Izvor: Vostok.rs, 09.Jul.2015, 14:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naši vekovni prijatelji su rekli svoje i to neće uspeti da ometu ni neki kafanski ``klupoderi``

09.07.2015. -

Ima ona izreka: Ne daj bože da te Amerika hrani, a Rusija brani! Vreme je, međutim, demantovalo ovaj stereotip. Doduše s "malom" razlikom u pristupu našim problemima. Amerikanci su nam posle Drugog svetskog rata slali jaja u prahu, a Rusi su pokazali svetu da, kada nas neko napadne, ovu "robu" imaju u čvrstom stanju.

Kad god je bilo stani-pani za Srbiju i naš narod, Rusi su čvrsto bili na našoj strani. Tako je bilo i u utorak, na sednici Saveta bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << UN, povodom britanske rezolucije o Srebrenici.

Baćuške su bacile šubaru na sto na Ist Riveru i pokazale da ispod šubare nema šibicarenja. I ponašale su se u skladu sa principima koje poštuju. Mada im nisu stavili šubaru na glavu, potuljeni britanski patuljci počeli su da se znoje. Ne znamo da li i crvene. Ali, nisu uspeli da poentiraju američku "servu" da ovde "šamaranjem" rešavaju istočno pitanje. Sve što su uradili bilo je smućkaj, pa prospi.

Magelanovska je bila proteklih nedelja i meseci kilometraža našeg premijera. Išao je od Amerike do evropskih zemalja, udarao u "morske" hridi, ali jedna od najsigurnijih luka za nas ipak je bila ruska. I luka i ruka. I predsednik Nikolić je molio englesku kraljicu da stavi veto na britansku rezoluciju. Ali, ili ona više ne stanuje u Bakingemskoj palati, ili se prinudno iselila iz nje zbog krečenja!

Rusi su, međutim, pokazali da nema farbanja, što pokazuje i njihov odgovor na molbu predsednika Srbije Vladimiru Putinu da su spremni da stave veto na britansku rezoluciju.

Naši vekovni prijatelji su rekli svoje i to neće uspeti da ometu ni neki naši kafanski "klupoderi" između dva gutljaja mlakog piva. Zaboravljaju oni da je, ne samo danas, već od davnina važila rečenica: Kad je teško - Rusija!

Ivan Lovrić,

novosti

Govor Vitalija Čurkina

REPLIKA STALNOG PREDSTAVNIKA RUSKE FEDERACIJE U UN VITALIJA ČURKINA NA SEDNICI SB UN O BiH

"Hteo bih da iznesem dve primedbe: jednu – proceduralnu, drugu – suštinsku.

          Proceduralna. Danas su neke delegacije istupale dvaput: da objasne motive svog glasanja i da govore o suštini pitanja na dnevnom redu. Zapazili smo da u svom prvom istupanju predstavnik Francuske ni reč nije rekao o motivima svog glasanja. Takvo istupanje smatramo nekorektnim.

          Suštinska. Neke delegacije su kritikovale poziciju Rusije. Posebno su bili oštri predstavnici SAD i Ujedinjenog Kraljevstva. Pri tom oni su grubo izvrtali našu poziciju, u kojoj – to želim da naglasim – nije bilo nikakvih izgovora. Trebalo je da pažljivije slušaju naše istupanje. Ali u vezi sa tim, ja imam nekoliko pitanja za predstavnike SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.

          Nedavno je bila 40-godišnjica okončanja rata u Vijetnamu.

          Zašto niste sazvali sednicu Saveta Bezbednosti UN?

          Zašto niste pripremili predlog rezolucije, u kojem ste mogli da osudite tepih-bombardovanje Hanoja? Da osudite korišćenje napalma. Da osudite ubistvo 500 mirnih žitelja seoceta Mi Laj od strane poručnika Kelija, kojeg je velikodušno pomilovao predsednik SAD.

          Nedavno je bila 10-godišnjica nezakonite invazije Iraka od strane SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, koja je proizvela pogibiju miliona ljudi, a ceo region do danas potresa najžešća kriza.

          Zašto SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo nisu predložili da se tim povodom usvoji rezolucija Saveta Bezbednosti UN, koja bi nazvala stvari pravim imenom?

          Problem je u tome, što se vaš humanizam uključuje i isključuje u zavisnosti od političke celishodnosti.

          A to potpuno podriva poverenje prema vašim rečima i delima.

          Hvala, gospodine Predsedavajući."

IZLAGANjE ČURKINA O BRITANSKOJ REZOLUCIJI

Stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin bio je u glavnoj ulozi na sednici SB UN na kojoj je njegova zemlja vetom onemogućila izglasavanje antisrpske (britanske) rezolucije.

Bio je, naravno, jedan od glavnih aktera i konsultacija koje su tom glasanju prethodile.

        „Okupili smo se danas da bismo odali poštu svim žrtvama čudovišnih zločina izvršenih u Srebrenici i njenoj okolini pre 20 godina”.

        Tokom balkanske krize, region je bio svedok različitih surovih prestupa, uključujući ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i etnične čistke. Ruska Federacija se dosledno zalaže za istragu povodom svih zločina izvršenih za vreme konflikta u BiH protiv svih etničkih grupa, uključujući Bošnjake, Srbe i Hrvate.

         Da li je neophodno postaviti pitanje: ko je od njih nastradao više?

         Ako se pogleda na rezultate celog desetogodišnjeg konflikta na teritoriji bivše Jugoslavije, kada su stotine hiljada Srba proterane iz mesta u kojima su tradicionalno živeli, ne može se izbeći zaključak da su oni nastradali, u najmanju ruku, kao i drugi.

         Gospodine Predsedavajući,

         Sa ovakvim postavkama problema ispočetka je nastupala i delegacija Ujedinjenog Kraljevstva koja je izjavljivala da namerava da pripremi odgovarajući nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN. Međutim, realizacija te inicijative je pokazala da se ona kretala u sasvim drugom smeru.

         Mi smo od samog početka diskusije težili da dokumentu obezbedimo uravnoteženi karakter. Bili smo predložili alternativnu varijantu koja je bila zasnovana na logici usmerenoj ka budućnosti. Međutim, naše ključne ocene i formulacije bile su u suštini ignorisane.

         Britanski nacrt rezolucije – koji je bio učinjen javnim i unapred izreklamiran – izazvao je veoma bolnu reakciju u Bosni i Hercegovini i izvan nje.

         Ta tema je postala predmet oštrih polemika u BiH – u toj meri da se moglo govoriti o realnoj pretnji stabilnosti u zemlji, o nestanku svega što je teškom mukom dostignuto u realizaciji Dejtonskog sporazuma.

         Gospodine Predsedavajući,

         Svako je dužan da se bavi svojim poslom. Neka istoričari analiziraju peripetije konflikta u bivšoj Jugoslaviji i njegovu genezu, uključujući ulogu koju su u njegovom izbijanju odigrale određene zemlje i alijanse posežući za ishitrenim odlukama.

         Neka naučnici pomognu Sekretarijatu UN i međunarodnoj zajednici da shvate gde se slabo pokazala i sama naša Organizacija. Ali, hajde da ne opterećujemo Savet bezbednosti uranjanjem u istorijske događaje jer imamo mnogo nerešenih aktuelnih problema.

         Gospodine Predsedavajući,

         U Srebrenici će 11. jula biti održan veliki komemorativni skup. Od principijelne je važnosti da u njemu učestvuje i rukovodstvo Srbije.

         Zato pozivam i autore nacrta i Vas, gospodine Predsedavajući da ga ne stavljate na glasanje. U protivnom, Rusija će biti prinuđena da glasa protiv iz razloga koje sam već izložio.

         Gospodine Predsedavajući,

         Smatram da ovome moramo svi da težimo. 

Nastavak na Vostok.rs...