Izvor: Blic, 25.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namigivanje ćoravom
Namigivanje ćoravom
Dragan Lakićević, autor poznatih proznih dela namenjenih odraslima poput 'Mastermajnda', 'Studengrada', 'Anđeo smrti' i drugih već desetak godina se bavi i spisateljstvom za decu. Ubrzo izlazi iz štampe u izdanju 'Derete' ljubavni roman o Beogradu, takođe štivo namenjeno najmlađima, 'Beogradska princeza'. Govoreći o ovom naslovu Lakićević za 'Blic' kaže:
'Onako kako se u meni spajaju prošlost i sadašnjost, tako će se spajati i u mojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novoj knjizi. Naime, ljubav je u osnovi ista i u prošlosti i u budućnosti. Drugačije su samo njene manifestacije. U mom novom romanu za decu biće to ljubavna priča koja se odvija u Beogradu, nekad i sad. Za sada toliko.'
Vaše knjige za decu 'Mač kneza Stefana', 'Bajka o jabuci', 'Princeza i lav' doživele su više izdanja. Poznati ste i kao urednik nekoliko edicija namenjenih najmlađima. Da li se književnost za decu promenila na ovom prostoru?
- Promenilo se sve; i prostor i deca i književnost. Promenio se život, način komunikacije, vrednosti... Vidite, moralne i duhovne vrednosti ostale su, čini se, jedino u umetnosti. Uzmimo na primer 'Gospodara prstenova', to je viteška istorija. Liči na Homerove spevove i na našu epsku povesnicu. Borba protiv zla, ropstva i tiranije odzvanja kako Tolkinovom knjigom tako i filmovima rađenim po njegovom delu. Uzvišenost podviga i dostojanstvo malih - najvažnija su uporišta te triologije.
Knjiga 'Mač kneza Stefana', koja je svojevremeno bila dobitnik nagrade 'Politikinog zabavnika' i proglašena za knjigu godine, a koja upravo ovih dana doživljava novo izdanje smeštena je u srpski srednji vek i bogata je podvizima najmlađih. Da li među današnjom decom ima podviga takvog tipa?
- Svakako da ima. Hrabrost i podvig danas se ne ispoljavaju kao nekad, ali su nam jednako potrebni kao onda. Naime, matematičari, muzičari, sportisti sa svetskim priznanjima - a još su deca! Nisu li to junaci našeg doba! Videli bismo da ih ima i u književnosti samo kada bi književnost bila na većoj ceni. Ali, to zavisi od odraslih. Zar nije podvig ostati normalan u ovom cirkusu od života, vremena, društva i stvarnosti. Ko danas ume da se igra i raduje, taj je heroj našeg doba.
Šta je to što oni zapravo danas dobijaju od nas odraslih, a šta im uskraćujemo?
- Verovatno dobijaju više materijalnog a manje duhovnog. Dobijaju 'bolji život' što bi se moglo prevesti sa 'komunalno blagostanje'. Mnogi od njih u školu idu automobilom, taksijem, uz telohranitelje...Nose mobilne telefone, hrane se u 'meku', služe kompjuterom. Dosta toga može biti za pohvalu. Međutim, valja razmisliti šta ima u njihovim glavama, mašti, osećanjima. Kakvo im je pamćenje, nazori, principi. Mi smo kao deca imali babe i dede, a sa njima priče iz prošlosti. U njoj je bilo mnogo lepote, plemenitosti, mašte. Ono čime se sada to nadoknađuje odveć je tehnološki surovo i sterilno, agresivno i sa malo duše. Naravno da ni život neće biti nežniji prema njima ali tokom odrastanja treba ih obasipati ljubavlju i nežnošću.
Vi ste rodom iz Crne Gore, a sada su aktuelna pitanja oko jezika. Smem li vas pitati na kom jeziku pišete?
- Kako se stvari na političkom i moralnom planu odvijaju uskoro na ovo duhovito pitanje neće biti duhovitog odgovora. Ko ne zna da piše na ovom (maternjem) jeziku on izmisli svoj nadajući se da će na njemu umeti da piše. Slično je i sa mišljenjem i poštenjem. Trebalo bi pridev ‘crnogorski’ zaštiti od zloupotrebe. Ono što je do sada bilo pismenih crnogoraca - pisali su srpski. Oni koji su sada navalili da promene jezik, ime i sve što uz to ide uzaludno je savetovati. To bi bilo kao ćoravom namigivati. Uostalom, pošto govorimo povodom knjiga za decu, nije li ovaj trenutak i njih opteretio i ugrozio? Svako dete u Srbiji i Crnoj Gori zna napamet vodeće stranke i njihove prvake. Umesto da citiraju naučnike i pesnike oni citiraju opskurne izjave naših političara. Pitajte ih šta žele da budu kad porastu, pa ćete se neprijatno iznenaditi ako imate decu. Niko neće reći ime nekog pesnika ili naučnika. Svi će navoditi imena političkih lidera, lokalnih bogataša ili folk diva. Lepa slika; ubilo se - rekli bi klinci.
Tatjana Nježić
