Izvor: Blic, 04.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najvažnije stvari se najlakše gube
Najvažnije stvari se najlakše gube
Na nedavno završenom Festivalu autorskog filma 'Pogled u svet' ostvarenje Gaspara Noa 'Nepovratno' podelilo je mišljenja gledalaca, baš kao i u Kanu ove godine, gde je ovaj film proglašen skandaloznim. Gaspar Noe je francuski reditelj rođen u Argentini, koji se već svojim debijem ('Sam protiv svih', prikazanim na Festu pre dve godine) kandidovao za naslednika Pazolinija u tretiranju desadovskih tema. Iako su i u Beogradu pojedini gledaoci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napuštali salu (Noe kaže da to uglavnom čine muškarci), prilikom sada već antologijske devetominutne scene silovanja lika kojeg igra Monika Beluči, film 'Nepovratno' izaziva brojne teme za razmišljanje o seksualnosti u svim bojama i ljubavi. Noe je, uz Žeroma Enrika ('Stvaranje sveta: Edip'), na Festivalu autorskog filma dobio nagradu sekcije YU Fipresci. Da li se slažete sa uobičajenim pretpostavkama o razlici između erotskog i pornografskog na filmu? - Kada sam krenuo da pravim ovu priču, moja osnovna namera je bila da napravim pornografski film, ali se tokom rada sve izokrenulo. Znam za tu staru teoriju da erotsko može da bude umetnički vredno, a da je pornografija u svakom pogledu niža vrsta. Međutim, ja ne pravim tu razliku i smatram da sve ono što nas okružuje i što je deo stvarnosti može da bude tema filma. Zašto bi, na primer, prizor penisa u erekciji bio skandalozan, kada svakog dana vidimo da se širom sveta događaju užasne stvari. Uostalom, ta granica je svakim danom sve poroznija, pogotovo nakon filma Patrisa Šeroa 'Intimnost'. Kako ste ubedili poznate zvezde, Vensana Kasela i Moniku Beluči, da igraju u vašem filmu?
- Jedne večeri sam u nekom klubu sreo Vensana i pitao ga šta će raditi tog leta i da li bi pristao da igra u mom novom filmu. Rekao je da je slobodan i da će glumiti ukoliko u filmu igra Monika Beluči. Njoj sam ispričao priču da je reč o erotskom filmu i njoj se to dopalo. Bili su blagonakloni prema čitavoj ideji, sve dok zaista nisu pročitali scenario i tada su krenula razblaživanja, naravno i pod uticajem producenata, u odnosu na prvobitnu ideju. Moram, ipak, da naglasim da je ključnu ulogu u nastanku ovog filma imala Monika Beluči, jer ona je najviše rizikovala. Od mene se i očekivalo da napravim nešto provokativno, ali je ona pristala da bude izložena ekstremnom ponižavanju. Da li vam je prisustvo tih zvezda omogućilo da prikažete scene eksplicitne seksualnosti, a da film ne završi u bioskopskoj mreži namenjenoj opskurnim produkcijama?
- U filmu, zapravo, i nema eksplicitne seksualnosti osim u sceni silovanja, gde je, zapravo, sve skriveno. U trenutku kada su glavni glumci obnaženi, oni su snimljeni tek nakon seksualnog čina. Seksualnost je uvek izvestan tabu. Iako su u mom filmu, pored seksualnosti, vrlo snažno postavljeni punktovi neograničenosti ljudskog zla, izopačenosti, zločina, osvete i ljubavi, najčešće se naglašava pornografski aspekt.
Da li ste se u postupku pravljenja filma 'Nepovratno' koristili principom 'kontrolisane improvizacije'?
- Želeo sam da zabeležim jedan milje koji zaista postoji. Andergraund Pariza je prepun bizarnih likova i neki od njih se pojavljuju i u mom filmu. Scena žurke je rađena sa statistima koji su uglavnom bili pijani, uključujući i mene, i sve je bilo urađeno kao prilična improvizacija. U svakom sledećem dublu glumci bi izgovarali potpuno drugačiji tekst, ono što bi im prvo palo na pamet. Na taj način je dolazilo i do grešaka, koje sam namerno zadržao u filmu, jer se pokazalo da dobro funkcionišu. Primera radi, Vensan Kasel, koji igra Markusa, u jednom trenutku kaže da se zove Vensan - i to je ostalo u filmu. Neuobičajen je i izokrenut sistem naracije koji koristite u vašem filmu. Da li je to proizašlo iz popularnosti filmova Kventina Tarantina, koji stalno vrši eksperimente sa vremenskim redosledom?
- Nisam napravio neki radikalan zaokret kada je reč o filmskoj naraciji. U filmu 'Nepovratno' samo su sekvence poređane obrnutim redosledom. Naprosto sam krenuo od kraja, od najstrašnijih događaja i išao ka početku koji je idiličan. Tako sam pružio šansu gledaocima da mirno 'izađu' iz priče, da zaborave na one užasne prizore koje su videli pre samo pola sata. Ali, glavni razlog za ovakav narativni postupak je moja želja da ukažem kako zbog nekih sitnica i nemarnosti lako mogu da budu izgubljene najvažnije stvari u životu. Vaše filmove često porede sa Pazolinijevim delima. Na čije ste se filmove još oslanjali?
- Zbog mojih prethodnih filmova u mom radu često prepoznaju Pazolinejev uticaj. Međutim, u filmu 'Nepovratno' glavne uzore imao sam u filmovima Sema Pekinpoa 'Psi od slame' i Džona Burmena 'Oslobađanje'. Dakle, reč je o filmovima o silovanju i o brutalnoj osveti koju pojedinac, ne verujući u moć zakona, preduzima. Da li ste bili u prilici da vidite neke jugoslovenske filmove?
- Naravno, svi znaju za Kusturicu... Dopao mi se i film 'Rane' Srđana Dragojevića, rađen za istog producenta koji je i meni pomogao da završim film 'Nepovratno'. Distributer mog filma za Jugoslaviju, Dragan Bjelogrlić iz 'Kobre', obećao je da će mi dati DVD filma 'Lepa sela lepo gore', pa se nadam da će to i učiniti. Saša Radojević
