Izvor: Politika, 13.Maj.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak diplomatije na naftni pogon
Isporuka nafte po povlašćenim cenama, sa odloženim plaćanjem i niskom kamatom, deo je petrodiplomatije koja Karakasu osigurava podršku prijatelja u Latinskoj Americi
Nema više Uga Čavesa, ali njegov naslednik Nikolas Maduro upravo se vratio s turneje po južnom rogu Latinske Amerike, Urugvaju, Argentini, Brazilu, gde je i lično garantovao nastavak diplomatije na naftni pogon, kakvu je 14 godina sprovodio njegov slavni prethodnik.
Uprkos teškoćama u kojima se nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << venecuelanska naftna kompanija, prethodno je na samitu karipskih zemalja u Karakasu, objavio da će nastaviti ono što je na regionalnom nivou započeo Čaves. Venecuela nastavlja i „upotpunjuje savršenu formulu energetske, finansijske, ekonomske produktivne kulturne i političke integracije”, definisao je bivši ministar spoljnih poslova, u koga je Ugo Čaves imao potpuno poverenje.
Po ustanovljenom sistemu, četrdeset odsto od aktuelne cene prodate nafte kupci isplaćuju u roku od 90 dana. Isplata može da bude u kešu ili u poljoprivrednim proizvodima, osnovnim životnim namirnicama koje hronično nedostaju naftonosnoj Venecueli. Ostatak duga se s dvogodišnjim grejs periodom isplaćuje na rate tokom 25 godina, s kamatnom stopom od jedan odsto. Zemlje obuhvaćene ovom povoljnom transakcijom zauzvrat podržavaju venecuelanski put u socijalizam i u svojim državama razvijaju srodnu levičarsku ideologiju. Ova ideološka stavka nije obuhvaćena zvaničnim ugovorom, ali se prećutno podrazumeva.
Od 2005. zemlje obuhvaćene programom Petrokaribi akumulirale su dug od 20 milijardi evra, prema podacima venecuelanske Centralne banke. Najveći dužnik je Dominikanska Republika koja Karakasu duguje tri milijarde dolara. Ukupno osamnaest zemalja uživa ove fantastične energetske povlastice. Osim Kube koja, kao omiljena zemlja Uga Čavesa, ima najpovoljniji režim solidarnosti, tu su Nikaragva, Honduras, Gvatemala… Svaka od njih osim Kube ima svoj glas u Organizaciji američkih država(OAD) i podrazumeva se da će glasati u prilog zvaničnom Karakasu, ako se povede rasprava o stanju ljudskih prava ili demokratskih sloboda u Venecueli.
Novom predsedniku Venecuele podrška regiona je preko potrebna. Nije reč samo o verbalnoj razmeni komplimenata, u trenutku kada opozicija uporno osporava legalitet Nikolasa Madura, već o hitnoj isporuci hrane, kako bi se popunili prazni rafovi samoposluga. Neizvesnost prouzrokovana teškom bolešću Uga Čavesa dovela je do dalje haotizacije tržišta, pa je nestašica osnovnih životnih namirnica, jestivog ulja, brašna, pirinča, šećera i mleka, još zaoštrenija.
Zbog neodržavanja električne mreže česti su dugi prekidi struje, a vađenje nafte je u zastoju jer se postrojenja ne održavaju redovno. Cene su u aprilu porasle, inflacija je na mesečnom nivou bila 4,3 odsto, dok je cena hrane samo u aprilu povećana za 6,3 odsto.
Maduro je, odlazeći na petroturneju, rekao da pre svega ide da preko prijatelja obezbedi hranu za zemlju u nestašici. Usput, Venecuela uvozi 70 odsto namirnica, a mnogi ugovori su zamrznuti tokom Čavesove bolesti. Maduru je podmazivanje naftom podjednako potrebno i na unutrašnjem planu. U uslovima kada je opozicija dobila svega 225.000 glasova manje od njega, Maduro mora da dokaže da će dosledno sprovoditi socijalne programe, isplaćivati penzije, obezbediti krov nad glavom za siromašne, školovanje i zdravstvo. A nafte koja je potrebna i za spoljnu i za unutrašnju upotrebu je sve manje…
Očekuje se da Venecuela reši ove probleme i da naftu upotrebi isto onako vešto kako je to činio Čaves.
Te daleke 2005. godine, grupa američkih senatora uputila je apel svim naftnim kompanijama da od svog ogromnog profita izdvoje jedan deo za pomoć siromašnima kako bi se najugroženija domaćinstva ogrejala. Niko se nije odazvao sem „Citgoa”, venecuelanske kompanije s lancem benzinskih pumpi u Americi. Oni su obezbedili gorivo za grejanje za neke od najsiromašnijih porodica u Bronksu, Harlemu, Masačusetsu… Lično je Čaves distribuisao naftu po predgrađima Njujorka kada je došao na zasedanje Generalne skupštine UN.
Reakcija je bila gromoglasna, donacija se višestruko isplatila. Amerikanci su negodovali: „Zar je zaista moguće da će Amerika pustiti svoje građane da se smrznu a da će ih spasti Čaves, osvedočeni kritičar američkog imperijalizma”.
Čaves je likovao. Na domaćem terenu bilo je jasno da i među Amerikancima ima tako siromašnih ljudi koji ne mogu ni da se zagreju. Na spoljnom istaklo se kako venecuelanska solidarnost ne zna za političke granice. Nikolas Maduro tada je bio ministar spoljnih poslova i sigurno je odlično savladao ovu lekciju iz petrodiplomatije.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 13.05.2013.
