Izvor: Blic, 02.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebesa jedini pravi svedok
Nebesa jedini pravi svedok
Šta ti uopšte znaš o Beogradu, sem možda nekoliko ružnih razglednica koje su ti servirali na TV ekranu? Neko je ovde pomenuo predrasude. Zar ne možeš pretpostaviti da Beograd, kao i svaki grad, ima dušu, neponovljivu, da se stzvarni život ne odigrava pred kamerama ili na nekom planu visoke politike? Gradove čine ljudi, a ne parkovi i zgrade ili ne daj bože partije na vlasti - napisala je Gordana Ćirjanić u svom novom romanu 'Kuća u Puertu' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju je objavila 'Narodna knjiga' iz Beograda, u kojoj se tanano prepliće (ispovedna) priča junakinje i njene porodice sa istorijatom Srbije i Španije u XX veku.
Govoreći o tome koliko ima autobiografskog u ovom delu, pogotovo u onom domenu gde junakinja govori o sebi samoj Gordana Ćirjanić kaže:
'Onoliko koliko u svakoj vrednoj prozi, jer proza je zavođenje, čiji je cilj da prenese određeno raspoloženje. U tom procesu, činjenice su puki dekor. Podudaranje ili nepodudaranje stvarnih 'činjenica' sa stvarnošću romana, manje je važno. Pripovedanje, baš kao i sećanje, podešava činjeničnu stvarnost prema potrebi teksta, to jest, prema potrebi duše. Stara je istina da književnost crpi snagu iz uspomena a uspomene su nešto unutrašnje, takoreći, podešena stvarnost. U romanu 'Kuća u Puertu' prvo lice je izvestan sloj teksta, ali unutar njega se mnogo toga pripoveda u trećem licu. Roman se, na izvestan način bavi i istorijatom Srbije i Španije. U čemu vi, ukratko, vidite sličnosti a u čemu razlike između istorije Španije i Srbije?
- To ćete pronaći u knjizi. Ipak, daću vam tri ključa. Dvadeseti vek je zarudeo na Kubi, u špansko-američkom ratu prxanju, ali na svoju sreću, nisam ga izgubila. Napisali ste na jednom mestu 'Toliko beskorisnih smrti, a Španija još nije shvatila da treba živeti u svom vremenu'. U čemu su prednosti, a u čemu mane tog življenja u svom vremenu?
- To je rečenica koju izgovara jedan lik tamo tridesetih godina XX veka, uoči Španskog građanskog rata, i ona je izgovorena kao jednostavna, ali suštinski razlog za izbijanje toga rata. Misaoni prostor koji cenim je onaj koji poseduje duboku svest o precima, o tradiciji i o svim vrednostima na kojima počivaju kultura i civilizacija Evrope. Pa ipak, postoji nešto više od toga - životna mudrost koja natkriljuje sve poštovanje prema prošlosti, čak biološka mudrost koja je zalog opstanka, kako individua tako i naroda, da nema druge nego prihvatiti i saobrazavati se novim, ma koliko nam se činilo da je ono u suprotnosti sa vrednostima za koje smo bili spremni 'da ginemo'.
Koliko sticaj društveno-političkih okolnosti utiče na vaše junake?
- One su vazduh u kome žive, one su po pravilu razlog za ovakvu ili onakvu ličnu sudbinu. Ali neki likovi prema kojima izražavam naročitu naklonost, traže, po cenu zaborava, slobodu da budu ono što jesu, nezavisno od društveno-političkih okolnosti. Verujem da sam uspela da pokažem kako ih nadrastaju. Svedok i jemac tog napora istinski ostaju samo Nebesa. U vašem romanu mladi ljudi u, da tako kažemo, predahu rata idu u bioskop, vode ljubav, provode se... Da li je to svedočanstvo snage žviota i ljubavi, ili...?
- Sami ste dali odgovor. To jeste snaga života koji je jači od svih plotuna i svih bombi. Držim do onih stranica u kojima se slave život, lepota, umetnost i ljubav u nepojamnim okolnostima, dok naokolo kulja dim i sve se ruši. Za mene kao ljudsko biće, i svakako kao pisca, nema nikakve sumnje da vrednosti opstaju. Roman 'Kuća u Puertu' imao je radni naslov koji nije mogao da opstane kao naslov, jer je bio odveć višeznačan pa time i rasplinut, ali otkriću vam ga: 'Sve što se gradilo'. Otkrijte sami da li je to 'sve' srušeno ili ipak sačuvano. Tatjana Nježić
