Izvor: Blic, 03.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne želim da ličim na svoje uloge
Ne želim da ličim na svoje uloge
Film 'Mali svet' scenariste i reditelja Miloša Radovića u kome je angažovana vrsna glumačka ekipa (Lazar Ristovski, Miki Manojlović, Bogdan Diklić, Branko Đurić, Irena Mičijević - Rodić, i drugi) rađen u produkciji 'Kobra filma' ,imaće beogradsku premijeru u Centru 'Sava' 8. oktobra u 20, 30 časova. Reč je o ostvarenju već nagrađenom na nedavnom filmskom festivalu u Sarajevu a o kome se po kritičarskim kulorima govori da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti svojevrsna prekretnica u ovdašnjem filmskom stvaralaštvu. Naime, film ‘prati’ doktora Filipa sa kojim se sudbina pigrava stavljajući ga u najneverovatnije situacije dok on kao neurotičar bolesne prostate traga za samim sobom. Likove 'organa reda' tumače Bogdan Diklić i Lazar Ristovski koji se simbolično preziva Kos.
Film 'Mali svet' Miloša Radovica, koga ‘bije glas’ da će označiti izvesnu prekretnicu u srpskoj kinematografiji, je po rečima reditelja crna komedija sa elementima melodrame. Ne mislite li da je i naša realnost upravo to – crna komedija sa elementima melodrame?
- To je postao manir kod nas, kako se pojavi malo bolji film, odmah ga proglase istorijskim ili filmom koji će napraviti prekretnicu u srpskoj kinematografiji. Obično su to bili urbani filmovi pod čiji plašt se krilo sve i svašta. Najčešce loši filmovi. Zato kad čujem da neko kaže 'urbani film', odmah znam o čemu se radi. 'Mali svet' neće napraviti nikakvu prekretnicu. On je sigurno odličan film, odličnog reditelja i scenariste Miloša Radovića, sa odličnim glumcima. Film je duhovit i imaće veliku gledanost. Već je dobio nagradu na festivalu u Sarajevu. To su činjenice. Publika nema novaca da plaća ulaznicu za bilo šta. Ovde će platiti za dobar film i dobru zabavu koju joj priređuju vrhunski umetnici. Što se tiče naše realnost za koju smatrate da je crna, nepotrebno me navodite na sličan zaključak. Ipak ne mislim da je crna. Naprotiv, mislim da nam je stvarnost oslikana paletom živih boja, a da tu sliku svako od nas slika svojim najboljim delom. Imamo stvarnost koja nam garantuje svetliju budućnost. Sreća je i u tome što se mi tu mnogo ne pitamo. Evropa je definitivno odlučila da joj pripadnemo. Zato ne bi trebalo mnogo da smetamo onima koji hoće da nam izgrade svetliju budućnost. A koji je vaš komentar ovdašnjeg aktuelnog društvenog trenutka, uključujući i izbore?
- Ukoliko budemo više radili, a od rada smo se odvikli, i ukoliko na političkoj sceni bude više razumevanja i istinske zajedničke želje da se pomogne narodu, a ne da se radi na ličnim promocijama - sve može biti lakše i lepše. Bojim se da se kod nas rađaju ljudi koji ne mogu bez problema da žive, koji uživaju u haosu, i takvi ljudi se često nađu na pogrešnim mestima. No, sada nam valja izabrati predsednika pa bio to i Mićunović. Nije to baš toliko bitno ko je predsednik, samo da nije Koštunica. Kada jednoga dana ne budemo znali ko nam je predsednik značiće da smo kao narod uspeli. Moramo podržavati ljude koji vuku napred. Da li se i za vas, kao i za mnoge likove koje ste igrali, može reći da ste žustri i vrlo energični a zapravo prilično emotivni?
- Može se reći i jedno i drugo, ali kakav bi to bio čovek kada osim toga ne bi bio i nežan i osećajan i uplašen i zabrinut i beskompromisan ako treba i surov, ukoliko se to od njega traži. Čovek nije samo jedno i najčešće ono što se vidi nije njegova suštinska karakteristika. Lično, ne želim da ličim na svoje uloge. Drugačiji sam od njih, a opet ukoliko hoću mogu ličiti na te duhove i ličim na njih dok snimam film ili sam ličio još više dok sam radio u pozorištu. Svoje uloge ‘izmišljam’ u kućnoj laboratoriji. Poput alhemičara koji ne mora biti negde stvarno da bi osetio pravu patnju ili pak radost. Zato glumac, i svaki drugi čovek, ima imaginaciju i njome nadoknađuje svoju nemoć da brzo menja prostor i vreme.
Junak koga tumačite u 'Malom svetu', milicajac Kos, neretko biva grub. Kuda zapravo čoveka vodi životni stav u kome su grubost i sila dominantni?
- U 'Malom svetu' igram policajca sa dušom, a u filmu koji sledi i koji je takode režirao Miloš Radović, 'Civil life', igram razbojnika sa dušom. Dakle, prisustvo duše se podrazumeva u ulogama koje ja tumačim. Prisutna grubost je grubost sa dušom i ona se takođe može gradirati. Ono što se manifestuje kao spoljašnja grubost je ustvari ljubav. Znate za onu dečiju poslovicu:' Ko se tuče taj se voli'. Takve su najčešće i grubosti mojih likova. Tatjana Nježić
