Izvor: Blic, 18.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša deca su potcenjena
Naša deca su potcenjena
Igor Kolarov (1973), pesnik iz Beograda, ovogodišnji je dobitnik nagrade 'Politikinog zabavnika' koja se već 24 godine dodeljuje za najbolje delo namenjeno mladima. Članovi žirija (Milutin Petrović, Branko Kukić, Igor Bojović i Nedeljka Stašić) kojim je predsedavao Ivan Tasovac, jednoglasno su odlučili da nagradu dobije Igorov roman 'Agi i Ema'. To je neobična i duhovita priča o usamljenom dečaku Agiju i njegovom prijateljstvu sa staricom Emom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Priče u kojima se opisuje prijateljstvo i razumevanje između dece i starih česte su i u našoj i u svetskoj književnosti za decu. O tome kako je u svom romanu udružio dečaka Agija i staricu Emu, Igor u razgovoru za 'Blic' kaže:
'Agi je usamljeno dete koje nema nikoga na horizontu. Učinilo mi se da mora da postoji jedan princip koji ga izvlači iz te usamljenosti. Prvo mi je na pamet pala baka, i tu ima dosta ličnog. Prirodno mi se nametnulo da to bude blaga osoba. Ona nije ni mnogo mudrija, ni pametnija od dečaka; ona je kao neki veliki Agi. Lik bake je na granici stvarnosti i fantazije.' Iako je vaš roman veoma duhovit u njemu se bavite ozbiljnim problemom. Naime, tema usamljenosti i otuđenja je, evo, prešla iz književnosti za odrasle u dečju književnost.
- Tema jeste veoma ozbiljna i ja sam se trudio da je tako prikažem. U evropskoj književnosti za decu nema više zamajavanja, tetošenja, popovanja, predstavljanja sveta ružičastim. Ide se na to da stvaralaštvo za decu predstavlja život u svoj njegovoj surovosti. Gube li se to granice između književnosti za decu i one namenjene odraslima?
- U svetskoj književnosti to i nije redak slučaj. Defoov roman 'Robinzon Kruso' prvo je bio namenjen odraslima. Deca su rado prihvatila ovu knjigu, a onda se desilo da je odrasli odbace. Sa druge strane, Egziperijev 'Mali princ' je pisan za decu, ali su je odrasli odmah prihvatili kao svoju kultnu knjigu. Moja pesnička zbirka 'Hionijine priče' ima posvetu - 'Za decu, ptice i zveri', ali i odrasli i deca su mi rekli da to nije knjiga za decu.
Nema pravila. Sve što čovek treba da uradi je da unese ozbiljnost i odgovornost u to šta piše. Na kakvo će tlo pasti ta knjiga više i ne zavisi od pisca i njegovih namera. To je pitanje senzibiliteta čitalaca. Nemoguće je pisati knjigu sa namerom da se dopadne tačno određenoj čitalačkoj publici. Šta mislite o našoj savremenoj dečjoj književnosti?
- Kod nas postoje dve vrste pisaca za decu. Jedni se trude da naprave knjige kako zamišljaju da bi se deci dopalo. Sebe isključe, stave u zapećak i zanatski odrade stvar. Deci se ne ostavlja prostor da sama domišljaju, zamišljaju i kreativno učestvuju. Važno je samo da to ima neku zadatu formu.
Druga tendencija je da se deca posmatraju kao potrošači, kada se stvaralaštvo namenjeno deci podredi tržišnom principu. Deci se nude brze slike_arhiva, šarenilo, to samo protutnji kroz glavu i ne ostavlja nikakav trag. Kada se knjiga zatvori iza nje ne ostane ništa. Koje su knjige obeležile vaše detinjstvo?
- Knjige mog detinjstva su i 'Robinzon' i 'Vini Pu' i 'Olovka piše srcem'. Ali za mene je najvrednije ono što je preživelo taj period odrastanja i što može i dalje da utiče na mene. To je, osim korpusa bajki sveta, svakako knjiga 'Mali princ'. Ona, po mom mišljenju, stoji rame uz rame sa Šekspirom i Dostojevskim. Da li danas, u vreme kompjutera, igrica, televizije, u dečjem životu ima mesta za knjige? Mogu li one da budu dovoljno privlačne?
- Mislim da dečja književnost ima perspektivu. Meni je uzor Engleska, njihov odsnos prema stvaralaštvu za decu. Ona je potpuno ravnopravna književnosti za odrasle. Englezi su uspeli da naprave balans, i što je najvažnije, kod njih i odrasli čitaju knjige za decu. U ostalim zemljama, pa i kod nas nije tako. Ovde vlada potcenjivački odnos prema dečjoj književnosti. Da li ste čitali 'Hari Potera'?
- I čitao i gledao. Jeste zabavan, dinamičan roman; ima tu detektivskih elemenata, akcije. Ali, krajnji cilj i svrha tog dela su sumnjivi. Pre svega mislim na ono što je najupečatljivije u knjizi, na čarobnjačke škole, magiju, na neke vrednosti koje mogu da zbune i odrasle.
Čarobnjaci i veštice postoje i u narodnim bajkama i u klasičnoj literaturi za decu?
- Postoje, ali su oni uvek nekako bili jasno obojeni, kao sila protiv koje se neko bori. Ali 'Hari Poter' nudi svet u kome je sve moguće, sve se može, ako se čini u ime nekog dobra. A to dobro je u 'Hari Poteru' sasvim neodređeno. Nema klasične borbe između dobra i zla; sve se dešava pod prividom dobra i zla. Možda je ta knjiga više pisana za odrasle. To je jedna sumnjiva duhovnost sa margine, bez unutrašnje snage, ali koja je dovoljna da reguliše i čak ujedini ekonomski prostor Evrope. Jer, 'Poter' nije samo knjiga, iza nje postoji čitava industrija propratnih proizvoda. 'Hari Poter' je, sa svojim anemičnim vrednostima, eto, knjiga 21. veka za Evropu! Imao sam sreću Kakav bi bio dobar pristup dečjoj književnosti?
- Umetnost, pa i ona za decu mora da bude katarzična, oplemenjujuća, da pokaže čoveku da ne sme da se navikava na život, da mora da posmatra šta se oko njega i u njemu dešava. Postoji i problem sa pristupom mlađim autorima. Ja sam imao sreću što je 'Zabavnikov' žiri primetio i nagradio ono što sam uradio, ali ima mnogo talentovanih mladih pisaca koji rade dobre i vredne stvari, ali to ne mogu čak ni da objave. Katarina Blagojević
