Izvor: B92, 09.Dec.2013, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nasilje nad ženama kroz oči medija

Kampanja „16 dana aktivizma“ započeta obeležavanjem Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama stavila je još jednom ovaj problem pod lupu javnosti. Iako mediji u Srbiji često izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju, kvalitet medijskog izveštavanja o ovoj temi daleko je od idealnog.

O greškama koje novinari najčešće prave i efektima koje one imaju na društvo razgovarali smo sa prof. Zoricom Mršević, koja radi na istraživanju medijskog izveštavanja na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << temu nasilja nad ženama u okviru UNDP-ovog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“.

Istraživanja pokazuju da štampani mediji najviše pažnje poklanjaju fizičkom nasilju, a elektronski skoro isključivo tretiraju mešavinu fizičkog i seksualnog. Šta dovodi do toga da se psihičko zlostavljanje stavlja u drugi plan i kolika je njegova važnost u nasilju nad ženama?

Slažem se sa konstatacijom da mediji najviše pažnje poklanjaju fizičkom nasilju, ali jer je to tip nasilja koji je prijavljivan, za razliku od psihičkog koje najčešće nije prepoznat, počev već od strane vanmedijskih aktera, npr. policije i sudova kao puni oblik nasilja i zato je registrovan gotovo nevidljiv procenat tekstova koji kao temu imaju psihičko nasilje. Isto važi kao i za pokušano nasilje. Ono što treba kritikovati je da tekstovi o fizičkom nasilju ne sadrže izveštaje o sigurno postojećim elementima psihičke torture, straha, pritisaka, pretnji, kontrole i sl. Psihičko nasilje se uglavnom ne pominje kao samostalan oblika nasilja već se pominje uglavnom kao prateće kod ubistva ili fizičkog nasilja i tako ostaje medijski nevidljiva i neprepoznata kategorija.

Previše izveštaja o nasilju mogu da imaju suprotan efekat. Medijski stručnjaci ukazuju da to može da bude način da se nasilje učini „običnim”. Ako zamislimo hipotetičnu situaciju u kojoj mediji objavljuju sve slučajeve fizičkog i seksualnog nasilja učinjenog od strane nasilnika koji je žrtvi bio poznat i onog koji joj nije bio poznat, a ne kao do sada samo najekstremnije slučajeve, pa zatim i slučajeve psihičkog nasilja (pretnje, praćenje, zastrašivanje, ucenjivanje decom tokom postupka razvoda) koji se za sada retko ili uopšte ne objavljuju i na sve to dodamo još i pokušano nasilje, imaćemo količinu medijskog materijala koji će kvantitativno potpuno zauzeti ceo medijski prostor. Osim što je to nemoguće očekivanje, time bi se najverovatnije postigao suprotan efekat koji se sastoji u sve većoj priviknutosti javnosti na nasilje, njenoj brutalizaciji, normalizaciji zla.

Koje su najčešće greške koje novinari prave prilikom izveštavanja o seksualnim deliktima?

Retko o njima izveštavaju, kad izveste po pravilu izostaje epilog, tj izveštaj o otkrivanju, hapšenju, procesuiranju i sankcionisanju silovatelja, npr javnost je ostala uskraćena za epilog brutalnog silovanja u javnoj garaži u Makedonskoj ulici u novogodišnjoj noći. A za to nisu krivi isključivo mediji, možda policija nije još rasvetlila taj slučaj, ali na medijima je da pitaju i ponavljaju pitanje mnogo puta, ako je potrebno. Medijska slika seksualnog nasilja inače sadrži odraz društvenog stava o tom vidu nasilja a društvo kao takvo prepoznaje uglavnom seksualno naslje nad decom i serijske silovatelje (silovatelj sa Mostarske petlje npr). Kao da „običnog“ silovanja uopšte nema. I to nije krivica medija, i društvo i nadležne institucije kao da ignorišu seksalno nasilje nad odraslim ženama, one kao da nisu silovane, kao da se prema njima seksualno nasilje uopšte ne dešava, kao da ono ne treba da izazove empatiju društva prema žrtvi, društvenu osudu silovatelja.

Izveštavanje o slučaju Pajčin-Kapisoda u medijima je često upoređivano sa tragičnom ljubavnom sudbinom Šekspirovih junaka, Romeom i Julijom. Kakav efekat na javno mnjenje ima ovakvo romantizovanje tragedije?

U periodu od par meseci koji je neposredno usledio, uočen je vidljiv porast slučajeva ubisto/samoubistvo po „modelu slučaja Pajčin/Kapisoda“. To je dobro poznat efekat medija na širenje „socijalne zaraze“. Do toga dolazi kada mediji afirmativno predstavljajući kriminal i nasilje, glorifikuju ili romantizuju nasilnika i nasilje, što može da izazove efekat plagijata, odnosno „copy cat“ slučajeva. Ti „tzv „copy cat“ slučajevi već su odavno poznati u kriminologiji kod serijskih ubistava prostitutki, pacijenata u medicinskim ili korisnika u socijalnim ustanovama i sl. Mediji ne smeju da veličaju zločine, nedopušteno je opravdavanje zločina i stvaranje slike da se nasilje nad ženama može “odbraniti” nekim „kvaziargumentima“. Izostala je činjenica da ljubomora nije ljubav nego oblik kontrole drugih, da je kontrola drugih oblik nasilja na korak do fizičkog nasilja (što se u ovom slučaju upravo dogodilo). Izostale su prave teme za medije nakon ovog tragičnog ubistva i samoubistva: analiza fenomena nasilja u partnerskim odnosima, nasilje muškaraca prema ženama, zatvorenost kruga nasilja iz kojeg žrtva često živa ne može da izađe, postojanje odgovornosti policije i drugih institucija u sprečavanju i suzbijanju nasilja, te napori da se podigne svest o opasnosti i rizicima posedovanja vatrenog oružja.

Iako je određeni nivo medijskog prostora posvećen izveštavnju o rodno zasnovanom nasilju retko kad smo u prilici da saznamo o procesuiranju različitih slučajeva nasilja i kažnjavanju počinioca. Koliko je zapravo važno da javnost sazna epilog događaja o kojem se pisalo?

Epilog koji je poznat javnosti doprinosi onome što se u krivičnopravnoj teoriji naziva generalnom prevencijom. Pruža i dobru sliku o efikasnosti institucija, policije i pravosuđa, pogotovo ako je od izvršenog dela do izricanja presude prošlo relativno kratko vreme, kao slučaju brutalnog ubice Darjana Musića. To kod građana stvara osećaj sigurnosti i poverenja u institucije, a kod nasilnika doprinosi stvaranju uverenja da nasilje ne prolazi nekažnjivo i da se može lako desiti baš kao D. Musiću da se dobije zatvorska kazna u višedecenijskom trajanju, za koje vreme će proći najbolje godine života, što sve ima efekat odvraćanja.

Ukoliko želite da pogledate celokupni intervju, možete posetiti sajt sigurnakuca.net na ovom linku http://sigurnakuca.net/vesti.396.html.

Kompletan tekst Kvalitativna analiza medijskih sadržaja o nasilju nad ženama dr Mršević nalazi se na ovom linku http://sigurnakuca.net/un_protiv_nasilja/publikacije_projekta/kvalitativna_analiza_medijskih_sadrzaja_o_nasilju_nad_zenama.177.html

Nastavak na B92...