Izvor: Blic, 18.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nakupilo se čankolizaca
Nakupilo se čankolizaca
Vidim da ovaj grad sve više sređuju i doteruju. Ali, lično gledam grad kroz ljude. I uviđam da se neki meni dragi ljudi nisu promenili. Naravno, svi se menjamo, ali u jednoj meri koja je podnošljiva. Znači nisu se nepodnošljivo promenili, dakle promenili su se podnošljivo - rekao je Miki Manojlović na početku ovog razgovora koji je vođen prilikom projekcije filma 'Gori vatra' Pjera Žalice. Reč je, prisetimo se, o filmu koji je na međunarodnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << festivalu u Maroku dobio prestižno nagradu za najbolji film a glumac Bogdan Diklić za najbolju mušku ulogu.
Komentarišući šta je to podnošljiva mera promene Miki Manojlović kaže: 'Da time što činite, radite, komunicirate ne iritirate druge. Ne smetate nikom. To je ta minimalna mera podnošljivosti.' Radite u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Bulgakovljevog 'Molijera'. Kakvi su vam utisci danas nakon brojnih evropskih filmskih iskustava?
- Veoma sam zadovoljan. Znam da nije zdravo govoriti unapred, ali mislim da će to biti dobro. Mnogi su razlozi zašto sam krenuo da radim ovu predstavu koju ću veoma teško igrati, moraću monogo da putujem zbog brojnih drugih obaveza. No, činiću to sa zadovoljstvom. Jer, možda sam se malo zasitio tog ‘mrtvog oka’ kamere i potreban mi je taj dah scene. Nedostajala mi je, tokom ovih desetak godina pozorišne pauze, ta vrsta razmene koju daje scena i publika u sali. Jer, film ne pruža takvu atomsku pečurku kakvu može dati teatar. Pomislio sam kako bi bilo lepo da tu, u rodnom gradu budem ponovo na sceni. A možda će se neko i obradovati da me vidi na sceni. Igrate lik Molijera u Bulgakovljevom komadu o odnosu vlasti i umetnika. Nije li to danas i ovde veoma aktuelno?
- Dušan Jovanović je napravio jednu retuš adaptaciju tog komada. Poznato je gde je i kako živeo Bulgakov. A odnos pojedinca, posebno umetnika i vlasti je, rekao bih, uvek aktuelan. Jer, ljudi koji traže dotacije, odnosno finansije su uvek u podređenom položaju. I oni moraju, manje ili više, biti čankolisci. Kad je to morao jedan Molijer šta da očekuju oni koji nisu Molijer(i)?! Možda je reč prirodnom odnosu, tužnom ali prirodnom. No, to je samo jedan od elemenata predstave. Moram reći da radimo vrlo slobodnu predstavu koja nije istoriografska. Stvorena je zanimljiva priča koja ima samo par detalja iz Molijerovog života. U svakom slučaju nismo napravili neku buđavu predstavu, to je sigurno. I nismo otkrivali toplu vodu.
Kako vi vidite poziciju srpske kinematografije i srpskog pozorišta u evropskom kontekstu?
- Srbija se ne ubraja u one egzotične zemlje koje umeju da iznenade, ona je kao druge zemlje eks Jugoslavije, stvaralački potencijal. Srpski film je snaga. Odnosno Srbija je uopšte uzev na duhovnom planu moćna, za razliku od materijalnog. Na političkom takođe nije jaka i čak kad pokuša da bude ona iz mnogo, mnogo razloga to nije. Jer, ne daju joj ni unutrašnje razmirice ni nezrelost političara. U čemu se ogleda ta njihova nezrelost?
- Oni bi trebalo da budu avangarda političkog mišljenja i ponašanja, a velika većina danas to nije. Ni pozicija ni opozicija nisu to! Jednostavno nakon 5. oktobra je došlo malo ljudi koji su zbilja kvalitetni, dobri i koji imaju snage da poprave svekolike ruševine. Jer, ovde je srušen moral, razoreni su uzori, srušen je sistem vrednosti... Sve to treba izgraditi! A da ne govorim o nekakvoj frazeologiji i njihovom ‘poštenju’. Prošlo je tri godine a oni se još uvek međusobno krkaju u nekim aferama i obračunima. Mogu ja to i da razumem ali ipak ima nešto što je opšte pitanje - to je pitanje državnog interesa. Oni nisu seli i formulisali precizno koje su to ključne tačke državnog interesa. Međutim, oni su jednostavno u prirodnom toku, biće ovi izbori, pa će biti sledeći... Šteta je samo što poneki, od zaista pravih demokrata u tom kolopletu plaćaju visoke cene. Nisam ni u jednoj partiji i nemam takvih aspiracija, ali je istina da cenu zrenja plaća, naravno, narod a tu cenu uvećavaju sebičnjaci koji gledaju samo svoj interes. Ružno je i gadno da su se ljudi, koji su 5. oktobra došli na vlast, već 6. pocepali. To je opominjuće i narod bi morao to da kazni. Drugo, šta to znači Srpska demokratska stranka? Ma koliko se slagao sa određenim stvarima koje oni zastupaju firma im ne valja, naslov nije dobar. Ne može se biti demokrata pod nacionalnim plaštom. Tatjana Nježić Potresan film Kakav utisak je ostavio na vas film 'Gori vatra' Pjera Žalice?
- Uzbudljiv je i vrlo tužan. Veoma je aktuelan, jer govori o toj užasnoj tragediji koja se dogodila a događa se i danas. Meni lično nikada nije bilo jasno zašto se Sarajevo bombarduje, nije mi bila jasna doktrina ni vojna ni politička, samo mi je jasna ta jeziva patnja ljudi. Naravno, do ovog rata je došlo prevasho taj primitivizam glasača koji su se ostrastili i ostrvili jedni na druge. Neoprostivo! Iz filma se vidi i dobar udeo međunarodne zajednice u toj krvavoj priči. Ovo je tačan, pošten i vrlo potresan film.
