Izvor: Blic, 21.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću da igram Valterovog dedu
Neću da igram Valterovog dedu
Velimir-Bata Živojinović trenutno, u selu Zuce kraj Beograda snima TV seriju pod radnim naslovom 'Sve je za ljude' reditelja Dragoslava Lazića koji sa Žikom Lazićem potpisuje i scenario. Pre nekoliko dana primio je nagradu 'Aleksandar Lifka' za životno delo koju dodeljuje Međunarodni filmski festival na Paliću.
'Postoje glumci koji su sjajni a nemaju nagrade', kaže na početku razgovora za 'Blic' Bata Živojinović, 'ali priznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znače i svako od njih, priznali mi to ili ne - prija. Laž bi bila reći drugačije.'
Prilikom dobijanja priznanja 'Aleksandar Lifka' rekli ste da mnogi i ne znaju ko je bio Lifka i koliko je značio za našu kinematografiju, te da mi sada poništavamo njegovo delo.
- Nama stvarno danas ponovo treba Lifka. Čovek je išao i propagirao film, prikazivao ga od grada do sela, od sela do grada. Stvarno je mnogo učinio za srpsku kinematografiju. A mi danas, eto, idemo za njim i uništavamo bioskope. Danas film možeš da gledaš na festivalima i na televiziji, bioskopa gotovo i nema. U svojoj filmografiji beležite preko 300 snimljenih filmova ali ipak slovite za tzv. partizanskog glumca?
- To je greška, snimio sam 320 filmova, a od toga je samo 31 film bio ono što zovemo ratnim, odnosno, partizanskim filmovima. Jednostavno, postojao je jedan period kada je svaka republika snimala filmove o svom ustanku, borbama u Drugom svetskom ratu a ja sam gotovo u svima igrao. Objektivno, najviše sam snimio komedija. A uloge ljubavnika?
- Bilo je i njih, ali retko, a igrao sam, uglavnom, propale šmekere. Da sam igrao samo ljubavnike i intelektualce bio bih gladan i žedan (smeh). Ne stidim se toga. Ko zna zašto je to tako? Možda zato što je publika navikla da igram ljude kojima manjka obrazovanje, koji su sa sela... Ruku na srce, mi i jesmo seljački, ne nebeski nego seljački narod. Naravno, ne mislim u pejorativnom smislu. Naprotiv! Pa, svako od nas je u vrlo bliskom kolenu poreklom sa sela. Ali to pravo srpsko selo, kakvog danas više nema, imalo je svoje običaje, etiku, moral. Ne možemo to ni upoređivati sa ovim danas jer sada nema ni morala ni etike. Kakav je vaš odnos prema savremenom trenutku, ne samo u kinematografiji?
- Razgovaram često sa svojim prijateljima o tome kako bismo nekom prijatelju iz inostranstva objasnili ovdašnju političku situaciju? I niko ne zna. Niko ne zna ni da postoji ovako nešto u svetu. Neobjašnjivo. Nemoguće, jer mi ni sami ne znamo šta radimo a, bogami, ni zašto. Jeste li tokom karijere imali nekakvu pasiju?
- Do skora sam skupljao sve scenarije koje sam igrao i svu obuću svojih junaka. Nedavno, kada sam to uzeo da raščistim, izbacio sam puna tri traktora papira, cokula, opanaka... Zašto ste skupljali baš obuću?
- A šta je trebalo da skupljam sem para koje sam trošio? Oružje? Ili partnerke (smeh)? Kinezi se, kako čujemo, spremaju da prave seriju o Valteru. Koja uloga je vama namenjena?
- Ne igram u toj seriji. A ne znam ni šta bih mogao da igram, možda Valterovu babu. No, zamolili su me da im pomognem, da nađem glumce ovde jer oni hoće da rade istu ili sličnu priču samo u vidu serije. Razmišaljam, evo, već danima - ko bi mogao da igra Valtera. A šta ćete vi snimati u Kini?
- Reklamu! Za?
- Neke lekove. Valter nas je branio od fašizma a sad nas brani od bolesti. Šta je to, po vašoj proceni, čime je Valter oduševljava Kineze iz generacije u generaciju?
- Dugo sam oko toga bio u dilemi i došao sam do zaključka da su nas ratovi spojili. Njihov veliki marš i naše partizansko ratovanje je, u osnovi, isti način življenja i borbe za život. Samo što su naši autori tog filma, među kojima je bio i Hajrudin Krvavac, pre 35 godina to uradili vrlo moderno. No, sada su oni veoma napredovali u svakom smislu. Mi smo u odnosu na njih siromašni. A tada, pre 35 godina, recimo nosili su svi ista odela. Sada je sve drugačije ali i dalje kad kažete Nanslafu (što znači Jugoslavija) oni krenu da pevaju pesme iz nekih naših partizanskih filmova.
Tatjana Nježić
