Izvor: Blic, 24.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše igre s đavolom
Naše igre s đavolom
Predrag Ejdus je glumac koji na 37. BITEF-u učestvuje u dve predstave; 'Strah i njegov sluga' Mirjane Novaković u režiji Kokana Mladenovića i Geteov 'Faust' rediteljke Mire Erceg. Snima dva filma i nedavno se vratio sa više nego uspešnog gostovanja u Mariboru gde je na sceni Slovenskog narodnog gledališča Narodno pozorište iz Beograda upravo 'Faustom' očaralo slovenačku publiku i gde je Ejdus izbegao ozbiljne posledice nakon pada na probi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />'Pamtiću to gostovanje do kraja svoje karijere, pa i duže, po dvema stvarima. Nekim nesrećnim sticajem okolnosti, za koje ne mogu nikog posebno da krivim, dogodio mi se da taj nesrećni pad koji je mogao, kada sam ga posle rekonstruisao, zbilja da bude fatalan. Jer, to je visina od skoro tri metra a pao sam na leđa! Sa mnom je pala i jedna mlada koleginica. No, da ne dužim priču, ali svakako ću 9. septembar slaviti kao svoj drugi rođendan. Odigrali smo tada, po mišljenju mnogih, najboljeg 'Fausta' do sada. Drugi razlog zbog koga ću pamtiti ovo gostovanje su ovacije, koje se neogu tumačiti nekim pietetom, jugonostalgičarskom notom ili srdačnošću. Nego, naprotiv, osećalo se tu veliko oduševljenje ozbiljne mariborske publike koja ima izvanredan teatar i koji je imalo na svom repertoaru izvanrednog 'Fausta' Tomaža Pandura. Značajno je to i za Narodno pozorište i za srpski teatar pogotovo kada se ima u vidu da je predstava već pozvana na neka gostovanja. Bitan detalj je i činjenica što je o ovoj predstavi odličnu kritiku napisao i renomirani nemački kritičar, gospodin Richbiter.' Na ovogodišnjem BITEF-u igrate dve predstave, i u obe su vaši likovi bliski đavolu. Jeste li vi to zagazili sa onu stranu svetla ili...?
- Jeste, može i tako da se gleda na stvari, jer sve je to na neki način igra sa đavolom. Možda je i ovaj pad neko njegovo iskušenje. Već kad govorimo o tim relacijama moram vam reći da ovo nije prvi incident na toj predstavi. Naime, na identičnom mestu (scena veštičije kuhinje u trenutaku kada se Faust metamorfozira od starog u mladog) takođe sam imao ozbiljan peh, tačnije izbegao sam ga. Znate, ceo svoj život i bavljenje glumom doživljavam kao potragu za sobom što je svojevrsna igra sa đavolom. Jer, čovek nikada ne zna kakvog vraga može da napipa u sebi. Nije slučajno da su dugo vremena glumci bili ekskomunicirani od strane crkve, pogotovo pučki teatar. Jer, to je vrsta subverzivne akcije na samog sebe gde se spoznaju neke možda zabranjene stvari. Naime, u ovom komadu 'Strah i njegov sluga' Đavo objašnjava da je on zapravo izmislio umetnost. I lično se slažem sa njegovim objašnjenjem šta je to umetnost a šta istorija; jer istorija je nešto što se pretvara da je istina a umetnost je najsavršenija laž na svetu. A onda upućuje pitanje šta ljude tera u zlo, istorija koja je istina ili umetnost koja je laž. I Gete u 'Faustu', pogotovo u drugom delu, govoreći o čoveku koji ne bira sredstva da ostvari grandiozne zamisli gotovo proročki govori i o svojevrsnom ubrzanju vremena. Ne mislite li da nas je to stiglo ?
-Sigurno, mi živimo već u tom vremenu i zato mislim da je ta predstava još aktuelnija. Između ostalog ono što mi se čini zanimljivim i ironičnim u predstavi 'Strah i njegov sluga' je to da su Srbi i ljudi sa ovog prostora, odnosno način kojim se ovde od vajkada manipulisalo u političke istoriske i vojne svrhe, predstavljeni kao ljudi koji mogu prevariti i samog evropskog đavola.
Imate brojne takozvane žive uloge, snimate dva filma imate li vremena i volje da pratite ovdašnja (uzbudljiva) zbivanja na društvenoj sceni i kakav je vaš stav prema njima?
- Pratim, i moja porodica takođe, tako da nam je to jedna od tema u kući. Trenutno to je nešto prilično konfuzno. Sanjali smo 5. oktobar, šetali, zviždali, držali govore...I sad posle tog 5. okotobra sve ove izmišljene ili prave afere, a biće da su prave, ostavljaju strahovito mučan utisak. Stalno očekujem nekoga ko bi trebao da gordijevskim potezom razreši tu situaciju, da se najzad ljudi koji vode ovu državu ‘uzmu u pamet’. Bačena je koska razdora, jedni su za ove, drugi su za one, ne zna se ko laže...Veoma onespokojavajuće! Ali, sa druge strane imam utisak da se ipak bolje živi. Neke stvari su urađene. Recimo, Beograd nikad nije bio ovako veliko gradilište. A za moju branšu su posebno značajne rekonstrukcije i obnove pozorišta. Kapitalne stvari! Kada bi vi kao Đavo, ili bilo koji drugi lik iz vašeg opusa, bili u prilici da pomerite figure na ovdašnjoj političkoj sceni, kao na šahovskoj tabli, šta biste uradili?
-Morao bi da se naprav veliki dar-mar. Ima mnogo igrača koji nepoštuju ni osnovna pravila igre. Prema tome, ja kao Đavo bi morao prvo da ih naučim kako se šah igra i kako koja figura ide i da nemože pion da ide mnogo unapred, da su kraljice objektivno najjače figure i tako dalje. Morao bih da ih naučim i šta je fer-plej, prema tome čini mi se da bi svi morali u školu od početka. Tek onda bih mogao da pritisnem sat i da počne prava partija. Veliki je haos i pitanje je ko sve vuče i koje konce i ko može da dovede stvari u red. Ali, sve su to boljke početka tranzicije. Nadam se da će se pojaviti neki odgovorniji ljudi jer fatalno je to koliko nema odgovornosti. To me zapanjuje, do koje mere se oni igraju sa ugledom zemlje, funkcijama i nama. Tatjana Nježić Pet 'lakih' komada
Igrate u filmovima 'Pljačka trećeg rajha' i 'Civil life'...
- Igram epizode u tim filmovima, sada počinjem kod Smokija Samardžića film o Vasi Ladačkom.
Nije li tu bilo problema između Ljubiše Samardžića i Đorđa Balaševića?
- Nisam sasvim upoznat sa detaljima ali film će se zvati 'Banatska priča', poznata pesma o Vasi Ladačkom je samo motiv, a scenario je po mom mišljenju odličan. Pored toga očekuje me početak rada na Šekspirovom 'Mletačkom trgovcu' u režiji Egona Savina i u Beogradskom dramskom, komad sa dva lica reditelja Stefana Sablića 'Adresant nepoznat'.
