Izvor: Politika, 25.Avg.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne znam od koga da očekujem pomoć
U pitanju je veliki strah običnih ljudi
Ne osećam sekao uzbunjivač, već kaolekar koji je položio Hipokratovu zakletvu da pomaže ljudima, na čemu sam i izgradila svojodnos prema drugima. Ali ako drugi tako nazivaju ljude koji ukazuju na postojeće nepravilnosti nemam ništa protiv toga. Ne osećam se uzbunjivačem jer sam ukazala na pojavu koja je veoma štetna za najteže bolesnike, bolesne od najteže bolesti, raka! Zamislite samo činjenicu da se trguje listama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čekanja takvih bolesnika, da se ne poštuju protokoli njihovog lečenja, da lekari opšte prakse rade veoma odgovorne radnje za koje nisu pripremljeni… Nisam, dakle, nikakav potkazivač i uzbunjivač, jer ovde se radi o životima ljudi.
Kako sam postala ,,uzbunjivač”? Na poziv Odbora za zdravlje i porodicu, 22. jula. 2010. iznela sam podatke o korupciji u ustanovi u kojoj radim, Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, odnosno istinu o trgovini bolesničkim listama čekanja, uz nepostojanje dovoljnog broja aparata za zračenje da podmiri potrebe stanovnika Vojvodine (koja je postojeće aparate i kupila, za svoje potrebe), i nepostojanje (još uvek!) protokola za lečenje takvih bolesnika itd. Nakon toga počinje moj progon.
Na ove činjenice pre mene je ukazala moja koleginica dr Vanja Karađinović, koja je morala da napusti posao i potraži ga u drugoj državi! Kada sam joj pružila podršku kao svedok na sudu, i ja sam počela da budem progonjena.
Kakav je odnos kolega prema uzbunjivaču? Prema sadašnjem stanju, potrebno je da čovek bude lud da bi ukazao na nepravilnosti u sredini u kojoj je zaposlen. Kada to uradi, niko takvom čoveku neće pružiti podršku. Oni ne poštuju nikoga, ni medije, ni nevladine organizacije, ni preporuke evropskih izaslanika, ni republičkog ombudsmana, ni Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije.
Kad postaneš uzbunjivač, suočavaš se sa progonom koji se sastoji od snimanja radnih sastanaka, promena brava na radnim prostorijama, do sazivanja kolegijuma na kojima se donose i odluke da uzbunjivača treba izbaciti s posla, rasporediti u isto vreme na dva radna zadatka, pa onda kazniti novčano ili prisilno poslati na godišnji odmor, sprečiti napredovanje u struci, zabraniti osoblju (medicinskim sestrama) da komunicira progonjenim, da prisustvuje sahrani majke uzbunjivača – ljudski um to ne može da zamisli! U pitanju je veliki strah običnih ljudi koji se tada ponašaju onako kako od njih traži rukovodilac.
S tim što u kolektivu u kojem uzbunjivač radi nema odgovarajućih institucija i tela koji bi stali u zaštitu uzbunjivača. Na nivou države to su organi koji na neki način pružaju podršku ovim osobama stajući na stranu nemoćnih, a to su u mom slučaju: Odbor za zdravlje i porodicu, republički zaštitnik građana g. Saša Janković, Agencija za borbu protiv korupcije, nevladine organizacije, funkcioneri pri EU. Osim njih, ne znam u koga bih još mogla imati poverenja. Samo znam da kada bi svi koji su za to zaduženi poštovali postojeće zakone ne bi bilo primanja stranih pacijenata pod izgovorom dopunskog rada, dok domaće pacijente stavljamo na liste čekanja.
Da li bi bilo od pomoći donošenje zakona o zaštiti uzbunjivača? I sada nekoliko zakona (zakon o radu, zakon o zabrani diskriminacije itd.), kao i Ustav, zabranjuju zlostavljanje i maltretiranje ljudi, ali progona i šikaniranja ipak ima. Pitanje je zato šta bi novi zakon u tome pomogao.
U okolnostima u kojima se nalazim ne vidim nikakvo rešenje i ne znam od koga da očekujem pomoć. I pored predatih 75 dokumenata o zlostavljanju nakon ukazivanja na koruptivne radnje – pomoć nadležnih je izostala. Iz Agencije za borbu protiv korupcije moj ,,slučaj” je upućen ka inspektoratu za rad i Ministarstvu zdravlja ,,iz razloga preduzimanja mera iz njihove nadležnosti”. Čekam i nastavak sudskog postupka koji sam pokrenula 28. decembra 2010. protiv dr Marka Eraka, upravnika klinike za radioterapiju.
Docent na Katedri za onkologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, zamenica upravnika Klinike za radio terapiju Instituta za onkologiju Vojvodine, načelnik odeljenja visokovoltažne radioterapije
Bojana Bokorov
objavljeno: 26.08.2011.
