Izvor: Blic, 19.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje sve više postaje prihvatljivo
Nasilje sve više postaje prihvatljivo
Do osnivanja festivala 'Portret' je ipak došlo na inicijativu Centra za kulturu Pančevo. Jer, uz svo moje poštovanje sopstvenog rada, nisam imao ideju da sam napravim sopstveni festival'. Tako je naš poznati glumac i reditelj Radoslav Milenković objasnio 'poreklo' pozorišnog festivala koji se ove godine održava prvi put, i koji je posvećen njemu. 'Pančevo je nadomak Beograda i ima sve uslove, počev od infrastrukturnih, do sjajne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << publike, za odžavanjem jednog pozorišnog festivala. Nadam se da će se on održati i sledeće godine, kaže Milenković, i da će tada biti posvećen recimo kostimografu, scenografu, nekom piscu ili drugom reditelju'.
Na koji način ste izvršili odabir svojih predstava?
- Pozorište je u svojoj suštini efemerno, i ne možete izvaditi iz arhive baš sve predstave koje bih ja recimo, želeo stoga sam se odlučio da na ovom festivalu okupim predstave koje su odraz mog pretežnog interesovanja poslednjih godina. Onda sam suzio izbor na one predstave koje se uklapaju u podnaslov festivala a koji glasi 'Beda u tranziciji' Znači, na to šta mene prati i čime se bavim od vremena kada sam se sreo sa tekstovima novih ruskih dramatičara. To su predstave koje su bile najbliže trenutnom stanju sveta ali i mom osećanju stvarnosti u trenutku kada su rađene. Ovaj podnaslov takođe, dolazi iz tog ugla, on odražava trenutno stanje stvari, odnosno pita se u kojoj smo fazi bede. Kada je reč o trenziciji i onome što uz nju sledi, vi ste prvi kukuriknuli na tu temu; da li je to bilo smišljeno?
- Antiratne predstave sam pravio 91. godine. Na primer 'Kralja Ibija', kao predstavu o građanskom ratu, radio sam u Kragujevcu, dok su nam bukvalno kupili dekoratere sa scene i vodili ih na front u Vukovar. Sve što sam tada radio, bile su antiratne predstave. Neću time da kažem da sam imao nekih problema zbog toga, već da taj ugao onda nikoga nije zanimao jer nije obezebeđivao profit. Znači, nisam antiratni profiter, kao što naravno, nisam ni ratni. Drago mi je da sam i ovaj put rano kukuriknuo ali nemam iluziju da sam odigrao neku ulogu u buđenju naroda. Pozorište nema tu snagu. Devedeset prve je bilo važno da ispričamo priču o tome ko će da uzme profit, ko će da trguje sa kime i kako, a ne sada. Bilo mi je važno da 95-96, sa 'Murlin Murlo' ispričam priču o tranziciji, a ne sada kada je ona očigledna. Da li je reč o posebnoj vrsti vaše angažovanosti?
- Uvek se u pozorištu, ukoliko je reč o pozorištu, mora pretpostaviti neka vrsta ljudskosti od koje se polazi, koja predstavlja polaznu osnovu i koja računa na neku vrstu katarze. Ali ono što je po mom mišljenju prirodni red stvari, jeste to da mi teba da pravimo predstave a treoretičari da traže tremine kojima će ih imenovati. Da pojasnim, ne treba praviti predstave po bilo kojoj vrsti partijske, ili ne znam koje druge vrste propagande ili marketinga. Jako je loše kada se prave predstave o onome što svi znamo ali hoćemo samo da vidimo kako to izgleda na sceni. Kome to treba? Ja sam ponosan na to što sam u vreme kada sam bio direktor Drame SNP-a doveo u goste mađarsku predstavu 'Poseta stare dame' Kapošvarskog pozorišta. Za mene je to najznačajnija predsatava poslednje decenije, od svih koje su izvedne kod nas. I to ne zato što smo posle pet godina i mi popili tu priču, već zato što je tada bilo bitno ispričati priču o tome koja je moralna cena da bi se dobila milijarda. Pet godina kasnije, cela zemlja se tresla od priče da li dati Miloševića, kolika će biti cena donatorske konferencije i tako dalje. Tada je bilo umetnički izazovno, jako zanimljivo, uzbudljivo gledati predstavu o tome, a kada se to dešavalo stvarno bilo je bljutavo.
S obzirom na gotovo proročanski karakter komada koja radite, šta sada spremate, odnosno šta će se to desiti sa nama?
- Ni sada ne umem da eleboriram šta je to što će se desiti, kao što nisam umeo ni tada. Ali bih voleo da dovršim svoju priču o onome što će biti. A biće groteskno, još grotesknije i još strašnije. Ne znam tačno kako, ali sam siguran da će nam biti mnogo gore i to ne u smislu kolika će nam biti primanja. Mislim da će sve više rasti nasilje kao model ponašanja koji postaje društveno prihvatljiv. Čini mi se da će svet postati mesto na kome ćemo sve više biti izloženi surovostima i okrutnostima i da će za luzere navijati svako ko drži do sebe. U tom smislu pepoznajem neke komade koje bi trebalo raditi i prvi je 'Nigde nikog nema' Edvarda Bonda. To je pisac koji tačno detektuje šta će biti sa nama ako ovako ostane a očigledno je da će ostati. O čemu je reč u njegovoj priči? - To je priča o svetu u kome je prošlost zabranjena. Postoji još jedna fenomenalan komad o toj rastućoj spirali nasilja sa vanrednim osećanjem za humor i uz potpuno iskren odnos prema onome o čemu je reč. To je novi komad našoj publici poznatog irskog pisca, Martina Mekdone, koji se zove 'Poručnik sa Inišmora'. Imao sam utisak, čitajući ga, da sam ponovo sreo stare prijatelje, koji su sada u mnogo većoj nevolji nego što su bili. Ono što ja njušim kao neku vrstu spasa za nas, nije nada kao ideologija, već očajnički vapaj svakog od tih autora za nekim svetlom, za nekom merom ljudskosti za koju se preptostavlja da postoji. U zanatskom smislu međutim, zanimljivo je i provokativno kako postaviti tu priču, kako uvući publiku, na koji način, sa kime da se identifikuje, kroz koga da gleda, kako pronaći tačku oslonca. Koju vrstu zamke napraviti da publika mora da uđe a da se unutra ne oseća samo izubijano. Makar posle zajedno plakali. Koje vaše predstave će biti izvedene na festivalu u Pančevu?
- Festival počinje u četvrtak u 18. časova, monodramom 'Naši dani', koju igram ja, posle toga scenograf Juraj Fabri pravi instalaciju 'beda u tranziciji', otvara se izložba plakata i fotografija, zatim se igra predstava 'Murlin Murlo', Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad. Sledećeg dana je, pored panel diskusije i razgovora sa gostima iz Mađarske, i video projekcija mojih starih predstava, na programu Mađarska predstava 'Murlin Munro'. U subotu je na programu 'Konkurs' Beogradskog dramskog pozorišta, dok je četvrtog dana na programu Koljadina 'Kokoška', koju sam režirao u Šabačkom pozorištu. Festival zatvara koncert Ramba Amadeusu sa temom 'beda u tranziciji'. Izvinjenje
U jučerašnjem 'Blicu”, u intervjuu na strani 11, objavljeno je da otac filmskog reditelja Marka Marinkovića, poznati beogradski urednik i TV autor legendarnih serija, Miodrag Marinković, nije doživeo premijeru filma svoga sina, što nije tačno. Izvinjavamo se porodici Marinković i čitaocima. Pogrešno je protumačena činjenica da su ga u RTS-u u proteklom periodu izbrisali sa špica svih serija na kojima je kao autor i urednik bio potpisan. M. Pavlović Željko Jovanović
