Izvor: Politika, 07.Jul.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neaktivnost u Srbiji
U Evropi jedino Turska i BiH imaju veću stopu neaktivnosti stanovništva od Srbije
Kada se pomenestanjena tržištu rada Srbije, najčešće se govori o visokoj nezaposlenosti kao gorućem problemu. Pri tome, pod nezaposlenima se često pogrešno podrazumevaju sve osobe bez posla. Precizna analiza tržišta rada zahteva razdvajanje osoba bez posla na dve grupe koje se znatnorazlikuju: nezaposlene i neaktivne.
Dok su nezaposleni osobe bez posla koje aktivno traže posao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i spremne su da prihvate ponuđeno zaposlenje, neaktivne osobe su radnog uzrasta (između 15.i 64.godine), nisu zaposlene, ali ni ne traže posao. Drugim rečima, dok nam indikatori nezaposlenosti govore o nemogućnosti pronalaženja posla za osobe koje traže posao, indikatori neaktivnosti govore o neiskorišćenosti potencijalne radne snage.
Treba imati u vidu da je određeni nivo neaktivnosti neizbežan, a kod mladih čak i poželjan ako su neaktivni zato što idu u školu, odnosno studiraju. Obe grupe indikatora, i nezaposlenosti i neaktivnosti, dobijaju se na osnovu istraživanja „Anketa o radnoj snazi”, koje kod nas sprovodi Republički zavod za statistiku.
Pored toga što ima jednu od najviših stopa nezaposlenosti u Evropi, Srbija ima i jednu od najviših stopa neaktivnosti.Drugim rečima, pored toga što veliki broj osoba koje traže posao ne uspevaju da ga nađu, veliki broj njih to ni ne pokušava. Stopa neaktivnosti u Srbiji u 2010. godini je iznosila 41 odsto, što znači da jeod oko pet miliona stanovnika Srbije radnog uzrasta, njih dva miliona bilo neaktivno.
U zemljama u okruženju ova stopa je uglavnom niža i iznosi između 33,5 odstou Bugarskoj i 38,5 odstou Hrvatskoj, dok je u Evropskoj uniji ova stopa ispod 30odsto. Jedine dve države u Evropi koje imaju višu stopu neaktivnosti od Srbije, prema dostupnim podacima, su BiH – 46 i Turska – 49 odsto.
Razlika u stopama neaktivnosti između Srbije i država u regionu nastala je tek poslednjih godina, čini se, kao posledica ekonomske krize. Naime, dok u većini zemalja od 2007. godine stopa neaktivnosti uglavnom stagnira, ona je u Srbiji porasla sa 36,6 odsto na 41 odsto. Da bi ovaj podatak bio jasniji treba navesti da Srbija od početka krize ima oko 200.000 više neaktivnih osoba radnog uzrasta. Interpretirajući relativno slobodno ove podatke možemo reći da su, u najvećem broju zemalja, osobe koje su izgubile posao pokušale da nađu drugi posao i da se na taj način prilagode krizi, dok su u Srbiji osobe koje su ostale bez posla velikim delom odustale od daljeg traženja.
Zbog čega je to tako? Zbog čega se u zemlji, u kojoj je veliki broj ljudi nezadovoljan svojim materijalnim statusom, umesto za traženje posla,znatandeo populacije opredeljuje za neaktivnost? Dok za nezaposlenost pojednostavljeno možemo „okriviti” nedostatak radnih mesta i nisku ekonomsku aktivnost, postavlja se pitanje koji su razlozi zbogkojih se ljudi opredeljuju za neaktivnost, umesto za traženje posla?
----------------------------------------------
Stope neaktivnosti u 2007. i 2010. godini u Srbiji i zemljama u okruženju
2007
2010
EU
28.0
27.6
Bugarska
33.7
33.5
Mađarska
38.1
37.6
Rumunija
37.0
36.4
Slovenija
28.7
28.5
Hrvatska
36.6
38.5
Makedonija
37.2
35.8
Srbija
36.6
41.0
Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, Eurostat
Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN)
Marko Vladisavljević
objavljeno: 08.07.2011
.jpg)
