Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću praviti kompromise oko Beograda
Neke stvari smo uradili dobro, neke nismo i za to smo platili cenu na parlamentarnim izborima. Moj posao je da pomognem da u Demokratskoj stranci mnogi ljudi koji vrede dođu u prvi plan
Verujem da se poverenje između birača i stranke gradi kroz odgovornost i verujem u obavezu političara da budu pristojni. I zato nisam učestvovao u negativnim kampanjama, nisam bežao od odgovornosti i zato sam se, na kraju krajeva, izvinio građanima, kaže Dragan Đilas, koji je pre tačno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedam dana izabran za lidera Demokratske stranke, a njegova „era” na čelu DS-a počela je baš kao i njegovog prethodnika Borisa Tadića – samokritikom i izvinjenjem.
Tadić se izvinio zbog afere „Bodrum”, Đilas zbog izneverenih očekivanja građana. Tadić je potom doveo DS na vlast. Može li istorija da se ponovi?
– Ja pre svega ne verujem u to da stvari počivaju na pojedincima. Verujem da sve počiva na timu. Mislim da DS mora da bude vodeća snaga u ovoj zemlji upravo zbog ljudi koje ima, zbog kvaliteta, zbog ljudi koje ćemo staviti u prvi plan i pokazati kakvi zaista jesmo. I mislim da ćemo opet dobiti poverenje građana, pokazujući ono što smo uradili u Beogradu, Vojvodini i u mnogim drugim mestima – brigu za ljude i jasna rešenja kako da izađemo iz ovog „tunela” u kome smo, opet dobiti poverenje ljudi.
Tadić je rekao da su hapšenja ministara iz DS-a narušila ugled DS-a. Kako ćete da ga povratite, naročito ako još, kako se očekuje, bude takvih slučajeva?
Demokratska stranka je preuzela odgovornost za mnoge stvari u ovoj zemlji. Uradila je neke stvari koje drugi nisu smeli. Neke stvari smo uradili dobro, neke nismo i za to smo platili cenu na parlamentarnim izborima. Moj posao je da pomognem da u toj stranci mnogi ljudi koji vrede dođu u prvi plan. Ne želim da se odričem bilo koga zato što je kroz neki od medija prošao ono što trenutno ja prolazim u jednim od tih istih novina. Svako ko se ogrešio o zakon mora da završi u zatvoru i taj deo je nesporan. Ali, nemojte da političke stranke ili neki mediji presuđuju ljudima.
Da li pokušajem umanjenja političke štete zbog takvih afera može da se tumači vaš poziv članovima bivše vlade da se odreknu poslaničkog mandata?
Ponoviću još jednom: 6. maja je Boris Tadić bio prvi u prvom krugu predsedničkih izbora, ljudi na lokalu, radeći u ime DS-a, dobili su 200.000 glasova više od SNS-a, a na parlamentarnim izborima dobili smo 80.000 manje. Narod je ocenio rad te vlade. Mislim da među tim ljudima ima onih koji zaslužuju da ponovo budu u vladi i onih koji to ne zaslužuju.
Koga biste od bivših ministara uzeli u svoju vladu?
Znate, jedna Snežana Malović i jedan Miodrag Rakić su predložili i „izgurali” u borbi protiv organizovanog kriminala hapšenje velikog broja mnogo velikih kriminalaca. A onda je ta Snežana Malović predložila zakon da se njima oduzima imovina. Pa je oduzeta imovina ljudima koji ne prezaju od toga da svoje protivnike samelju u mašini za mlevenje mesa i da razbacaju ostatke gde im padne na pamet. I sada, kada govorite o tim ljudima, ne možete da govorite negativno, morate da poštujete njihovu hrabrost i spremnost da se u ovoj zemlji nešto promeni. To je ogroman rizik i za njih i za njihove porodice. I to je mnogo veća hrabrost nego se baviti nekim stvarima kojima se danas neki bave. I zato ću ja jednu Snežanu Malović uvek da poželim u svom timu, uvek. Da li mislim da je ona imala i greške, naravno da jeste, kao i svako od nas, ali, bez dileme, njen doprinos državi je nemerljivo puta veći od tih grešaka.
Šta ćete ako vas neko od tih ljudi ne posluša i ne odrekne se mandata?
Po zakonu mandati pripadaju poslanicima i ne može niko da snosi posledice toga što ne želi da vrati mandat DS-u. Na svakom od njih je da sami razmisle i donesu odluku da li se slažu sa mnom.
Utisak je da vam Vuk Jeremić posebno smeta?
Ne. Čak naprotiv, mislim da je njegova ideja o organizovanju javne debate u GS UN o ulozi ad hok sudova u svetu potpuno opravdana i logična.
Ne smeta vam znači njegovo delovanje kao predsedavajuće GS UN, ali kao funkcionera stranke?
Vuk Jeremić je član GO, nema izvršnu funkciju u okviru DS-a. I nije izabran za predsedavajućeg GS UN na predlog DS-a. Nije sporno da se ja nisam slagao s načinom kako je u prethodnom periodu vođena spoljna politika ove države i da sam za to smatrao odgovornim i samog Vuka Jeremića. Ali, nemoguće bi bilo kada bismo se svi slagali u svemu, ne moramo uvek da mislimo isto da bismo sarađivali.
U užem predsedništvu koje će ubuduće imati znatno veću ulogu su i vaši doskorašnji oponenti, Tadić i neki ljudi za koje se računa da su njegovi. Tu je i, kako se smatra, jaki Bojan Pajtić. Da li ćete moći mirno da funkcionišete?
Ne, najbolje je da se pretvorimo u sve ostale stranke koje imaju jednog lidera a većina ostalih služe kao kuriri u prenošenju njegovih odluka. Okružite se ljudima koji su u svojim oblastima bolji od vas, nemojte da se okružujete ljudima koji će samo da dižu ruke. Znaju to svi političari jako dobro, da treba i na državnim funkcijama i na partijskim da oko sebe imaju što više kvalitetnih ljudi koji su isto svi potencijalni lideri, ali im to ne odgovara, pošto su ovde stranke uglavnom „one man show”. A ja sam ponosan što ću da predvodim tim u kome će da sedi i jedan Bojan Pajtić, i jedan Miki Rakić, i Milica Delević, Goran Ješić, Jovan Marković, dr Miodrag Stojković i mnogi drugi ljudi koji će biti izabrani, a za koje sam siguran da su u svojim oblastima najstručniji u Srbiji.
Postoje mišljenja da bi vam Vučić i naprednjaci učinili uslugu ako vas sklone s mesta gradonačelnika Beograda, kao i ona koja tvrde da će vam time izbiti iz ruku važno sredstvo promocije. Šta je bliže istini?
Prvo, ja sam izabran pre svega glasovima građana ovog grada, a ne glasovima stranaka. Građani su rekli koga žele za gradonačelnika i što se mene tiče ti izbori su završeni 6. maja. Više puta sam rekao da poštujem Aleksandra Vučića što se povukao iz gradskog parlamenta i time jasno poručio da neće kroz razne kombinatorike pokušati da postane gradonačelnik. Da li će se neko drugi kroz neku političku matematiku, kombinatoriku, usuditi da menja volju Beograđana ne znam. Ali znam da će se i te kako potruditi da i mene i ljude oko mene prikažu kriminalcima, lopovima, milijarderima. To je cena koju morate da platite, ali ja kompromise oko Beograda praviti neću, bez obzira na to šta ko pričao i kakvi se tekstovi pojavljivali u novinama.
Zašto kao, kako i sami kažete, bogat čovek, privatnik, gurate deo privrede u socijalizam?
Više od 90 odsto ljudi koji drže privatne firme jedini motiv je profit. Firmi koju sam ja pravio nije osnovni motiv profit. Zato je u njoj prosečna plata od 1.000 evra, pomaže se ljudima, zna se kakva prava dobijaju porodilje, kakva trudnice. Ja sam čovek levičar i verujem da ako date ljudima oni će vam vratiti. Zato iz te firme koja ima skoro 200 zaposlenih, niko nikada nije otišao osim na neka fenomenalno dobra mesta.
Ali može li država da bude uspešan poslodavac?
Može. Država je svuda na svetu uspešan poslodavac, malo manje orijentisana na profit i malo više orijentisana na prioritete države. Dakle, moja ideja nije bila da država ostvaruje profit, kao što to rade privatne kompanije, nego da firme rade pozitivno, a da benefit imaju i država i zaposleni.
Za vas važi da ste veoma bogat čovek. Ko će vam poverovati da imate stvarno dva odela, kako tvrdite?
Pa nemojte da verujete. Ali da se vratim na priču. Državna preduzeća, dakle, ne moraju da budu neprofitabilna i s minusom. PKB je profitabilan i tvrdim da će biti motor razvoja Beograda (ako mene ne smene odavde). PKB sada ima 2.000 ljudi, 46.000 dinara platu. Da je došao privatnik, stavio bi 1.200 ljudi i spustio platu na 30.000. Zato, dajte prave menadžere u firme koje mogu da prave profit. A u firme koje ne prave profit postavite ljude koji razumeju pravu ulogu države u razvoju privrede i društva.
U Poštu morate staviti nekoga ko će da brine o državnim interesima, ali „Telekom”, EPS, PKB, sve su to firme koje treba da prave profit. Ali nećete praviti profit ako dovedete političare a ne stručnjake ili ako dovedete ljude koji veruju da vodeći gigant kakav je EPS ili „Železnica” treba da rade za platu od 160.000 dinara. Plata od 160.000 nije mala, ali moramo da budemo svesni da vrhunski direktori danas u Srbiji u nekim privatnim kompanijama i bankama rade za tri ili pet puta veću platu.
Zašto je Tadić strahovao da ćete od DS-a napraviti „poslovni klub“?
Verujem da je to pitanje za Tadića, ja stvarno ne znam. Ne razumem šta znači poslovni klub. Ja samo želim da vidim stranku odgovornih ljudi s jasnim procedurama, pravilima, vertikalnom i horizontalnom hijerarhijom, komunikacijom. Isto to želim da vidim u ovoj državi.
Pisale su se razne stvari o vašem poslovnom odnosu s Miroslavom Miškovićem, možete li da objasnite šta je od toga tačno?
Mogu ja i za Miškovića i sve ostale da vam objasnim tako što vi kao ozbiljne novine uradite analizu i vidite da li je za četiri godine bilo ko od tih ljudi koji se nazivaju predstavnicima krupnog kapitala, a neki i tajkunima, u Beogradu ikakav posao napravio, a tek neki koji je bio nešto pomognut. Ovaj grad se tuži s Miškovićem i Bekom oko Luke „Beograd”, ovaj grad je podneo krivične prijave za Poslovni centar „Ušće”, ovaj grad je, kada je kupljen PKB-a, drastično podigao cenu po kojoj MK „Komerc” otkupljuje šećernu repu. Ovaj grad sada kroz PKB prodaje mleko „Salfordu” i „Imleku” po ceni koja je 30-40 odsto veća nego pre. E to nam je poslovni odnos i svakom dobronamernom čoveku je jasno da je grad u ove četiri godine mnogo bolje prošao nego oni. A svako od njih ako dođe i kaže da će da zaposli 1.000 ljudi ja ću s njima da idem od šaltera do šaltera dok ne dobiju dozvole. Ali, ako žele da na račun Beograda nešto naprave – ne može.
Javnost intrigira i priča o vlasništvu nad listom „Pres”. Jeste li bili suvlasnik?
Moj osnovni posao ne dozvoljava da moja firma ili ja na bilo koji način budemo vlasnici bilo kog medija. Kad budem želeo da osnujem neke novine javno ću to da uradim i garantujem vam da neće finansijski propasti jer nijedan posao koji sam radio nije finansijski propao.
Politika „i Kosovo i EU” i dalje moguća
Mislite li da je i dalje moguća politika „i Kosovo i EU”?
Mislim da je samo pitanje na koji način tretirate tu reč Kosovo. Da li gledate kroz ljude ili teritorije. Ako Kosovo tretiramo tako da ljudi koji žive tamo mogu da ostanu da žive, da naše svetinje i dalje pripadaju nama, onda je ta politika „i Kosovo i EU” moguća. Čak će EU pomoći da se te stvari dese. Problem je u Srbiji, što mi sve naše nacionalne ideje i planove vezujemo za trajanje svog mandata. Neki ozbiljniji narodi naprave neki nacionalni plan i rade na njemu sto godina.
Hoćete li vi praviti dugoročniji plan?
Apsolutno.
Biljana Baković
objavljeno: 02/12/2012
