Izvor: Politika, 03.Mar.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši građani olako ostavljaju svoje podatke
Budućnost informacionog društva zavisi i od bezbednosti informacija i zaštite ličnih podataka
Građani svakodnevno, gde god se kretali i šta god radili, ostavljaju na desetine svojih elektronskih tragova i to: dok telefoniraju, plaćaju robu i usluge, komuniciraju sa državnim organima i javnim službama, koriste Interneti sl.
Uspostavljena je i elektronska obrada skoro svih evidencija sa ličnim podacima. Sve više evidencija o građanima se elektronski povezuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i integriše kako bi se olakšalo njihovo ažuriranje i uvođenje elektronskih servisa za potrebe stanovništva. Time se, međutim,povećava i opasnost od njihovog neovlašćenog korišćenja i zato su neophodne mere koje bi to onemogućile.
Državni organi, banke, javna i druga preduzeća uvode elektronsku identifikaciju svojih klijenata i time se postavljaju i novi zahtevi za zaštitu podataka o ličnosti.
Raste i primena video-nadzora. Čuvanje i pravo korišćenja tih podataka nije regulisano. Bez dozvole subjekta snima se i preko Interneta prenosi kretanje građana na ulici i sl.
Sve je veći broj korisnika socijalnih mreža (Fejsbuk, Tviter i dr.) na kojima mnogi ostavljaju svoje lične podatke. Treba imati u vidu i to da u Srbiji 90 odstood 1.700.000 korisnika Internetaima profil na Fejsbuku, gde po svojoj volji ostavljaju mnoge lične podatke.
U marketinške svrhe se koristeinformacije prikupljene od klijenata prilikom kupovine ili surfovanja po Internetu. Na ovaj način može se profilisati ličnost građana.
Razne obaveštajne službe, advokatske kancelarije i druge institucije presreću lične podatke ili prisluškuju građane, a u nekim slučajevima podatke menjaju i uništavaju.
Sve je više slučajeva krađe i zloupotrebe identiteta koji se kasnije koriste pri izvršenju krivičnih dela.
PrimenaGPS (Global Position System),pored informisanja o lokaciji, može da se koristi i za nadzor nad kretanjemljudi.
Ima i pojava nelegalne prodaje i ustupanjaevidencija sa ličnim podacima.
Važeći zakon o elektronskim komunikacijama dozvoljava bezbednosnim službama nadzor nad elektronskim komunikacijama, i to bez sudskog naloga.Poslodavci evidentiraju pojedine lične podatke koji prevazilaze potrebe kadrovske evidencije i zadiru u privatnost zaposlenih.U pojedinim kompanijama nadziru se komunikacije zaposlenihtokom radnog vremena.Televizija snima,a mediji pišu o hapšenju osumnjičenih, ugrožavajući time njihovu privatnost i pre nego što se utvrdi krivica.
U svetu, a i u Srbiji, očekuje se ekspanzija ugrožavanja ličnih podataka i zato treba organizovati detaljna istraživanjao tome i o merama koje se moraju preduzeti.
Građani kod nas uglavnom olako ostavljaju svoje podatke prilikom kupovine, druženja na socijalnim mrežama i u raznim drugim prilikama. Mnogi ignorišu postojanje opasnosti od zloupotreba ličnih podataka. Topokazujeda kod mnogih od nas postoji mala zainteresovanost za zaštitu i nizak nivo svesti o ugroženosti ličnih podataka i privatnosti.
Kako unaprediti tu svest? Građanibi prilikom davanja ličnih podataka trebalo da budu obavešteni opravnom osnovu za prikupljanje podataka, o pravu na uvid u prikupljene informacije, o kontroli korišćenja i drugim pravima koja proizilaze iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Prilikom dobrovoljnog davanja podataka svako bi trebalo da bude upozoren da se podaci mogu i zloupotrebiti.Nadležni državni organi, mediji i nevladine organizacije treba da rade na afirmisanju i popularisanju zaštite podataka o ličnosti i na razvoju svesti o značaju te zaštite.
U informacionom društvu, kome i naša zemlja stremi, osnovni resursi su informacije i znanje koji se prikupljaju, obrađuju, čuvaju i koriste primenom savremenih informacionih tehnologija.Opstanak i budućnost informacionog društva zavise i od bezbednosti informacijai zaštite ličnih podataka.
Predsednik Društva za informatiku Srbije
Nikola Marković
objavljeno: 04.03.2011.
.jpg)
