Izvor: Vostok.rs, 19.Okt.2013, 16:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ne možemo da se dogovorimo s Evropom“ (Deo 1)
19.10.2013. -
U Italiji se održava II Evroazijski forum „Inovacije i međunarodna integracija“. O tome šta je razmatrano na ovom forumu u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“ govorio je Sergej Glazjev, učesnik na forumu, ekonomista, političar, savetnik predsednika RF za pitanja regionalne ekonomske integracije:
"Danas nema dovoljno razumevanja između Evrope i nas. Već dugo godina živimo bez okvirnog sporazuma o partnerstvu i ne možemo da se dogovorimo s Evropom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << o ključnim pitanjima saradnje, na primer, o regulisanju energetskog pitanja. Smatram da se ovakva napetost u našim odnosima pojavljuje zbog toga što se evropska birokratija odvojila od interesa sopstvene ekonomije. Zašto stvarati uslove za regulisanje energetike u kojima učestvovanje „Gazproma“ u evropskim projektima postaje problematično? Zašto se truditi da se zatvore sovjetske atomske centrale na teritoriji Centralne Evrope? Ko od toga ima koristi? Evropljani očigledno nemaju.
Vlast nad evropskim birokratama ima Severnoatlanska alijansa koja ih primorava da donose odluke koje ne odgovaraju ni interesima Evrope, ni interesima naše ekonomske saradnje, odluke koje izazivaju konflikte.
Ogromnu štetu našim odnosima pričinio je program „Istočnog partnerstva“. Ovaj program se pored svoje konstruktivne retorike u stvari pokazao kao potpuno antiruski. Glavni rezultat „Istočnog partnerstva“ predstavljaju nacrti sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji.
Danas postoje tri ovakva nacrta: sporazum s Ukrajinom koji je već parafiran i treba da bude potpisan u novembru, s Moldavijom na kojem se radi u zatvorenom režimu. To što ruska strana nema pristup pregovorima o uslovima pridruživanja Moldavije Evropskoj uniji nama izgleda kao vrlo grubo kršenje dogovora o regulisanju Pridnjestrovskog konflikta. Treći nacrt je sporazum s Jermenijom koji od danas više nije aktuelan. Međutim, potpisivanje sporazuma s Ukrajinom i Moldavijom može da pričini ogromnu štetu i ovim državama, i ruskim trgovinsko-ekonomskim odnosima u okviru ZND.
Analiza posledica sporazuma Ukrajine o pridruživanju Evropskoj uniji govori o tome da on ne ide u prilog Ukrajini i da će povući za sobom naglo pogoršavanje trgovinsko-platnog bilansa zemlje i njen defolt. Ovakav sporazum lišava Ukrajinu perspektiva evroazijske ekonomske integracije koja bi joj pružila mogućnosti za uspešan i stabilan ekonomski rast.
Moguće pridruživanje Moldavije Evropskoj uniji izazvaće masu negativnih posledica za regulisanje pridnjeprovskog konflikta.
Ovi sporazumi protivreče ustavima Ukrajine i Moldavije i predstavljaju najgori primer pritiska sile na ove zemlje koji će za posledicu imati velike ekonomske i ljudske gubitke ne samo za njih, već i za Evropsku uniju. Za implementaciju normi sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji Ukrajini će biti potrebno 150-200 milijardi evra samo za donošenje tehničkih pravilnika, za prilagođavanje preduzeća tehničkim pravilnicima Evropske unije i ekološkim zahtevima.
Evropske banke nisu spremne da daju Ukrajini kredite u tim iznosima. Glavni kreditor Ukrajine je Rusija i potpisivanje ovog sporazuma će dovesti samo do obustavljanja kreditiranja od strane RF, zatvaranja za Ukrajinu tržišta Carinskog saveza Rusija-Belorusija-Kazahstan, što će u konačnom imati za posledicu njenu ekonomsku katastrofu. Za izlazak Ukrajine iz defolta biće potrebno oko 35 milijardi evra za finansiranje potrebnih programa stabilizcije."
Aleksandar Prohorov,
Izvor: Glas Rusije, foto: Golos Rossii
