Izvor: Politika, 18.Apr.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilnike privremeno zadržati u zatvoru
To je jedina mera kojom bi mogao da se smanji broj nasilja u porodici. – Za siledžije svi imaju razumevanje, od okruženja do sudije
Od početka ove godine u porodičnom nasilju stradalo je 17 žena i dece, a ako se ovoj statistici pridruže i žrtve masakra u Velikoj Ivanči dobija se broj od 19 žrtava nasilja u porodici. Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici, u čijem se sastavu nalaze tri sigurne ženske kuće, kaže da je samo od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove godine 44 žena i 49 dece spas od nasilja u poslednji čas pronašlo u sigurnoj ženskoj kući, a telefon savetovališta protiv nasilja u porodici okrenulo je 950 žena koje su bile uplašene za sopstvenu i bezbednost svoje dece.
Statistika govori da je samo u toku protekle godine čak 27 žena stradalo od ruke najbližeg svog, a 268 žena i 242 mališana je sklonište od nasilja pronašlo u sigurnoj ženskoj kući. Skoro 4.000 žena potražilo je pomoć stručnjaka koji dežuraju pored telefona savetovališta protiv nasilja u porodici, i odgovor na pitanje – kako da izađu iz začaranog kruga nasilja.
Vesna Stanojević ističe da je ubistvo najčešće epilog porodičnog nasilja i dodaje da za dve decenije, koliko radi sa žrtvama nasilja u porodici, nikada nije čula da je neko „iz čista mira” ubio svoju suprugu i decu.
„Ubistvu najčešće prethodne dugogodišnje epizode porodičnog nasilja koje vremenom eskalira i poprima sve monstruoznije oblike. Međutim, iako sve statistike vladinih i nevladinih organizacija govore da je nasilje u porodici u porastu, sudski postupci i dalje traju predugo, a počiniocima ovog nasilja kazne se drastično smanjuju zbog – olakšavajućih okolnosti. Naše pravosuđe je neopravdano sporo i kazne koje izriče nasilnicima neopravdano su male – mnoge sudije imaju dilemu da li da pošalju nasilnika u zatvor „jer nema ko da hrani porodicu” ili da ga kazne novčanom kaznom „jer će da oštete porodični budžet”. Nažalost, često se dešava i da žene-žrtve nasilja insistiraju da se muškarac ne goni krivično i da ga sud ne kažnjava novčanom kaznom od 50.000 dinara, jer se ovim kaznama ugrožava materijalna stabilnost porodice”, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da sudovi relativno često izriču meru zabrane prilaska žrtvi, ali je problem u tome što se nasilnik ne kažnjava ako prekrši ovu meru, a policija upućuje ženu da ponovo pokrene parnicu. Kazna za ubistvo iznosi između tri i 12 godina, ali se uvek nađu neke olakšavajuće okolnosti za ublažavanje kazne tipa – on je otac maloletnog deteta. I tako se vrtimo u začaranom krugu, a glave padaju, priča Vesna Stanojević.
Naša sagovornica smatra da treba razmotriti predlog da se nasilnik nakon prijave zadrži u zatvoru bar 48 sati i smatra da je krajnje vreme da policija prihvata anonimne prijave.
„Znam da je u tim slučajevima mogućnost zloupotrebe velika, ali bolje da policija izađe na teren povodom lažne prijave nego da ne interveniše kada je prava prijava u pitanju. Takođe smatram da je krajnje vreme da bude prihvaćen predlog da pretnje i praćenje budu tretirani kao krivično delo”, kaže Vesna Stanojević.
Koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici ističe da joj dugogodišnje iskustvo u radu sa žrtvama nasilja govori da se svi trude da za nasilnika nađu opravdanje, a za žrtvu niko nema razumevanje. Ona ističe da odnos prema žrtvi nasilja u velikoj meri ruši mit o Srbima kao dobrim i brižnim komšijama i ocenjuje da smo mi veoma proračunati kada je u pitanju prijavljivanje nasilnika. „Većini naših sugrađana važnije je da imaju dobre odnose sa komšijom nego da pozovu policiju ako čuju buku i viku u susednom stanu. A i ne žele da dođu u situaciju da sutra neko njih prijavi policiji ako dignu glas ili ruku na ženu”, kaže naša sagovornica.
K. Đorđević
objavljeno: 18.04.2013.
