Izvor: Blic, 01.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne čitam novine i ne gledam televiziju
Ne čitam novine i ne gledam televiziju
Ako je moj utisak bitan on je krajnje povoljan i veoma pozitivan, - rekao je glumac Bogdan Diklić nakon izvođenja predstave 'Pandorina kutija' tekstopisca i reditelja Gorana Markovića u jednom od vrlo zanimljivih teatarskih prostora u Beču, nadomak centra grada. Predstava je prikazana u okviru manifestacije 'Dani Beograda u Beču' kojom se, prisetimo se, tokom septembra meseca austrijskoj publici predstavila savremena srpska kulturna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << scena.
Govoreći dalje o svojim utiscima ovaj poznati glumac, koji osvaja simpatije publike kako sa pozorišne scene tako i sa malih i velikih ekrana, je rekao:' Čujem da je i Goran izjavio kako je ovo jedno od najboljih izvođenja predstave 'Pandorina kutija'. Zaista bih se složio sa tim. Nismo igrali tri meseca ovu predstavu, malo smo se i uželeli, pa je možda i to jedan od razloga. Verovatno ima udela i to što, za razliku od sale u Beogradskom dramskom, ovaj prostor je manji i intimniji što meni lično više prija, jer je ovo ipak kamerni komad. Svakog trenutka su na sceni dva glumca čemu ova sala ipak više odgovara.' S obzirom da je i publika bila intrigirana onim što se odnosi na savremenu situaciju u Srbiji, kakav je vaš stav o tome?
- Moram da kažem da nisam sasvim upoznat sa aktuelnom situacijom u Beogradu. Ono što znam je, kako bi se to u žargonu reklo, 'otprilike'. Jednostavno, dosta radim i van Beograda sam već duže vreme. Niti čitam novine niti gledam televiziju. Snimam jedan film u Tešnju u Bosni i Hercegovini. Odatle sam i doputovao na ovo gostovanje u Beč. A kako biste prokomentarisali aktuelnost samog komada?
-Mislim da je ovaj komad aktuelan za svako vreme i pod svakom vlašću.
Kažete da u Tešnju, u Bosni i Hercegovini snimate film. Čija je to produkcija?
-Reč je o bosansko hercegovačkoj kinematografiji. Angažovano je, uz bosanske i nekoliko stranih producenata; francuski, turski austrijski. Reditelj je Pjer Žalica koji to radi po vlastitom scenariju. Mislim da je to jedan jako interesantan i dobar scenario. A što se mog učešća u tom filmu tiče mogu da kažem da gotovo nikada, da ne kažem baš nikada, nisam igrao ništa slično. O čemu govori taj 'interesantan scenario' i kakav je to lik koji vi tumačite?
- Pa, film još nije gotov. I ne bih previše o njemu niti o liku koji tumačim. Uglavnom, scenario ima jednu tragi-komičnu notu. Priča je smeštena u period nakon ovog poslednjeg rata. Film govori o želji tih malih ljudi iz tog mesta da se uključe u Evropu. Oni očekuju da dođe 'Bil Klington' i njihove su nade okrenute ka tom događaju. Međutim, nešto se desi i 'Bil Klington' ne izađe iz svog blindiranog automobila i ceo prodor u Evropu propadne. Neka varijanta Godoa na naš način? - Ne, ne bih rekao da je Godo. Imate puno posla, snimate na raznim stranama ostaje li vam vremena za bavljenje muzikom, odnosno za sviranje bubnjeva?
- Slabo bogami, na moju žalost. Evo, sada kada se završi snimanje tog filma u Tešnju, treba da završim i film Miloša Radovića koji radim u Beogradu, ostalo mi je nekih četiri, pet dana. A bubnjevi će doći na red tek nakon toga, ali nisam ih ni ostavio ni zaboravio. Diklić u filmu 'Gori vatra'
Sarajevski reditelj Pjer Žalica planira da ove jeseni završi film 'Gori vatra'. Prva klapa je pala u Tešnju 12. avgusta. Uz učešće koproducenata iz Austrije, Francuske i Turske, glavni producent je sarajevska filmska kuća 'Rifres prodakšn' čiji je jedan od vlasnika i sam Žalica.
Radnja filma se dešava nakon završetka poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini. U okviru priče je smešten i dolazak tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, koji je izabran da bude kum jednom od dva grada, Tešnju ili Tesliću.
Glavnu ulogu igra Enis Bešlagić, koji tumači mladog vatrogasca, nekadašnjeg pripadnika Armije BiH. Taj momak se u filmu bori za svog oca kako bi mu pomogao da prihvati okrutnu stvarnost i činjenicu da je rat odneo život njegovog drugog sina. U drugom delu filma, otac, kojeg igra Bogdan Diklić, najzad se suočava sa istinom, ali to za njega biva suviše bolno i on izvršava samoubistvo.
Direktor fotografije je Mirsad Herović, a kostimograf Amela Vilić. Muziku je napisao Saša Lošić, frontmen sarajevske grupe 'Plavi orkestar', koji se sve češće pojavljuje kao autor filmske muzike. Tatjana Njezić
