Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Dec.2015, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebojša Pešić: Strepnja i optimizam
Ima li razloga da se veselimo Novoj godini i nadamo boljem životu?
Zvanična statistika potvrđuje da se minus u državnoj kasi smanjio, da je postignut rast, doduše minimalan, bruto društvenog proizvoda i da će se taj rast i dalje nastaviti u 2016. godini. Državi će, dakle, biti bolje, pa valjda na toj činjenici članovi Vlade zasnivaju svoj optimizam.
Život je nešto drugo. Čemu građani mogu da se nadaju i hoće li njima biti bolje? Izvesno je da neće biti >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << povećanja, odnosno vraćanja plata i penzija. Sa druge strane, neizvesno je da li će zadržati svoje radno mesto jer se najavljuju otpuštanja desetina hiljada ljudi iz javnog sektora i stečaj nekadašnjih giganata. Gotovo svi stručnjaci kažu da je to bolna, ali nužna mera. Lako moguće, ali nimalo utešno za one koji odlaze na biro rada.
Nadu je ulilo otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Sa druge strane, svima je jasno da su vrata ka EU tek odškrinuta i da će putovanje u Evropu biti dugo. Pored toga, migrantski talas zbog ratova na Bliskom istoku i teroristički napadi uneli su strepnju i neizvesnost i u ovaj stabilni deo sveta kojem težimo. Ni blještave evropske metropole ne deluju više tako privlačno.
Ima li, pored svih ovih strepnji, mesta za optimizam? Poslednjih dana nisam mogao da se otmem utisku da srećem sve manje nasmejanih, a sve više apatičnih i zabrinutih ljudi, misleći da je to logično jer niko ne može da se raduje neizvesnosti.
Jedan bračni par iz Rumunije koji je za ove praznike prvi put došao u Beograd ubedio me je da nije sve tako crno. Kažu da su oduvek voleli Srbe, ali da nas sada, kada su nas upoznali, prosto obožavaju. Na pitanje čime smo zaslužili baš obožavanje, odgovorili su da znaju da smo preživeli raspad zemlje, građanske ratove, bombardovanje, da smo u ekonomskoj krizi i da ljudi teško žive. Oduševilo ih je, kažu, to što smo i pored silnih nevolja koje smo preturili preko glave veseli, širokogrudi i optimisti. Probudili su mi nadu. Valjda su oni objektivniji posmatrači od nas samih.
I zaista, ako smo preživeli sve one nedaće koje su Rumuni pobrojali, preživećemo i ove koje dolaze. Samo još da promenimo način razmišljanja. Da ne čekamo da nas neko odvede u obećano bolje sutra, već da ga sami stvorimo. Da promenimo posao ako nam je plata mala, da naučimo da otkaz ne mora da bude tragedija, već da se odvažimo i krenemo u nove poslove umesto u kladionice.
Da se veselimo i kada nam je teško već znamo, pa nema razloga da propustimo ovo novogodišnje slavlje.
