Izvor: Politika, 21.Avg.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš resurs – radna snaga
U poslednjoj deceniji, od kada počinje ponovno integrisanje naše zemlje u međunarodne ekonomske tokove, priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju dominantno je bio motivisan kupovinom lokalnih monopola ili oligopola u oblastima finansija, trgovine na malo, energenata, proizvodnje cementa, cigareta...Na prvi pogled čini se da je trenutna situacija nezadovoljavajuća (i da se nastavljaopadajući trend od 2007), jer je priliv SDI smanjen sa 893 miliona evra, u prvoj polovini 2009. na 522 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona evra u istom periodu ove godine.
Međutim, kada se iz prošlogodišnje vrednosti isključi 400 miliona evra uplaćenih u februaru 2009. za kupovinu NIS-a, dolazimo do podatka da je došlo do neznatnog oporavka investicionih ulaganja u Srbiju. Koliko će SDI iznositi u 2010. najviše zavisi od prodaje Telekoma, ali i realizacije planova za modernizaciju postrojenja NIS-a, rekonstrukciju pogona „Zastave”, dolaska Ikee (procena NBS je 1,3 milijardeevra).
Jasno je da priliv SDI ojačava domaći investicioni potencijal. Prosečno učešće SDI u ukupnim kapitalnim investicijama, od 2002. do 2009. iznelo je 34,7 odsto.Isti pokazatelj za BiH bioje 26 odsto, Makedoniju 24,6 odsto, Hrvatsku 22,5 odsto, Sloveniju samo 10,4 odsto, Rumuniju 23,4 odsto, Slovačku 25,5 odsto, Bugarsku izvanrednih 63,8 odsto. Ohrabrujuće je da se sektorska struktura priliva u ovim kriznim godinama znatnopoboljšala: prerađivačka industrija je povećala udeo u ukupnim SDI sa 12,9 odstou 2007. na 31,8 odstou prvom tromesečju ove godine. SDI u prerađivačku industriju bioje 366 miliona evra, dok će 2010. verovatno premašiti iznos od 600 miliona evra.
Po broju grinfild ulaganja u svetu od 2003. do prva četiri meseca 2010, Srbija je rangirana kao 44. svetskoodredište (460 grinfiild projekata), što je odličan plasman s obzirom na to da se nalaziizmeđu 75. i 110. mesta u svim ostalim rangiranjima (stanovnika, BDP, izvoz i uvoz robe i usluga). Dobro je da postoje brojne poreske olakšice, posebno pri zapošljavanju novih radnika (od 2.000 do 10.000 evra), dok se puno uradilo i na (besplatnoj) ponudi infrastrukture neophodne za rad jednog preduzeća (kroz tehnološke parkove itd.).
Ohrabruje to što Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza trenutno vodi oko 80 projekta potencijalnih stranih investitora.
Treba se usredsreditina privlačenje investicija u prerađivačku industriju. Pad broja zaposlenih je bio najveći u prethodnih 10 ili 20 godina u industrijskoj proizvodnji, i krajnje je vreme da se prioritet pruži proizvodnji i izvozu. Izvesno je da će se nastaviti inoulaganja orijentisana na zadovoljavanje domaćeg tržišta i tržišta manjih okolnih teritorija, koje se praktično snabdevaju iz Srbije (Crna Gora, RS, Kosmet, Makedonija). Srbijaće pokušati da privuče investitore u auto-industriju, softver i elektroniku, mada to neće ići lako. Po svemu sudeći, još uvek će dobar deo SDI ići u prehrambenu industriju, kao i u servisni sektor, koji je, pre svega, orijentisan na domaće tržište.
Za prosečnog Srbina priliv SDI je bitan jer povećava šanse da se nađe posao, ako već radi povećava tražnju za radnom snagom i njenu cenu, a nova ulaganjadodatno pune budžet i obezbeđuju penzionerima, javnom sektoru i primaocima socijalne pomoći održavanje ili rast primanja. Državi se potencijalno povećavaju sredstva za infrastrukturne projekte.
Posmatrajući domaću ekonomsku zbilju svakom ozbiljnom ekonomisti jasno je da se sopstvenom akumulacijom (štednjom) Srbija ne može „podići’’. Krediti nisu najbolji izbor za investicije (osim ako se baš ne mora) jer se moraju vraćati, dok doznake i drugi nepovratni inotransferi nisu dovoljni. Ostaje samo da ubedimo strane investitore da uposle praktično naš jedini ekonomski resurs: radnu snagu.
Saradnik Instituta za evropske studije
Goran Nikolić
Urednik portala: ekonomija.org
Miroslav Zdravković
objavljeno: 21/08/2010
