Izvor: Blic, 02.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne govorite laži, kad znate istinu znate
Ne govorite laži, kad znate istinu znate
Čestit čovjek osjeća rug i zamjeru od ljudi - napisao je legendarni Homer, a i ovu misao u svoj izbor, pre nekoliko dana objavljen u izdanju 'Derete', uvrstio poznat i nagrađivan pisac Dragan Lakićević koga ovdašnja publika zna po romanima 'Studengrad', 'Mastermajnd', 'Anđeo smrti' i drugima, kao i brojnim knjigama poezije. Nedavno ovaj stvaralac je objavio i knjigu 'Šekspirove misli'.
Govoreći o tome zašto se opredelio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se bavi citatima Šekspira i Homera, Lakićević kaže da ga je inspirisao društveni trenutak.
- Kad je počelo da nam se 'događa', ubrzano i šokantno, ono što nas je zadesilo minulih godina, ali evo ne prestaje - nismo se imali kome drugome obratiti za savet nego li knjigama koje je proverilo vreme i postojanje na mnogim jezicima sveta. U tim knjigama videli smo da se ništa ne događa prvi put, ali se lako zaboravlja i mnogo ne zna. Tako sam odlučio da ponovo iščitam neka najveća dela svetskih književnosti i iz njih izdvojim 'misli' koje mogu da stoje kao poslovice, izreke, citati, mudrosti, aforizmi, oslonci - izvan dela u kojima sam ih našao. Šta nam to danas govore drevne Šekspirove, ili, još starije, Homerove misli?
- Govore nam istine i iskustva - o sudbini, ljubavi, smrti, prijateljstvu, hrabrosti, vlasti, sreći i nesreći - o svemu o čemu čovek misli otkako misli. 'Tuga umara srce' - glasi jedna Homerova misao. I stari Grci cenili su mudre poruke: 'svim Ahejcima - veli Homer - treba dobar i pametan savet!' Zar se ovo i danas ne odnosi na nas, Srbe? Te misli velikana trebaju svima, ali kome najviše?
- Deci i političarima - jednako. Recimo, kod Šekspira stoji: 'Dotičite se pitanja čak i najoporijim rečima, ali nemojte zlom voljom stvar još pogoršavati.' Ali jedan Homerov imperativ glasi: 'Ne zbori laži, kad istinu znaš!' I ovo kao da je upućeno našem dobu, narodu ili vlasti, svejedno.
Homer opeva Trojanski rat. Šta nama, koji tek izlazimo iz ratova poručuje?
- Gde je rat, tu je i mir. Ljudi i bogovi. Čast i sram. Homer slavi junake, vrlinu, lepotu. Ali, ne na jednom mestu, on ratovanje smatra uzaludnim. I kaže da je bitka - poguba ljudska. Čak se i bogu obraća rečima: 'Oče, o Zeuse, nema od tebe okrutnijeg boga!', ili, još strašnije: 'Oče, o Zeuse, i ti već lagati ljubiš veoma!' Vaše knjige za decu 'Princeza i lav' i 'Onog leta' sadrže neke viteške ili arhaične vrednosti i priče. Otkud to?
- 'Dereta' je jedan od izdavača koji zaista ima sluha za prave vrednosti. Kad ste već spomenuli knjigu 'Princeza i lav' to je jedan od mojih romana iz srpske starine: doba kralja Milutina. Ovo je drugo izdanje te knjige iz ciklusa viteških romana. 'Onoga leta' sasvim je drukčija knjiga - zbirka priča iz detinjstva, a detinjstvo nikad nije daleko onome ko ga se seća. Iako su prošle godine, ono traje u nama. O doživljajima iz detinjstva pričamo, ali obično ne pišemo, jer mi sebi nismo književni junaci. Ali kad dođe doba zrelosti, i nama se učini da nekadašnje sebe vidimo kao književne likove. Tako su nastale ove kratke priče. One su istinite, kao i one u knjizi 'Guslar na harmonici'. Ima li između Homera i (vašeg ) detinjstva kakvih veza i odnosa?
- Kako da ne. Jedna od prvih priča moga detinjstva bila je legenda o čoveku koji je nadmudrio jednookog džina. Predstavio mu se kao Niko. Nisam tada znao da je to povest o Odiseju. Zatim, naše narodne pesme srodne su s Homerovim epopejama: Lepa Helena liči na ljubu Banovića Strahinje, Ahil na Obilića, Hektor na vojvodu Prijezdu, a naš Stojan Janković u jednom trenu je svetliji od 'Zeusovog čeda' Odiseja domišljatog: prosioce svoje žene junak iz Ravnih Kotara nije pobio, nego ih darivao... I jedan od najlepših filmova detinjstva bio je 'Trojanski rat'. Po današnjoj deci, vidi se da takve filmove ne gledaju. A kako nam, po vašem uverenju, mogu koristiti Homerove i Šekspirove misli'?
- Kao opomene ili kao ohrabrenja. To su misli iz pera najvećih pesničkih autoriteta ljudskog roda. Ako nećemo njima verovati - kome ćemo? Kao što, recimo, Srbi veruju Njegošu! (Ne ovi današnji Crnogorci s režimske televizije, nego ozbiljni i pismeni ljudi koji se zamisle pred rečju koju je rekao veliki pesnik i vladika: 'Bog se dragi na Srbe razljuti - za njihova smrtna sagrešenja...' To je rečeno homerovski...) Potom, pesnike valja citirati uvek: u pismu, u govoru, u razgovoru, u raspravi. Ako deca ne poslušaju svoje roditelje, možda će poslušati Šekspira. (Drugo je u Crnoj Gori. Tamo na televiziji kažu da nije važno šta kaže Njegoš, nego Ustavni sud, ili sud partije...) Prilično rezignirano govorite o Crnoj Gori. Ako se ne varam vi ste Crnogorac?
- Zvaničnu Crnu Goru, koja se izdaje za demokratsku - ne poznajem. Ona menja svoj identitet kulture i tradicije. Tamo ne idem. Idem u onu izvornu, veću, istinsku Crnu Goru, gde su moji preci i srpski duhovni oslonci. Pa, može se biti demokrata i da ne prodaš dušu.
Šta su obećali Šveđani Nedavno ste gostovali u Švedskoj, gde ste u okviru Srpskog Đurđevdanskog sabora otvorili Sajam knjiga i održali nekoliko književnih večeri. Kakve utiske nosite odande?
- Što se sajma tiče on je bio prva izložbena manifestacija srpskih knjiga od raspada Jugoslavije, i na njemu je bilo prisutno desetak izdavača. Ambicije su nam mnogo veće. Šveđani su čak obećali da ako sve budemo pripremili kako treba, što podrazumeva pre svega kataloge izdavača sa nekoliko rečenica o njihovim izdanjima na švedskom jeziku, da će sve biblioteke u Švedskoj otkupljivati neke od tih knjiga. Naša literatura tamo nije naročito prisutna. Postoji nekoliko imena, kao na primer Andrić, Crnjanski, Bulatović i Pavić, čije su knjige prevođene. Na univerzitetu u Upsali postoji katedra za srpsko-hrvatski jezik i književnost, oni su to zadržali objedinjeno, na kojoj sam čak bio gost. Ako govorimo o našim ljudima tamo moram priznati da oni brinu o svom jeziku i imenu. Eto, ponovo su me zvali da razgovaramo, bratski i odgovorno, ovaj put na temu 'Srbi danas i ovde'. Od njih se ima šta naučiti.
Tatjana Njezić
