Izvor: Blic, 28.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne prodajem više svoja osećanja
Ne prodajem više svoja osećanja
Glumac Branislav Lečić je, osim po svom osnovnom angažmanu, u javnosti poznat,već desetak godina, i po svom političkom angažmanu. Tokom poslednjih događaja ponovo je bio na trgovima širom zemlje i u Beogradu. Stoga je naše prvo pitanje bilo da li se ostvarilo ono za šta se, kako kaže 'borio deset godina'?
'Svakako je svanulo. Lakše se diše kreće, razmišlja, čak i podnosi eho sadašnjih dana, nemanje struje, loš prevoz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i slični problemi. Mislim da narod oseća da je kraj'. Kraj čega?
- Kraj padanja i poniženja. U ovoj priči smo došli do kraja i znamo da će sledeći meseci i godine, malo po malo, donositi boljitke. Srbija je u jednom trenutku zaličila na bocu dobrog vina, a mi nikako da izvučeno taj čep, kako bi ga natočili u sve čaše. Pokazalo se da smo snagom svoje volje, u stanju da to učinimo i sad nam samo ostaje da još neko vreme pljuckamo delove tog pampura ali i da zapamtimo njegov ukus. Jedno je sigurno, nama više nema nazad i to mogu da sanjaju samo još ljubitelji horora. Kako ste vi lično doživljavali ove događaje?
- Bio sam začuđujuće miran. Nikakve euforije nije bilo u meni, niti je bilo straha. Moje emotivne stanje je bilo uravnoteženo. Ali ono što je taj mir u meni ohrabrivalo je vera, jer ja sam verujući čovek. Drugo, u karavnu Dosa i G17 plus, pored obraćanja ljudima, igrao sam i predstavu 'Kontejner sa pet zvezdica' pred sedam ili trideset hiljada ljudi. U zavisnosti od veličine grada. Tamo sam video da je naš narod dostigao jednu vrstu zrelosti i odluke i ništa nije podsećalo na ono što sam viđao ranijih godina. Sve je bilo mnogo mirnije, bistrije i pametnije, čak normalnije i odlučnije. Bio sam svestan da se na naše oči dešava evolucija i da možemo, poput jerihonskih trubača, da ih oduvamo snagom svoje volje.
Kako komentarišete pozive na povlačenje linje razdvajanja između prvoboraca i prevrtača?
- Kada se posle šezdeset godina vladavine komunizma vrši temeljna promena sistema, načina mišljenja, prirodno je da dolazi do toga da se stare stvari javljaju u novom ruhu. U prvom talasu promena je prirodno da se odmah pojave preletači, kameleoni i slično. Drugi talas ide gotovo istovremeno i to je talas prvoboraca koji sada traže da ih ostali poštuju, da im se dive. I oni, bez obzira na stranu kojoj pripadaju, takođe iživljavaju stare strasti, čime pokazuju svoju nezrelost i trgovačke sposobnosti čak i za unutrašnje vrednosti. Mi ćemo doživeti da će i takvi možda zauzeti i neka odgovorna mesta, ali će se, kad se stvari izbistre, videti ko je ko i kroz velike dubine, a kamo li u plićaku. Da li se u međuvremenu vama lično promenio život?
- Osećam se oslobođen pritiska. Do sada sam uvek osećao moru kada pomislim šta činiti sutra. To me opsedalo. Nikako nisam mogao da se posvetim poslu i da se radujem recimo, novom komadu koji ću režirati ili igrati. Prestala je da me motiviše literatura moj posao, sve vreme sam se osećao kao da nekuda bežim, da se sklanjam. Sada posle ove promene, bez obzira što znam da će trebati još mnogo da se radi, imam utisak da polako ali sigurno mogu da prebacujem koncetraciju na posao, da se prepustim uživanju. Ako dozvolite da primetimo, nekako, mnogo pažnje posvećujete opštoj stvari, politici, promenama, nikako da doprem do onog neposrednog i spontanog Leke.
- Moja promena u ponašanju je rezultat mog desetogodišnjeg čekanja i razmišljanja šta je to što ja treba da uradim. Dosadilo mi je više da galamim u etar, bilo da je reč o nastupima na mitinzima ili predstavama. Dosadilo mi je da to ispada kao moj revolucionarni i emotivni bunt gde ja iznosim svoje emocije, a rezultata nigde. Da bacam svoje srce i uništavam javno svoja osećanja dok oni koji me prate mogu da kažu - 'evo ga opet mlati praznu slamu, znam kako će se to završiti'. Poželeo sam da emociju pretočim u politički jezik jer je onda to oružje, a ne razvejavanje magle. Šta će se sada desiti sa Profesorom iz predstave 'Kontejnera' koja se direktno ticala političke situacije. Kako će ga pulika sada prihvatiti?
- Upravo sam o tome pričao sa Duškom Kovačevićem i mi ćemo pokušati da jedan drugog isprovociramo, pošto je očigledno da ćemo Profesora morati da obogatimo novim iskustvom, jer njegov idol više nije na vlasti, i da vidimo kako se sada ponaša. Ipak mi se čini da je genije Duška Kovačevića ostavio dovoljno prostora i za nove okolnosti. Kako će se to novo saznanje odraziti na najavljenu predstavu 'Boj na Kosovu' u Atini?
- 'Boj na Kosovu' mora da doživi novo čitanje kao i 'Kontejner'. Obustavio sam rad i nastaviću ga posle nekih konsultacija ali to više neće biti ista predstava. Ona predstava koju sam nameravao da radim ne može više biti iz istog ugla i ona mora uzeti u obzir i to što sam sada i ja evoluirao promeio se. Taj tekst Ljube Simovića, u adaptaciji Nikole Pejakovića, zadržaće svoju osnovu ali će, nadahnuta onim što se dešavalo u Srbiji, morati da doživi novo čitanje čak i u nekim scenskim rešenjima. Šta je sa eventualnim planovima koji se tiču našeg pozorišta?
- Biće nekih projekta koji bi bili priprema za nešto što bi bila naša kulturna baza. Prvo moramo da sačekamo da nova vlast siđe i bude vidljiva u narodu, zatim da izvršimo reforme u kulturi, jer naše pozorište i dalje funkcioniše po principu koji je uvela Austrougraska. Ja imam konkretne projekte ali čekam dobru klimu. Kao što si dobro primetio, moja osećanja jesu pokrivena političkim jezikom i možda si pomislio da više nemam osećanja. Ne, moja osećanja su sada skupa, ne prodajem ih lako, čuvam ih. Čekam dobru, profesionalnu atmosferu. Neću više da radim na entuzijazmu, u jednom neprofesionalnom sistemu koji će, po ko zna koji put, upropastiti tu energiju, dok će svi koji su učestvovali u tome biti nezadovoljni a publika razočarana. Željko Jovanović
