Izvor: Politika, 13.Jan.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neefikasnost ili nešto drugo
Povodom teksta „Drugo ime Srbije – neefikasnost“, „Politika”, 8. januara
Zaista, krajnji je momenat da ozbiljno razmotrimo budućnost Srbije u realnim okvirima velikih i malih sila Evrope. U potpunosti se slažem sa brigom Nikole Jovanovića iskazanom u tekstu, ali se ne slažem s ocenom da je neefikasnost najveća slabost Srbije, to jest razlog za njeno sadašnje posrtanje.
Najpre, o prepoznavanju razvojnih problema, koje, prema oceni autora, nedostaje u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Naprotiv, problemi su uveliko prepoznati, istaknuti i temeljno analizirani u mnogobrojnim strategijama i prostorno-razvojnim planovima na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. Tako elaborirani, utvrđeni su odgovarajućim odlukama izvršnih organa i skupština. Kao rukovodilac izrade Prostornog plana Srbije 2010–2020, utvrđenog Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije, Regionalnog plana grada Beograda, Strategije razvoja grada Beograda 2010–2014–2020, i učesnik u pripremi drugih strategija i planova, tvrdim da su u svim ovim dokumentima istraženi svi problemi socijalnog, ekonomskog i ekološkog razvoja, upotrebe resursa, kapitalnih investicija u infrastrukturu itd. Utvrđeno je i od čega zavisi razvoj, da bi se u nastavku ponudila stručna i naučnodokazana planska rešenja za budućnost određene teritorije.
Primera radi, u prvoj fazi izrade Prostornog plana Republike Srbije, naučni tim od više od 100 najviđenijih doktora nauka i univerzitetskih profesora uradio je 40 naučnih ekspertiza o pojedinim ključnim razvojnim temama, uključujući, pre svega, ocenu stanja. Prilikom usvajanja ovog plana u Narodnoj skupštini s nemalim čuđenjem je istaknut prvi slučaj da vlada pred poslanicima otvoreno i argumentovano ukazuje na mnogobrojne razvojne probleme i slabosti Srbije.
„Začarani krug siromaštva”, pomenut u tekstu, Nikola Jovanović vidi u neefikasnosti ugrađenoj u državni aparat i nacionalnu ekonomiju. Moje dugogodišnje iskustvo s planovima i strategijama ukazuje na nešto drugo. U slučaju planova i strategija (ne)efikasnost bi trebalo da se odnosi na očekivane postplanske aktivnosti resornih organa vlade, nadležnih institucija i drugih koji su dužni, po zakonu i logici, da sprovode usvojene dokumente. Ali, gle čuda, takvih aktivnosti nema ni u tragovima posle svega nekoliko meseci, pogotovo ako je došlo do izbora nove vlade! I pored toga što je utvrđen zakonom, takvu sudbinu je doživeo i Prostorni plan Republike Srbije. Umesto da se sistematski sprovode mnogobrojna izvanredna i koordinirana planska rešenja ili, ako je nužno, po istoj proceduri, menjaju, vladini organi i institucije počinju voluntaristički da se bave nekim novim, naučno i stručno neproverenim i međuresorno neusaglašenim idejama i projektima. Time ruše utvrđen planski sistem, unose nered u razvojne procese, izazivaju sukobe među resorima i, u krajnjoj meri, stvaraju neprocenjivu štetu za državu i njene konstitutivne delove.
Umesto neefikasnosti, ključni problem, dakle, vidim u nesistematičnosti, površnosti i, pre svega, u neodgovornosti državnih organa prema budućnosti, za koju nikome neće podneti račun. Pomenuti primeri u Jovanovićevom tekstu to najbolje ilustruju. I probleme luka na Dunavu, famoznog plovnog kanala Moravom do Egejskog mora (!), racionalnosti upotrebe resursa, energetskih snaga i slabosti, transportne infrastrukture, dunavskog koridora, i druge, izvanredno je elaborirao veliki tim vrhunskih eksperata Srbije. Pohvale su stigle i iz Srbije i Evrope, ali je sve netom zaboravljeno kao da nije ni rađeno. Latinska mudrost nas pri tom upozorava: plusactumquamscriptumvalet(više vredi urađeno nego napisano). Zbog toga, slobodan sam da ocenim da se ne radi o neefikasnosti, niti o lošoj nameri ili političkoj ignoranciji, već o imanentnoj osobini nesistematičnosti, površnosti i nemaru prema urađenom, vrednom ili čak zakonski utvrđenom. Pogledajmo oko sebe i za tili čas ćemo se uveriti u ovu poraznu slabost naroda Srbije, odnosno, na drugoj strani, u tajnu uspeha onih naroda koji, budući temeljni, sistematični i odgovorni pred sobom i pred budućim generacijama, prevashodno poštuju i kontinuirano sprovode ono što njihova naučna i stručna elita oceni i planski predloži kao valjano.
Profesor univerziteta, rukovodilac Prostornog plana Srbije 2010–2020.
Borislav Stojkov
objavljeno: 13.01.2014.
