Izvor: Blic, 25.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne snimam smeće na Terazijama
Ne snimam smeće na Terazijama
Izložba 'Beograd u mašti', monografija 'Novi Beograd izbliza', deset strana posvete u jedinoj foto-reviji kod nas - 'Refoto', foto-monografija o Beogradu i, najzad, nagrada za životno delo - epilog je rada Ive Eterovića samo u ovoj godini. Umetnika koji je u istoriju srpske fotografije ušao davne 1961. godine kada je prvi iz vazduha snimio Beograd u koloru, i to za zagrebački 'Globus'.
Koja vam je ovo foto-monografija o Beogradu po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << redu?
- Sedma. U svakoj ima preko sto fotografija u boji. Ukupno više od sedamsto. Ako stotinu ostane za istoriju, biću presrećan. Po čemu se ova monografija razlikuje od drugih?
- Ona je dopunjeno izdanje monografije 'Beograd danas' objavljene ‘89. Više od polovine su nove fotografije, ukupno 160 strana. Nema ničeg značajnog što nisam obuhvatio, od sporta do kulture. A čega u knjizi nema?
- Samo nema politike. Toga se čuvam kao vraga.
Zbog čega?
- Ne zanima me ništa što je kratkog daha. A politika to jeste. Ja navijam za dobrobit ove zemlje i ovog grada kao Beograđanin koji je to dobrovoljno već 43 godine.
Niste snimali ni srušeni Beograd?
- Ne. Ali sam zato na prvoj strani napisao poruku za NATO: 'Zaboraviti možemo, a oprostiti nikada.' To je moj stav. Bombardovanje sam preživeo u epicentru, gde mi je stan, u Novom Beogradu. Da li ste tada mogli da odete iz Beograda?
- Mogao sam, imam hrvatski pasoš, kćer mi živi u Rimu, sestra u Švajcarskoj, brat u Splitu. Šta vas je zadržalo?
- Krv nije voda - ja jesam Dalmatinac, ali mene je nešto cementiralo za ovaj grad. Ne umem to drugačije da objasnim do rečju ljubav. Zbog čega odbijate da slikate ono drugo, ružno lice Beograda?
- To neka rade dokumentaristi. Ja sam esteta i artista, i volim sve što je lepo. Kad mi se zadesi da na motivu imam ono što je šporko, ja to očistim. I ovog puta dok sam u štampariji pripremao monografiju, ugledao sam na svojoj fotografiji smeće ispred Hotela 'Moskva'. Izbrisao sam ga u kompjuteru. Ne mogu da dopustim da se na mojoj fotografiji vide kese nasred Terazija. Volim da moj grad bude lep i čist, kao što volim lepe i negovane žene. Ružnih stvari ima svuda, i usred Pariza, ali ja nemam zločeste namere i ne beležim takve prizore. Ko se prihvatio objavljivanja ove monografije?
- Sa izdavačkom kućom 'Prometej' imam dogovor o partnerskom odnosu: ja brinem o proizvodnji, a ona o plasmanu. Za monografiju o Novom Beogradu priključili smo štampariju 'Stojkov', a za 'Beograd danas' i 'Birografiku' iz Subotice, jer ima veći pogon. Knjiga je štampana u rekordnom tiražu od šest hiljada primeraka. Kome je namenjen toliki tiraž?
- Ne samo da je štampana u tolikom tiražu, već i na pet svetskih jezika, uz srpski na ćirilici i latinici. To je ukupno sedam knjiga. Namenjena je za poklon. Šta vam je ukazalo na to da je zaista potrebna ovom gradu?
- Susret sa gradonačelnicom Beograda gospođom Radmilom Hrustanović koja mi se nedavno požalila da je u Ljubljani crvenela od stida kad je shvatila da ništa prigodno nema da pokloni domaćinu. A zbog čega i ćirilično i latinično izdanje?
- Kad nam u goste dođe, na primer gradonačelnik Maribora, primereno je pokloniti mu knjigu na latinici. Poklon ne sme da iritira onoga kome se daruje. Da budem sasvim iskren, često nam se svima dešava da kad idemo vani, susretnemo ljude koji ne znaju ništa o Beogradu. Bez pretenzija da Beograd poredim sa Budimpeštom ili Sofijom, ja verujem da je moj grad dovoljno lep i zanimljiv da zaslužuje reprezentativnu monografiju. Vi ste Beograd ipak ulepšali, a šta vas u njemu iritira?
- Dosta toga što ga ne čini belim gradom kakvo ime nosi. No, meni je Beograd u srcu bez obzira na naše nevolje. Volim da kažem: Napih se savske vode i ostadoh. A kad sam stigao, preko Save i Dunava bila je peščana pustinja. Kad je podignuta 'Beograđanka' svi su negodovali zbog njene konstrukcije. Ja sam otišao na Slaviju i odatle snimio 'Beograđanku', uklopivši je u stari gradski ambijent tako da više ne štrči. Potom su svi počeli da joj se dive. Znači, sve zavisi iz kog ugla se gleda ono što se snima. Veština je napraviti lep snimak. Mnogi kažu da su spleen Beograda narušili oni koji su poslednjih godina silom prilika u njega pristizali. Šta vi mislite?
- Ah, slušajte, u Beogradu su vazda pristizali novi ljudi… Da li su vam gradonačelnici izlazili u susret budući da ste uglavnom radili monografije koje služe za reprezentaciju?
- Kada je gradonačelnik bio Nebojša Čović malo me je zavlačila šefica protokola objašnjavajući mi da gradonačelnik nema vremena. Sreo sam se sa Čovićem na prijemu. Izvinjavao mi se, a ja njemu kažem: Nema problema, vi ćete da odete. Lice mu namah posive. Da ublažim neugodnost dodam: Za ambasadora u Vašington! Gospođa Hrustanović je primila i mog izdavača i mene, iskreno se obradovavši našem projektu. A kako i ne bi - poklonu! Samo proizvodnja ove knjige staje više od 150.000 maraka. Da li je ova foto-monografija poslužila kao argument da vam Udruženje novinara Srbije upravo dodeli nagradu za životno delo?
- Ovo mi je treća nagrada za životno delo. Najpre sam je dobio od Nacionalnog centra za fotografiju, zatim od Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS). U kom vidu je ovogodišnja nagrada Udruženja novinara Srbije?
- U vidu diplome i prstena. Ranije je bila i u novcu. Da li su nagrade zaista preporuka za dalji rad?
- Pre bih rekao da su podrška. Već nešto pripremate?
- Pri kraju mi je monografija 'Ivo Eterović: Pogled u Srbiju'. Njome ću mnogim Srbima otkriti Srbiju. Na primer?
- Vratjanske jame kod Negotina. Čudo prirode za koje retko ko zna. Ili Đavolju varoš koju sam slikao iz helikoptera. Radite li nešto za svoju dušu?
- Sve radim za svoju dušu. Drugačije ne bih mogao. Ipak ima nešto što tek sad nameravam da obelodanim. To su fotografije uličnih svirača. Imam ih od Beograda do Irkutska, od Pekinga do Havane, od Moskve do Londona. Počeo sam da ih snimam pre trideset godina, baš u Moskvi, ugledavši na pločniku dečaka sa violinom na kojoj je pisalo: 'Pomozite mi da popravim svoju violinu'. Dao sam mu deset rubalja i zamolim ga da mi odsvira samo dva, tri tona da bih ga snimio. Kad je počeo da svira, shvatio sam da je violina ispravna... Vaše dve monografije, reklo bi se, da ponovo utiru put tržištu luksuzne knjige?
- Ako su monografije barometar, onda ste u pravu. Ipak, napominjem, presudna je privatna inicijativa. Znači li to da će boljitak zemlji doneti isključivo privatna inicijativa?
- Da, uz lični entuzijazam i energiju koja se prenosi na druge. Na državu, nažalost, umetnici više neće moći da se oslanjaju. Smatrate li sebe profitabilnim autorom?
- Baš tako. Mojih monografija nema na lagerima ni ovde, ni u Zagrebu, ni u Ljubljani, ni u Sarajevu. To je moja najbolja referenca. Iako su skupe?
- Iako su skupe - jer se nose na poklon. Naš narod je toliko snalažljiv da godinama uspeva da 'cedi vino iz kamena'. Milena Marjanović
