Izvor: Blic, 06.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne pevam uvek samo za pare
Ne pevam uvek samo za pare
Rose su malo i zabačeno mesto na crnogorskoj obali, zapravo pravo ribarsko selo u koje turisti, da li zbog toga što nisu čuli za njega ili im je manje atraktivno od, recimo, Budve i Bečića, uglavnom retko dolaze. I pored toga, gostiju uvek ima dovoljno. Naročito onih poznatih. Ovde već godinama imaju svoje kuće mnogi glumci, sportisti, pevači, a ko od njih nema nešto svoje, ima bar nekog svog.Popularni pevač Haris Džinović, u beogradskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čaršiji zapamćen, između ostalog, i po izjavi da je svoju eventualnu buduću tražio čak u biblioteci, jedan je od poznatih koji nema svoju kuću u Rosama, ali ima nekog svog. Stigao je iz Pariza, kaže, da ovde odmori dušu, ali ne i grlo. Jer, uvek je raspoložen za pesmu, čak i kada se odmara. U jednoj od karakterističnih konoba u ovom mestašcu, za stolom u poznatoj 'Aragosti', sedi sa svojim prijateljem Slobodanom Radovićem Krušom, poznatim poslovnim čovekom iz Herceg Novog. Otkud vi u Rosama?
- Kako, otkud ja? Ovde sam sa prijateljem. Došli smo malo brodom. Ja volim da hodam tamo gde ima dobrog naroda. Evo, već tri-četiri godine stalno navraćam u Crnu Goru, iako živim u Parizu, pa tako i u Rose. Dopada mi se, dobri su ljudi.
Kakav je provod u Parizu?
- Teško da mogu nešto preciznije da kažem, bez obzira na to što mi je tamo, kako se to kaže, adresa stanovanja, jer sam često odsutan zbog turneja i koncerata. Izgleda da su vam ovo 'oznojeno' vino i hladna voda na stolu sasvim dovoljni za odmor?
- Pa, naravno, šta bih drugo?! Sedim, pijem i meračim. Mnogo volim da se odmaram, tada mogu da posvetim više pažnje nekom druženju sa prijateljima, jer posla je uvek preko glave. Međutim, ja strašno volim da pevam, i to mi nije mrsko, bez obzira i na umor i na sve ostalo. Malopre je neko od gostiju prokomentarisao da i dalje izgledate kao tinejdžer, šta kažete na to?
- Pa, za ovu primedbu - da kucnem u drvo! Ja još uvek nisam stao na 'ludi kamen', možda je zbog toga! Pre sam govorio, neće me nijedna, a sada kažem, nije još vreme, ha-ha-ha! Gde ćete posle Crne Gore i Rosa?
- Još neko vreme ću ostati ovde, a kasnije možda odem do Dubrovnika, i tamo imam puno prijatelja. Da li vam možda zameraju u Hrvatskoj, kada tamo dođete iz Crne Gore, a ne direktno iz Pariza?
- Ne znam što bi mi neko zamerao? Ako to već rade i obilaze se oni koji su sve ovo namestili, zašto onda običan čovek, smrtnik, ne bi otišao levo ili desno, jer iza toga ne mora da se krije bilo koja nacionalna odrednica ili bilo kakva ružna stvar. Ja tamo kao i ovde imam prijatelje. Koja još mesta, osim Rosa, obilazite u Crnoj Gori, gde vam najviše prija?
- Pa, nisam ja u Rosama baš tako često, ali kada god sam u Herceg Novom, odem do Kruša, pa onda zajedno navratimo ovde. Meni moj Krušo uvek priredi nešto lepo, a ja ga onda častim jednom rečenicom, kažem mu: 'Care magle i Južnih mora'. Da znate samo kakvu je sjajnu konobu napravio u Novome. Tamo ja i mnogi moji prijatelji iz Sarajeva, Beograda, Zagreba, vrlo rado dolazimo. Skuplja se tu dobra raja. Znači li to da se kod Kruša vaša pesma može slušati besplatno?
- A, što da ne, nisu sve moje pesme naplative. Moj lični merak i neko sedenje, ovako kao što ste me sada zatekli, ne plaća niko osim mene. Stižete li da igrate fudbal - poznati ste kao jedan od najboljih na estradi?
- Ovde češće igram tenis. Samo, imam jedan problem: ne mogu naći partnere svojih godina sa kojima bi igrao, a sa mlađima se više ne može, brži su, a i povredio sam članak. Ali, u Parizu zato imam strašnu ekipu za fudbal. Kako izgleda ta vaša 'pariska reprezentacija'?
- Pa, u Parizu živi Piksi, Mile Vrga, Deni Herceg, Slaviša Vukićević, Faruk Hadžibegić... ponekad navrati jedan od braće Vujovića, pa Ćalasan, Kahrović, tako da je to sjajna ekipa. Odigramo ponekad neku dobru utakmicu, kada nemamo obaveza.
Možete li brzo da se adaptirate na nove uslove, bilo kada je reč o pevanju ili fudbalu, to obično ljudima zna da predstavlja problem?- Ne, nije mi teško. Putovao sam ja od malih nogu iz relativno siromašnog Sarajeva u beli svet. Pariz je Pariz, ali i mi bi danas verovatno živeli sjajno da nije bilo ove nesreće koja nas je zadesila. Ali, eto, šta ćete, tako je... Dokle ostajete u Rosama?
- Evo, samo da Krušo i ja popijemo ovaj hladan gemišt i da pojedemo riblju čorbu. A, onda - gliserom pravac u Herceg Novi! B. Ćetković
