Izvor: Politika, 01.Feb.2013, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne znam ni za sumu, ni kome se daje
U Novom Sadu postojala firma ,,Konsul” koja je pripremala studente da nauče, u stvari da polože ispit
U istraživanju percepcije korupcije Beogradske otvorene škole učestvovali su i studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, od kojih neki tvrde da na našem fakultetu ima mita i da je tako moguće položiti neke važne ispite. Naveo bih, tim povodom, dve mogućnosti. Jedna je da to što studenti tvrde zaista postoji, a druga je da je to samo izgovor za one koji imaju problema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s polaganjem nekih ispita.
Pominje se i 300 evra kao ,,iznos za kupovinu ispitnih pitanja ili testa”, ali moram priznati da ne znam za tu sumu i, što je još važnije, kome se daje i za koji ispit. Suma nije toliko važna nego da li se to zaista radi. Ako postoji, cena je verovatno promenljiva i zavisi od veličine i težine ispita, zatim koji je rok u pitanju, da li se godina gubi ili ne. Takođe, svaki ispit ima svoju proceduru, pa ako ta procedura ima neke slabe tačke onda se verovatno one i napadaju. Mi na fiziologiji, koju ja predajem, test sastavljamo pola sata pre ispita tako što svaki profesor donosi svoju stranicu. Student na svakoj od tih stranica mora da osvoji najmanje 40 odsto tačnih odgovora, a ukupno 60 odsto po strani. Kad bi neko od nastavnika ,,provalio” studentu svoje stranice, on bio pao zbog toga što nije prešao prag na ostalim stranicama. Time bi se neminovno nametnulo pitanje otkud to da student tako dobro poznaje samo jednu oblast, a druge ne.
Studenti pominju i ,,posrednike” između njih i profesora pomoću kojih je moguće položiti ispit, a ja bih podsetio da je u Novom Sadu postojala firma ,,Konsul” koja je pripremala studente da nauče, u stvari da polože ispit. Na prvi pogled, sve je bilo regularno, a zapravo nije, jer profesori koji su bili angažovani u ,,Konsulu” učestvovali su, na neki način, i u konačnom ocenjivanju studenata. Mislim da je ,,Konsul” prestao sa radom posle otkrivene afere u Kragujevcu. Bilo je u jednom periodu pojava da asistenti drže privatne časove iz svog predmeta, a kasnije oni svakako utiču na tok ispita. Koliko mi je poznato, ta vrsta davanja časova više ne postoji.
Kad je reč o deci lekara kao ,,povlašćenim studentima”, mislim da je to jedna od predrasuda koja odavno postoji na našem fakultetu. Izgleda da svuda deca mogu u profesiji slediti svoje roditelje osim u medicini, što nije u redu. Od onih neuspešnih, koji i ne završavaju studije, pa do onih izvrsnih, svi se oni pominju u negativnom kontekstu kao ,,doktorska deca”. Ja sažaljevam decu lekara koja studiraju medicinu jer su se ona već tom odlukom opredelila da je na studijama samo neuspeh njihov, a uspeh pripada roditeljima. Pod pretpostavkom da se neko „provuče” kroz studije medicine, da li mislite da će pacijenti kod nekog doktora ići zato što je dete lekara ili zato što su čuli koliko je uspešan u lečenju?
Fakultetskim upravama zameraju što se ne suprotstavljaju korupciji. Čak se iznose ocene da ako i dođu do saznanja o primerima korupcije nastoje da takve slučajeve sakriju. Međutim, rekao bih da se otkrivanjem slučajeva korupcije moraju baviti istražni organi, a fakultet reaguje tek na osnovu tih nalaza. Mada fakulteti, zajedno sa svima ostalima, treba da rade na stvaranju procedura i uslova koji će sprečavati da se tako nešto uopšte događa. Ispiti pre svega treba da budu javni i da se nikad ništa ne radi ,,u četiri oka”, da se uvode što objektivniji kriterijumi ispitivanja itd.
Ipak, ako korupcija postoji u društvu, biće je i na fakultetima. Mene već pomalo iritira to što se stalno bavimo dijagnostikom, a onda se iščuđavamo kako je moguće da se tako nešto ponavlja. Zar nismo imali divnu priliku u Kragujevcu? Sve je bilo dokazano i – šta? Budući da je to bio pravni fakultet – sve je zastarelo. Zamislite tu katastrofu da će isti profesori i dalje predavati studentima! Valjda će sada imati više iskustva kako da ih ne otkriju. Dok se nešto ne odradi do kraja i ne bude primer drugima – nema nam spasa ni izlaska iz začaranog kruga korupcije.
Još kada bismo počeli da govorimo o većini privatnih fakulteta na kojima niko ne izgubi godinu da bi uplatio sledeću – a to se ne zove korupcija nego studiranje – onda bismo se vratili na početak ove priče s pitanjem šta je u stvari korupcija.
Borba protiv ove pojave mora, dakle, biti sveobuhvatna i permanentna, a nikako da se na nju upire prstom samo ponegde i dozirano. Od toga nema uspeha.
Dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu
Nikola Grujić
objavljeno: 02.02.2013.
