Izvor: Politika, 04.Apr.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici dokazali postojanje tajkuna pre 8.000 godina
Objavljeni su rezultati istraživanja koji pokazuju da su u pradavna vremena samo retki muškarci bili privilegovani da imaju decu
Nedavno objavljena genetska studija donela nam je fascinantno saznanje: Pre 8.000 godina, ljudska civilizacija je ušla u neobičan period. U tom periodu, na svakih sedamnaest žena postojao je samo jedan muškarac koji je ostavljao potomke za sobom. Pre tog doba, odnos muškaraca i žena koji imaju potomke bio je relativno jednak.
Istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je objavljeno u časopisu ,,Genom risrč”, a vodili su ga naučnici sa Kembridž univerziteta, Univerziteta u Arizoni i još 66 zvaničnih instituta širom sveta. Rezultati su potpuno sigurni: u našim genima je zapisano sve što se dešavalo sa našim društvom, i ti zapisi su najpouzdanija istorijska knjiga na svetu, koja se ne može falsifikovati.
Ova istorijska knjiga dala nam je zapanjujući podatak. Praktično, živeli smo u vremenu kada su samo retki muškarci bili privilegovani da imaju decu. Šesnaest od sedamnaest bili su osuđeni na doživotnu seksualnu apstinenciju i umirali su sami, bez potomaka. Ova cifra se vremenom popravljala u korist muškaraca, ali je ogroman disbalans trajao sve do modernih vremena.
Kako je došlo do ove nagle promene? Većina naučnika se slaže oko iste teorije: jedan jedini pronalazak, koji se pojavio istovremeno kada i ovaj pad u muškim genima, promenio je muško-ženske odnose više nego ikad u istoriji čovečanstva. U pitanju je poljoprivreda.
Poljoprivreda je dovela do potpune transformacije muško-ženskih odnosa, jer se po prvi put u istoriji pojavio koncept akumulacije bogatstva. Muškarci koji su „uspeli da naprave uspeh” u poljoprivredi su, praktično, držali jedino bogatstvo tog vremena: hranu. Onaj ko je držao hranu, imao je svu moć ovog sveta i sve žene su htele da imaju decu sa njim iz vrlo praktičnih razloga. Taj čovek pružao je sigurnost da će deca preživeti, da nikada neće biti gladna.
Pre poljoprivrede, ljudi u jednom plemenu su se po ceo dan bavili lovom, sakupljanjem plodova, i nalaženje hrane je bio centralni problem u životu. U tom okruženju, šanse za preživljavanje dece bile su jednake bez obzira na to ko je otac. Zato smo desetinama hiljada godina živeli u vremenu gde su muškarci i žene birali jedni druge na osnovu prirodnog dopadanja, i svi su imali potomstvo. Poljoprivreda je dovela do toga da žene biraju muškarca isključivo na osnovu materijalnih poseda, kao što ova studija pokazuje.
Zapravo, pitanje je da li su u takvom sistemu žene uopšte birale bilo šta, ili su jednostavno bile vlasništvo prebogatih muškaraca, koji su imali toliku moć da su sami birali koga će staviti u svoj harem. Takođe, pitanje je i šta se dešavalo sa onih preostalih šesnaest muškaraca. Muškarci jesu ginuli u ratovima, ali to ipak nisu bile toliko velike cifre. Ostaje jedino objašnjenje da su oni učestvovali u obradi zemlje u vidu nekih robova koji su ceo život provodili u radu na polju, bez porodice i potomaka.
U svakom slučaju, ovakva postavka društva i muško-ženskih odnosa imala je ogromne posledice koje se osećaju i dan-danas. Ako pogledamo svet, položaj žena je najgori u zaostalim društvima koja se velikim delom baziraju na poljoprivredi.
Poljoprivreda je bila najvažnije dostignuće u istoriji civilizacije. Ona je ljude oslobodila razmišljanja isključivo o hrani, i omogućila nam je da razmišljamo o boljoj gradnji, organizaciji života u gradovima, o pronalascima kao što je električna struja ili internet. Danas, kada možemo da uđemo u supermarket i kupimo sve što nam je potrebno da jedemo, nismo svesni kroz šta je sve čovečanstvo moralo da prođe da bismo došli do tog stadijuma.
Pored svih tih dobrih stvari, početak razvoja poljoprivrede je doneo i mnogo lošeg, kao što je ta ogromna promena u muško-ženskim odnosima. I dan-danas, naše društvo je opterećeno pričama o „tajkunima i sponzorušama”, što je zapravo derivat takozvanog standardnog narativa o muško-ženskim odnosima.
Postoje dve škole koje objašnjavaju poreklo ovog odnosa, i one su suprotstavljene jedna drugoj. Prva je evolucionistička psihologija, koja tvrdi da je ženski afinitet prema bogatim muškarcima prirodna pojava, dok feminizam tvrdi da su žene veštački vaspitane da se tako ponašaju usled određenih društvenih faktora. Jasno je da ovo najnovije saznanje iz naših gena više ide u prilog feminističkoj teoriji. Drugim rečima, „sponzoruše” su kreirali muškarci, i sada imamo i naučni dokaz za to.
Danas ipak živimo u vremenu gde sve žene više nisu rezervisane samo za najbogatije muškarce, ali je sigurno da nismo ni potpuno izašli iz tog vremena. Jedini izlaz iz toga je jednako obrazovanje za žene i mogućnost ravnomerne raspodele bogatstva. Ta ravnomerna raspodela ne ogleda se samo u jednakim platama za muškarce i žene, već i u društvu koje žene shvata jednako ozbiljno u poslovnom smislu, a od toga smo i dalje daleko.
Istok Pavlović
objavljeno: 04.04.2015.
.jpg)
