Izvor: Blic, 18.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne ići ispod onog što jesi
Ne ići ispod onog što jesi
Beogradska slikarka Tijana Fišić, dobitnica 'Zlatne palete' na ovogodišnjoj prolećnoj izložbi ULUS-a, u septembru će učestvovati u radu najstarije likovne kolonije u Srbiji, u Sićevu, koju je utemeljila još Nadežda Petrović. Tijana se danas izdržava od svoje profesije, a ranije je radila i reklamne gradske murale i oslikavala ogromna platna koja zvezdaši razapinju po tribinama. 'Gol je početak i kraj mog poznavanja fudbala. Dok sam bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mala, stalno su mi, tokom emitovanja prenosa utakmica, govorili: ‘Skloni se, idi tamo, ćuti’, tako da sam fudbal doživela kao represiju', otkriva za 'Blic' Fišićeva. Ali, srećom, iz kutaka detinjstva Tijana je ponela mnogo toga što će kasnije preseliti u slike_arhiva, na kojima je nebo uvek vedro. Stoga, nije ni čudo što je baš njoj povereno da napiše uvodnu reč na temu: 'Sloboda i sigurnost', za dečji program predviđen u oktobru, u Domu pionira, u organizaciji švedske fondacije koju je osnovala prijateljica autorke 'Pipi Duge Čarape'.
Radujete se tome?
- Kao i svakoj zadatoj temi, jer ja sam čovek zadatka. Ima jedna divna rečenica kod Dostojevskog: 'Kad bi društvo bilo uređeno na razumu, i tada bi se našao neko ko bi rekao - dođavola sa svim ovim razumnim logaritmima, da mi sve to pošutiramo i da opet živimo po svojoj glupoj volji!' A nije sloboda u tome da uradiš bilo šta. Sloboda je - ispoštovati najbolji deo u sebi, a to je kreativnost, ono što je čoveku dato u potencijalu a što još nije realizovano. Čovek je nerealizovan i to je boljka koja ga muči.
Da li ste zadovoljni sistemom države u kojoj živite i kako negovati sopstveni u okviru tog obuhvatnijeg uređenja?
- Nikada nisam bila nezadovoljnija, ne na ličnom planu, jer ne odustajem, nego kad gledam šta se, zaista, dešava.
Šta primećujete?
- Sa poslednje uplate (pri otkupu moje slike_arhiva za jednog ambasadora) skinuto mi je 15 odsto za, recimo, penziono osiguranje, što nisu male pare. Nije problem plaćanje, ako ono ima opravdanje, ali ako se radi o 'drumskoj pljački', što ovde traje vekovima, na sve moguće načine... Čekam septembar da se vidi šta se događa sa tim porezima... Konkurisala sam u ULUS-u za izlaganje, gde su drastično smanjili broj termina. Šta to znači? Treba dati šansu mladima. Ne može baš svaka biljka iz kamena da izraste. Osećam se potisnuto, i ne samo ja. Još uvek ne znamo ni kakav nam je status kao umetnika u ovom društvu. Nemam zdravstvenu knjižicu već dve godine, ni ja ni moja deca.
Ovog leta ste imali dve samostalne izložbe u Herceg Novom...
- Da, ali sam morala da platim carinu na granici Srbije i Crne Gore. Ako se plaća carina - onda to nije jedna zemlja!
Kada bi vas neko pitao - u kakvom sistemu živite - šta biste odgovorili?
- Najiskrenije - u robovlasničkom. Neku veliku razliku ne vidim, jer kozmetika na ulici ne znači mnogo za kvalitet života... Uopšte, protiv sam širenja bilo kakve ideologije; njih je dovoljno i više ne priznajem nijednu... Jedino ima smisla živeti na nekom nivou istinitosti, a sve ovo što pričamo opterećeno je činjenicom da su potpuno pogubljeni kriterijumi izgradnje vrednosti.
Govorite o kulturnom i državnom sistemu...
- I globalnom. Ne postoji nijedna država na svetu za koju bih rekla da je sređena. Uostalom, reč vlast, kao i strah, označava nešto najgore što čoveka u životu može da prati ili snađe. Evropu volim, ali se ona izmenila, kao i cela planeta, svetskim ratovima. Iza svega stoji MMF koji diktira vazduh, jer je novac postao vazduh. Samo je stvar procene - koliko tebi tog vazduha treba.
Kako se odrediti?
- Pitanje ključno za ovaj narod, kakav mi jesmo, jeste duhovno pitanje. Duh naroda se rascepkao i pogubio. Specifičan smo narod, a bez prijatelja. Šanse za to smo prokockali, a kasnije, kada su nam oni bili potrebni, to je zloupotrebljeno. Mislim da svako u ovom narodu duboko u srcu očekuje duhovne reforme i 5. oktobar bio bi pravi upravo da se desila duhovna promena.
Šta smatrate svojim uspehom?
- Za mene je najveći uspeh - ostati iskren i izboriti se za istinu u životu, jer u tome i jeste smisao postojanja. I zaista, i pored toga što nisam preterano religiozna, smatram da je sve sadržano u onih deset Hristovih zapovesti, u odnosu na smisao života. Ako čovek uspe da se, koliko može, rukovodi njima, onda je uspešan. Imala sam sreću da sam oduvek sebe mogla da nosim. Sama sebi nikada nisam bila teška i nisam to prebacivala na druge. Ne mislim da sam superlaka osoba, ali sam bar uvek pokušavala da prvo sebe samu uskladim, pa da iz sebe idem dalje, a ne da opterećujem druge.
Ko vas je tome naučio?
- Mislim da sam sa tim rođena. Mržnja, ljubomora, zavist - ja za to ne znam. U stvari, kad malo bolje razmislim, sebi ih nikada nisam dozvoljavala, jer mi je tako nešto bilo ispod dostojanstva. To je bitno - nikada ne ići ispod onoga što jesi. Ispoštuj sebe. Ljubica Jelisavac
