost, a sve naše povike protiv njega su uzaludne.
Iz ovog vrzinog kola negativnosti se ipak može izaći. Svaki prosečan fizičar će vam reći da ćete molekul sa viškom elektrona stabilizovati dodavanjem protona. Kada (kao što se meni desilo ove nedelje) imate sukob s tvrdoglavim birokratom iza šaltera, osmeh omekšava, a lepa reč može da razoruža.
Dobro, gledao sam kako se to dešava dok sam vikao i mahao pesnicama, ali, ipak, moguće je. Ja sam upao u ovo kolo baš kao i svi ovde. Ali, ja sam istovremeno i budala. I dalje očekujem pozitivan ishod u teškim okolnostima. Ja uvek očekujem bolje, a ne gore. Ovo me mnogo puta vodi u razočaranje, ali, takođe, povremeno budem nagrađen. Mislim, ako će sve da se završi loše, u čemu je onda svrha bilo kakvog delovanja?
Ah!
Poenta je u tom da je nemoguće da se sve loše završi – neke stvari hoće, neke neće. Pismo ili glava. Čak i ako nam izgleda da vaga više preteže na negativnu stranu, to je samo zato što su nas negativni ishodi više povređivali pa ih bolje pamtimo. Činjenica je da je vaga vaga. Sile zla nisu kupile zakon verovatnoće. Ona će ravnopravno da odmeri dobro i loše. Ako je tako, zašto ne očekivati dobro?
U protivnom, ne treba ništa pokušavati.
Amerikanac u Beogradu
Prevela: Jelena Kavaja
Kris Farmer
objavljeno: 09.05.2013.
