Izvor: Politika, 24.Okt.2012, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedužni plaćaju nedužnima
Podatak da su neki građani Srbije proveli zbirno 87 godina u zatvoru zbog neosnovanog pritvora, zbog čega će država morati da plati tri miliona evra odštete, dodatno je uzdrmao već ionako klimavo poverenje građana u pravosuđe. Uz neefikasnost, sporost i druge mane, srpsko pravosuđe, pokazuju brojevi, direktno udara i na naš ionako siromašni budžet.
Nije sporno da država može da pogreši i da se to dešava i u mnogo organizovanijim sistemima. Zapanjuje činjenica da je reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o tako velikom broju pogrešnih odluka, donošenih godinama pod okriljem zakona, kako se ispostavilo, na štetu nedužnih građana i uz priču da je Srbija dobila bolje i pravednije pravosuđe.
Da li je trebalo da se nakupi 87 godina pritvora bez osnova i tri miliona evra odštete, pa da se otvoreno progovori o još jednoj boljci srpskog pravosuđa? I kako se, uopšte došlo do tolikih brojeva?
Godinama narod sa neskrivenim odobravanjem sluša i čita o hapšenjima članova raznih organizovanih kriminalnih grupa. Malo ko tada razmišlja o tome da li je neko uhapšen greškom.
Pritvor predlaže tužilaštvo, određuje ga sud i traje dok ga sud ne ukine. Ako je 87 godina pritvora izrečeno zbog nečijih grešaka, to znači da se u Srbiji nedopustivo često pritvaraju pogrešni ljudi. Da li su razlozi politički ili neko samo loše radi svoj posao, utvrdilo bi se ako bi se pažljivije pogledala svaka sporna sudska, tužilačka i policijska odluka. Jer, uz imena oštećenih postoje i potpisi onih koji su te ljude držali u pritvoru.
Koliko je javnost navikla na afere i pritvore pokazuje i primer bivšeg ministra Olivera Dulića. Mnogo prašine podiglo se zato što tužilaštvo nije tražilo pritvor za Dulića. Čak se i policija pobunila protiv tužioca. Tada je malo ko pomislio da tužilaštvo nije tražilo pritvor da ne bi broj od 87 godina bio još veći. Ostaje nada da podaci koje ovih dana iznosi Ministarstvo pravde neće odvesti sudije i tužioce u drugu krajnost, pa da pritvor izbegnu i oni kojima je tamo mesto.
I laici znaju da pritvor i zatvor nisu ista stvar. Pritvor je način da se obezbedi nečije prisustvo tokom trajanja krivičnog postupka. Zatvor je kazna za dokazanu krivicu. Zakonik o krivičnom postupku tek na sedmom, i poslednjem, mestu predviđa pritvor kao meru da neko ne izbegne krivičnu odgovornost. Pre pritvora su poziv, dovođenje, zabrana napuštanja mesta boravišta, jemstvo i tako dalje.
Pritvor se može odrediti kada postoji opasnost da okrivljeni pobegne, da utiče na svedoke, da uništi dokaze, da ponovi krivično delo, ako mu preti kazna veća od deset godina zatvora ili je osuđen prvostepeno na kaznu od pet ili više godina zatvora.
Zakon je jasan, ali očigledno ostavlja prostor za široko tumačenje. Poznato je da sudije nekada izriču kazne koje do u dan „pokrivaju” vreme provedeno u pritvoru da bi državi uštedele velike odštete.
Neko jeste grešio. Štetu nedužnima platićemo svi mi, takođe nedužni.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 24.10.2012.
.jpg)
