Izvor: Politika, 10.Maj.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naličje medijske masovnosti
Zdravlje pojedinca tesno je u vezi s naporom prilagođavanja koji mu nameće okolina
Masovna kultura i masovni mediji doprinelisu tome da znanja o medicini i zdravlju struje prema širokom auditorijumu. Zato sečuvenislogan da se u politikui sport svi razumemo sve više odnosi i na medicinu. Svakako, na delu su optimistička gledanja i verovanja da masovnim medijima pripada odlučujuća uloga u širenju i popularizaciji savremenih znanja iiz medicine. Plašt popularizacije može, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim,biti veoma opasan ako ljudi misle da sutepovršneinformacije dovoljneza ozbiljnija suočavanja sazdravstvenim temama. S pravom lekari sumnjičavo gledaju na popularizatorsku ulogu masmedija i onoga što se serviraširokoj javnosti o zdravlju i bolestima, pa i o samoj medicini.
S druge strane, i lekari treba da se okanu mišljenja da je veza između društva i zdravlja nebitna. Eksplozija najraznovrsnijih načina i stilova življenja, neusaglašenost ličnosti i društvene sredine izazivaju opterećenja i oboljenja čiji su uzroci kulturnog i antropološkog porekla. Odnos ličnosti i socijalne sredine pretpostavlja određenu strategiju adaptacije i elastičnog prilagođavanja koji nam ukazuju na ,,biografiju”zdravlja ili bolesti pojedinca, pripadnika „usamljene gomile”.
Zanemarivanje socijalnog i predominacija biološkog doveli su dovelikih nesporazuma i na području medicine. Često se zanemarivalo da su važni uzroci naših oboljenja društveno-kulturni (radna i životna okolina, faktori urbanizacije, uslovi stanovanja i prevoza, kvalitet i kontrola onoga što se proizvodi i troši).
Mnoga istraživanja ukazuju na to da zdravlje zavisi i odusklađenostipojedinca sa sredinom življenja, zajednicom i radom koji obavlja. Zapletenost međuljudskih odnosa može uroditi nepredvidljivim posledicama koje često imaju razorne rezultate. Zdravlje se nužno povezuje sa prirodom i načinom života. Skretanje čoveka od stanja u koje ga stavlja priroda obilan je izvor različitih bolesti. Složeni civilizacijski tokovi, duboke i iznenadne promene u načinu života mogu biti uzroci najrazličitijih mentalnih i fizičkih teškoća koje svoj izraz nalaze u različitim bolestima. Na primer preseljavanje u grad može za nekoga značiti dokrajčivanje srećnih vremena i uzrok mnogihnevolja.
Holistički pristup zdravlju zasniva se na viđenju pojedinca u njegovoj povezanosti sa bio-psiho-socio-kulturnim snagama. Neophodna je, dakle, ravnoteža duha i tela; fizičke i duhovne snage čoveka činejedinstvo koje treba stalno održavati, jer je ono nestabilno i lako se narušava. Čovek nije svestan koliko mu je ravnoteža duha i tela važna za osećanje punoće života, za uspeh u radu i zadovoljstvo od svog fizičkog i duhovnog postojanja.
Zdravlje pojedinca tesno je u vezis naporom prilagođavanja kojimu nameće okolina u kojoj živi. U vremenima tegobne tranzicije i naglih promena, kulture siromaštva, egzistencijalnih frustracija, ljudi su često (svakako neopravdano) zapostavljali svoje sopstveno zdravlje koje se nalazi na vrhu svake hijerarhije vrednosti.
U istraživanjima se naglasak stavlja na brze promene za koje je sledeće pravilo: onima koji su doživeli više promena preti opasnost da češće obolevaju. Uočeno je da brzina promena u životu pojedinca,ono što uobičajeno nazivamoživotnimritmom,veomautiče na zdravstveno stanje. Ustanovljeno je, takođe,da su promene načina života, koje iziskuju poseban napor i prilagođavanje,u korelaciji sa bolešću – bez obzira na to da li pojedinac upravlja njima, da li ih želi ili ne želi. Što je veći stepen promena u životu veća je i opasnost da će bolest koja sledi biti teža.
Stepen humanizacije određenog društva meri se osećajnošću prema zdravlju i bolesti. Razvijena zdravstvena kultura, shvatanje zdravlja kao bio-psiho-socio-kulturnog fenomena, najbolji je pokazatelj razvoja određene ljudske zajednice.
*Sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Dragan Koković
objavljeno: 09.05.2011.
