Izvor: Blic, 22.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša drama je lakrdija
Naša drama je lakrdija
Poznati reditelj, scenarista i dramski pisac Goran Marković, koji je upravo završio snimanje svog najnovijeg filma 'Kordon', prošle nedelje je promovisao knjigu svojih drama pod nazivom 'Osma sednica i druge drame'. Na naše pitanje kako se oseća sada kada se našao između korica kaže: 'Ove godine sam imao tri retrospektive filmova a sada je iz štampe izašla ova knjiga sabranih drama... Šta da kažem? Osećam se čudno, da ne kažem neprijatno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kao da su mnogi osetili potrebu da uokvire moj dosadašnji rad, da stave crtu ispod toga. Ja, opet, mislim kako sam na početku mada sam svestan da je to iluzija. S jedne strane shvatam potrebu ljudi da sistematizuju nečije stvaralaštvo, ali iz moje vizure je sve to mnogo manje merljivo. Ja sebe shvatam kao živog čoveka sa planovima. Nadam se da ne grešim?
Zašto ste naslov knjige drama 'pozajmili' baš iz jedne od dve drame koje nisu izvedene?
- Iz dva razloga: tu dramu smatram najčudnijom tvorevinom moga dramskog stvaralaštva i, zatim, baš zato što niko nije smogao hrabrosti, ne samo političke nego i umetničke, da je izvede. Da li ste zadržali imena likova koja se 'poklapaju' sa imenima naših poznatih glumaca, Dragan Nikolić, Mirjana Karanović, Bogdan Diklić, Svetlana Bojković, Voja Brajović i šta mislite da li bi se i na koji način ona mogla igrati danas? Pa i s obzirom na naslov.
- Ukoliko bi se neko odlučio danas da radi moju dramu 'Osma sednica 'morao bi po mom mišljenju da ima ideju u vezi sa tim. Možda bi cela stvar i danas funkcionisala. Setite se podnaslova: lakrdija. Danas, kada shvatamo da je sve ono što smo preživeli, pored toga što je bilo tragično, bilo i po malo blesavo, možda bi jedna lakrdija, kao ponovno viđenje naše drame, dobro legla. Mada kažem eventualna predstava 'Osma sednica' bi pre svega zavisila od reditelja i ostalih koji bi je izveli. Možete li naznačiti šta je to što po vašem mišljenju povezuje vaše drame 'Turneja', Govorna mana', 'Pandorina kutija' i druge?
- Teško da ja mogu da analiziram sam sebe. Ono što im je možda zajedničko je odsustvo distance. Svaka od njih je govorila o trenutku u kome je nastajala i svakog puta je postojao rizik da ih vreme pregazi. Da li se to dogodilo? Čini mi se da nije. Uostalom, neke od njih se sa uspehom još uvek igraju.
Vi ste autor teze po kojoj je ovo doba u kome film vraća 'dug' pozorištu. Šta je i da li je nešto od tog stava sadržano u vašim komadima i predstavama?
- Ja sam pokušao da svoje filmsko iskustvo unesem u ono što sam radio u pozorištu. Mislim tu na tematiku, dramsku strukturu, način igre, vizuelizaciju i sl. Ali sada sam završio film koji je umnogome inspirisan onim čime sam se bavio u pozorištu. Kod mene se u glavi prilično pomešalo to kojem mediju pripadam. Kako je proteklo snimanje 'Kordona', s obzirom na vesti o 'neprijatnom susretu građana sa policijom'?
- Desio se jedan incident na snimanju na Brankovom mostu. Nisam ga video, samo su mi ispričali da je došlo do okršaja jednog momka, koji se suviše uživeo u temu, i policajca koji je statirao. Koliko sam razumeo, momak je prešao granice zadatka koji je imao i to je bio razlog tuče. Da li se vaš film, s obzirom na to da je reč o građanskom protestu, bavi pitanjem bilo lične bilo kolektivne odgovornosti ili je reč o tome da neki ljudi u nešto veruju?
- Junaci mog filma su policajci. Ja policiju ne osuđujem, niti je branim. Ja samo građanski protest iz 1996-97. posmatram ovoga puta iz jednog posebnog ugla, policijskog. Ko se seća mog dokumentarca 'Poludeli ljudi' shvatiće da će istina sa 'Kordonom' biti sasvim kompletirana. Kada je pak o veri reč u filmu se ne radi o veri, nego o manipulaciji. Samo jedan jedini junak 'Kordona' veruje u ono što radi. I zato će proći najgore. Ostali slušaju naređenja. I zbog toga svako od njih plaća svoju cenu. U filmu 'Tito i ja' bavili ste se onim ljudima koje vreme više nije primećivalo, sličan utisak je i u vezi sa temom 'Kordona'?
- Možda. Ali mene ne interesuju konjukturne teme. Mene zanimaju ljudi u vremenu koje tutnji pored nas. Završili ste snimanje novog filma, da li je budžet za novi film i dalje lični problem reditelja?
- Sticajem okolnosti, ja sam ovaj film, bar do završetka snimanja slike_arhiva, uradio prilično bezbolno. Mislim, koliko toga sam preturio preko glave u ranijim filmovima, ovaj je bio pesma. Ali, to je možda i stoga što sam stariji, rutiniraniji, manje impresioniran činjenicom da snimam. Jedan ste od retkih učesnika ovogodišnjeg 'Pozorja' koji nije javno tražio ništa, nikakvu smenu, promenu... Šta mislite o dešavanjima na poslednjem 'Pozorju'?
- Ako sam pristao da učestvujem na 'Pozorju', to je značilo da prihvatam pravilo igre. Da sam hteo da ga menjam, ne bih učestvovao. Drugo, u to vreme sam snimao i smatrao sam to pametnijim poslom od ispravljanja jedne manifestacije koja je napravljena za zemlju koja više ne postoji... Željko Jovanović
