Izvor: Blic, 30.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša čaršija će ostati to što jeste
Naša čaršija će ostati to što jeste
Dok čitate ove redove, Branislava Anđelković, novi direktor Muzeja savremene umetnosti, prisustvuje generalnom sastanku ICOM-a, Međunarodnog saveta muzeja pri UNESKO-u, i godišnjem sastanku CIMAM-a, Sekcije za muzeje moderne umetnosti pri ICOM-u, u Barseloni, gde je pozvana da govori o Muzeju savremene umetnosti, s uverenjem da ćemo dobiti neophodnu podršku za obnavljanje punopravnog članstva u međunarodnim organizacijama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Nakon završetka studija u Beogradu, istoričar umetnosti Branislava Anđelković već ‘91. odlazi u Norvešku, gde nastavlja rad u struci. Dobivši stipendiju u Engleskoj, magistrira na Univerzitetu u Saut Hemptonu i radi u vinčesterskoj Umetničkoj školi, nalik ovdašnjoj Akademiji. Magistrirala je na Univerzitetu u Kentu (Engleska). Imate li muzeološkog iskustva?
- To je komplikovano pitanje i ne znam koliko je relevantno za naše prilike, jer posedujem iskustvo iz evropskih muzeja, ali ne i beogradskih. Međutim, poslednjih deset godina, čitave generacije više nisu imale priliku da stiču prava muzejska iskustva. Izvesno iskustvo zaista imam i to u saradnji sa uglednim muzejima, ali ključno je moje iskustvo u rukovođenju institucijama, kao što je Centar za savremenu umetnost, koji je formirao programe upravo onakve kakve je Muzej prestao da radi. Da li je glatko teklo vaše postavljenje na sadašnju funkciju?
- Nisam svesna nikakvih većih problema, mada čaršija, verovatno, ima svoje interpretacije. Prioritet mi je vlažnost vazduha u Muzeju... a za čaršiju se ne brinem; beogradska čaršija ostaće to što jeste i baviće se svojim problemima.
Vi ste prva žena direktor MSU-a?
- Kratko vreme, obavljala je funkciju v.d. direktora gospođa Marija Pušić, drugom polovinom 80-ih godina. I, mladi ste, što pretpostavljam da ukazuje na raskid sa uvreženim stavom naše sredine da su 30-togodišnjaci neutešno 'mladi'...
- Kadgod mi neko, ovih dana, kaže - Kako ste mladi! - učtivo se zahvalim na komplimentu, ali takva tvrdnja nema baš smisla. U Srbiji smo do 40. godine jako mladi, a posle 40. smo u penziji, a upravo je period između 35. i 45. - period velike energije. Kakvo je zatečeno stanje u Muzeju?
- Zgrada je veoma oštećena za vreme bombardovanja. To je problem koji pokušavam da rešim i u dogovoru sa Ministarstvom i sa ljudima iz kuće i sa donatorima. Zgradi je potrebna rekonstrukcija, a Muzeju revitalizacija. Mislim da ćemo uspeti i jedno i drugo. Ono čega se plašim, to su očekivanja publike. Jer, nema velikih izložbi sa ovakvom vlažnošću vazduha. Od Soluna do Beča, nema važnije institucije ovog tipa, prema tome, ne dolazi u obzir da se standardi smanjuju; oni mogu samo da se povećavaju. Moj stav će biti beskompromisan - da se uslovi moraju napraviti za ozbiljne programe. Ne smemo da dozvolimo dalji sunovrat. Tu su najelitnija kustoska mesta, a naša javnost dobro zna kakvi su kustosi nekada radili u ovom muzeju. Muzej mora da povrati renome a onda i da ga prevaziđe. Za to imamo kapacitet, samo nam je potrebna finansijska podrška i malo sreće. Ima dosta spekulacija o ulozi Centra za savremenu umetnost u odnosu na Muzej...
- Centar je, pored svojih programa, radio i na dokumentaciji i arhivi umetnika u Srbiji i Jugoslaviji, i sada će ih staviti i Muzeju na raspolaganje. To se odnosi i na edukativni program Centra, koji je u Muzeju odavno zamro. Normalno je da ove institucije sarađuju, s tim što će Centar ići i u radikalnije projekte, s najmlađim umetnicima, dok će Muzej raditi prevashodno sa formiranim umetnicima. Šta biste odgovorili onima koji izražavaju sumnju da će Muzej od sada, možda, zapostavljati stvaraoce opredeljene za klasične medije?
- U poslednjih osam godina, bilo je zapostavljeno 80 odsto svih umetnika. Prema tome, to pitanje, koje se, znam, postavlja po umetničkim krugovima, je, u najmanju ruku, prevremeno.
Uostalom, svi će moći da konkurišu, a svaki, zaista, ozbiljan projekat biće dobrodošao u ovoj kući. Da li i vi mislite da Vladi nije stalo do kulture?
- Vlada je zainteresovana da zemlju dovede u stanje funkcionisanja, nego, niko nije dovoljno zainteresovan za kulturu. U Paktu za stabilnost postoje'stolovi', ali nije predviđen i prostor u kome bi se bavili problemima kulture. To je globalni problem. Kultura se sve više gura na tržište, što je problematičan pravac, ali naše Ministarstvo kulture nema takvu politiku.
Ljubica Jelisavac
