Izvor: Politika, 30.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne ciljam nagrade ali mi prijaju
Kada rešite da se bavite muzikom koja nije mnogo popularna, onda svako priznanje govori da je to što radite dobro. Prija da dobijete nagradu za napore koje ulažete
Muzički kritičari ga smatraju jednim od najautentičnijih evropskih džez stvaralaca, a mnogi ga nazivaju i vitezom džez muzike, aludirajući na titulu viteza reda umetnosti i književnosti, koju mu je 2002. godine dodelila francuska vlada.
U dugogodišnjoj karijeri, Bojan Zulfikarpašić je pobrao brojna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << priznanja, ali mu dva najviše znače – ono koje je dobio 1989. za najboljeg mladog džez muzičara Jugoslavije i za najboljeg evropskog džez muzičara 16 godina kasnije.
Beogradskoj publici ovaj rođeni Beograđanin, koji se sa 18 godina otisnuo u svet, predstaviće se 5. marta u Centru „Sava” kada će svirati sa svojim sekstetom, a dan kasnije i Novosađanima koncertom u Sinagogi.
Da li ćete publici u Centru „Sava” predstaviti najnoviji album „Soul shelter”, za koji ste, takođe, dobili najprestižniju nagradu u Francuskoj za oblast džeza, kao i zvanje najboljeg džez muzičara?
Ne novi album. Nešto od toga će biti, ali više će to biti kompilacija svega onoga što tokom ranijih godina nisam uspeo da odsviram. Najveći hitovi, eto, tako da kažem. Ova zadnja ploča je solo klavir a u Centar „Sava ” dolazi sekstet. Tako da ću povući dijagonalu sa stvarima koje sam radio i najaviti neke koje tek radim. Znate, u džezu je svaki koncert momenat da se probaju neke stvari koje još nisu izašle. A beogradskoj publici sam hteo da prikažem svoje najprepoznatljivije lice po kojem me znaju u celom svetu.
Ima vas s vremena na vreme u Beogradu…
Pa, baš i ne. Poslednji put sam imao koncert 2006. godine. Bio je loše organizovan, u lošim uslovima. I nije bio ono što predstavljam ljudima u ostatku sveta.
A dolazite li privatno u srpsku prestonicu?
Tako sam uglavnom i dolazio. Ponudili su mi da budem gostujući profesor na Fakultetu muzičke umetnosti. Pristao sam. I, biće me češće, ali ne da bih dosadio ljudima već da bih im prenosio moja iskustva.
Rođeni ste u Beogradu. Koliko vam on još uvek znači?
Prepoznajem ga kao svoj rodni grad. Ima posebnu energiju i ako mogu da joj doprinesem, logično je da nešto radim i za taj grad. Tu sam proveo prvih 18 godina, a one su bitne za bazu. Otišao sam jer sam hteo da se oprobam u svetskoj konkurenciji. I Francuska je neki mikrokosmos. Mnogi Francuzi odlaze u Ameriku da se tamo oprobaju. Svako želi da ne bude samo lokalni heroj već da nešto duže opstane u poslu. I, ide tamo gde ima konkurenciju.
Kako vidite današnju džez scenu u Srbiji?
Ima mnogo dobrih džez muzičara. Više nego pre 25 godina. Ali, samim tim, stvari nisu mnogo lakše nego u vreme kada sam ja počinjao. Veća je potražnja, ali naći posao ili gažu, nije lako. A to je potrebno svakom muzičaru da bi napredovao. A ne da osciliraju oko par bendova i „Big benda”.
Mnogi su otišli u inostranstvo…
Da. Ali to ne znači da im je lakše.
Vi ste, možda, jedan od retkih muškaraca kojima je vojska prijala, koji su i nešto dobro „izvukli” tokom odsluženja vojnog roka gde ste svirali u vojnom orkestru i otkrivali bogatu tradiciju muzike Balkana...
Ili se snađete, ili ne. Nisam bio zaljubljenik ni u vojsku ni u uniformu, niti u činove… Prijavio sam se na audiciju za orkestar i ispostavilo se da jedini znam muziku. Bio sam šef orkestra, jedini put u životu. Ali, tu priču o etno-muzici počeo sam da istražujem dve godine ranije, sa Vojinom Draškocijem. A u vojsci sam svirao sa ljudima koji dolaze iz raznih krajeva. I osmišljavao svako veče strategiju kako da napijemo kapetana ili pukovnika. Količina i vrsta pića vezana su za izbor muzike. Znate, to je ono naše kafansko. Kada je muzičar u kafani mora da zna kakvu korist od toga da izvuče. A ako ugodite kapetanu, uspete i neki benefit da dobijete. Slobodne izlaske, recimo. Bilo je i džeza. Nismo baš išli u juriš, priznajem.
A onda ste krenuli u juriš i osvajanje evropske džez scene. Osvojili brojne nagrade. Prijaju li vam?
Prijaju, mnogo. Kada rešite da se bavite muzikom koja nije puno popularna, poput ostalih žanrova, onda svako priznanje govori da je to što radite dobro. Prija da dobijete nagradu za napore koje ulažete. Ne ciljam nagrade, ali uzimam to kao sekundarni momenat koji je pozitivan po mene. Zahvalim se i nastavim dalje.
Koje su vam nagrade najznačajnije?
Ona iz 1989, koju sam dobio u zadnjem trenutku, jer posle je više nije bilo, nagrada za najboljeg mladog džez muzičara Jugoslavije, kao i evropska džez nagrada. Što je veća scena, veća je i konkurencija. A ta nagrada bila je i jedina u kojoj je bilo i para. Znate kako kažu, i mi cigani imamo dušu.
S. Čikarić
objavljeno: 30/01/2013
