Izvor: Vostok.rs, 04.Dec.2014, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napadače na Rašu Popova u koloniju Makarenka?
04.12.2014. -
Iz našeg doba posmatrana disciplina u Makarenkovoj koloniji delovala bi vojnički strogo, a to ona i jeste bila. On ističe da je dete u kontekstu u kojem nema pravila dezorijentisano i da ono ne može da se razvija, deci su pravila potrebna.Makarenko, između ostalog ističe, da je neophodno da dete potpuno razume pravilo i da ume da ga obrazloži – da razume smisao i cilj tog pravila.
Nedavni ulični napad na pisca Rašu Popova- čoveka koji je svoj radni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vek posvetio deci, ironično, izvela su upravo deca. Činjenica da su ovaj napad učinila upravo dva dečaka uzrasta 10 i 11 godina, pokrenula je niz pitanja- ko vaspitava mlade, odakle toliki porast nasilja među maloletnicima, kuda ide srpsko društvo...
Tokom gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji i upravo pričajući o nemilom događaju, pisac kojeg su napala obesna deca, pomenuo je slavnog sovjetskog pedagoga Makarenka i njegove metode.
Priča o Makarenku počinje nakon revolucije i građanskog rata u Rusiji 1917. godine, kada je veliki broj dece ostao bez roditeljskog staranja i krova nad glavom. U pokušaju da prežive, ova deca su postajala maloletni delikventi, tzv. besprizorni. Tako je 1920 . godine, Anton Semijonovič Makarenko, 32 godišnji učitelj dobio zadatak da zbrine i vaspitava jednu grupu besprizornih. Ta da je započela sa radom kolonija Maksim Gorki kroz koju je prošao veliki broj dece i koju Makarenko vodi deset godina, kada dobija novi zadatak – da organizuje komunu Đeržinski.
Iako je učinio mnogo toga dobrog za društvo tada, Makarenkov odnos sa predstavnicima sovjetske vlasti i ličnostitima koje su vodile obrazovnu politiku bio je najblaže rečeno- kompleksan, govori Aleksandra Ilić Rajković, docent na Filozofskom fakutetu u Beogradu i nastavlja priču o metodama velikog pedagoga:
- Broj besprizorne dece u Rusiji u vreme kada Makarenko počinje svoj rad sa njima, bio je ogroman, ta deca su uglavnom boravila na železničkim stanicama. U koloniju, kao jedno od mesta za zbrinjavanje, dovo đ ena su pravo sa stanica u većim grupama, ili su ih vlasti pojedinačno dovodile. Neki od budućih kolonista imali su policijske dosijee. Makarenko beleži da je u početku te dosijee otvarao i čitao, da bi nakon izvesnog vremena prestao to da čini i vraćao ih je neotvorene. Zapazio je, naime, da se ponašanje te dece u koloniji značajno razlikuje od njihovog ponašanja opisanog u dosijeima. „Nema, u moralnom smislu defektne dece, ima samo defekntih postupaka prema njima,“ konstatuje Makarenko. Dolaskom u koloniju, dete je dolazilo u nove okolnosti koje su mu pružale šansu za dobru budućnost, gde dete ne treba da unosi teret prošlosti.
Osim zanimljive činjenice da je Makarenko vraćao dosijee nepročitane, smatrajući da nema „moralno defektne dece“, postoji li još neki važan momenat u vezi sa dolaskom besprizornih u koloniju?
- Da, prijem novih kolonista je zapravo vremenom razvijen u pravi ceremonijal. Besprizorni su u koloniju stizali u jadnom stanju – neošišani, u ritama, bosi, neki uplašeni, neki agresivni. Njih su takve doček i vali na železničkoj stanici njihovi budući drugari , kolonisti u svečanim uniformama i uz muziku. Neobična povorka se sa stanice svečano kretala ka koloniji. Takav doček je značio dobrodošlicu u novi život.
Na čemu je bio zasnovan sistem rada u kolonijama? Odnosno, kako je Makarenko organizovao život i rad dece?
- Makarenkov sistem pedagoškog rada u kolonijama bio je zasnovan na kolektivizmu - osnovna jedinica kolonije jeste kolektiv koji je prisutan u raznim oblicima, o čemu Makarenko detaljno piše. Najmanja jedinica kolektiva je četa koju čini desetak dečaka ili devojčica. Oni su rasli sa svešću da imaju svoje mesto u kolektivu . Takođe, učili su da kako kolektiv zavisi od svakog od njih pojedinačno tako i oni kao pojedinci zavise od kolektiva. Dec i je bilo jasno da je svesna i ciljem usmerena aktivnost svakog od njih neophodna za uspešno funkcionisanje kolektiva. Oni su se osećali značajnim, potrebnim i uvaženim članovima te male zajednice. Svest o ovoj me đ uzavisnosti je predstavljala pokretačku snagu napredovanja i odrastanja besprizornih dečaka i devojčica u samopouzdana i vredna ljudska bića. Makarenkov vaspitni sistem se u velikoj meri oslanjao na vaspitni potencijal vršnjaka koji je naročito dolazio do izražaja u kolektivu.
Koje su to osnovne crte koje karakterišu njegov način izgradnje svesti pojedinog deteta unutar male zajednice, kolektiva? Kako današnja pedagogija ceni metode Makarenka?
- Da bi se svest o kolektivu i sebi u nutar kolektiv a izgradi la, potrebna su i izvesna pravila života i ponašanja – disciplina, kao i radno vaspitanje. Iz našeg doba posmatrana disciplina u Makarenkovoj koloniji delovala bi vojnički strogo, a to ona i je ste bila. On ističe da je dete u kontekstu u kojem nema pravila dezorijentisano i da ono ne može da se razvija, deci su pravila potrebna. To su besprizorni u najvećem broju slučajeva vrlo brzo i rado prihvatali, jer su im pravila služila kao smernice i oslonac. Šta je značajno kod postavljanja pravila? Makarenko, izme đ u ostalog ističe, da je neophodno da dete potpuno razume pravilo i da ume da ga obrazloži – da razume smisao i cilj tog pravila.
Postoji li neki zanimljiv detalj iz života kolonije?
- Na primer, kolonisti su obedovali za stolovima sa belim stoljnjacima. Zašto beli stoljnjaci, a ne mušeme ili nepokriven sto? Zato što, ističe Makarenko, dete ne može da se nauči urednosti za stolom ako mu damo mogućnost da prosipa hranu po mušemi na sve strane, sa koje se jednostavno obrišu ostaci hrane. Na belom stolnjaku vidljiva je svaka mrlja kao podsetnik na urednost, poput neslavnog potpisa. Ako obeduješ za belim stolnjakom moraš da vodiš računa o hrani, što je povezano sa poštovanjem hrane, poštovanjem onih koji su hranu pripremili kao i onih sa kojima deliš sto
Deluje da je Makarenko postavljao zaista visoke zahteve pred svoje štićenike? Šta je bila svrha tih njegovih visokih očekivanja?
- Da, Makarenko je u koloniji insistirao na besprekornoj higijeni i na razvijanju estetike prostora i fizičkog izgleda kolonista – odeća je uvek bila uredna i čista, frizura tako đ e, prostor je bio ispunjen cvećem itd. Pred koloniste je Makarenko postavljao visoke zahteve kako u pogledu ponašanja i higijene, tako i u pogledu učenja i praktičnog rada u radionicama. Kolonisti su tih očekivanja bili svesni, kao i ciljeva koje treba da dostignu . T o su bili u stvari izazovi koji su njihov razvoj vodili napred, korak po korak. Makarenko je isticao da njegova visoka očekivanja proizilaze iz visokog stepena poštovanja prema detetu kao budućem građaninu.
Neke od ideja Makarenka, aktuelne su i da nas i mogu savremenim roditeljima i vaspitačima biti inspirativne . Ako su se moderne metode vaspitavanja i obrazovanja dece pokazale kao nedovoljno dobre, možda je vreme da se okrenemo nekim starim, proverenim? Možda baš onim metodama koje je promovisao Makarenko, pedagog koji je cenio decu i vasptavao ih tako da postanu dobri i uvaženi ljudi.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
