Izvor: Blic, 14.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgore je ne znati šta sa slobodom
Najgore je ne znati šta sa slobodom
Ono što smo naučeni i obogaćeni Šekspirom hteli da kažemo, kako bi to Prospero rekao,' da bolje je vrline no osvete čin'. I hteli smo da na neki način izvučemo u prvi plan: 'oprost da zaborav ne, a ostaje prezrenje'. To je ono što je mene vodilo kroz Prospera - rekao je Vojislav-Voja Brajević koji igra jednu od glavnih uloga u ekskluzivnoj premijeri 'Budva grad teatra' (održanoj 10. avgusta), 'Bura' Vilijema Šekspira u režiji Slobodan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Unkovskog. Objašnjavajući dalje ovaj svoj lik Brajović kroz smeh navodi da je Šekspir pisao hepiend budalama, a oni pravili hepiend od budala.
- Ima ovde, u komadu, opasnih ljudi, kako ih Šekspir naziva odljudi, koji su dobili oprost i čiji život jednostavno teče dalje. Čovek koji je oprostio, i doživeo svirepa zla, on samo nestaje. I svi se pitaju a gde je?
Predstava se tiče oprosta i slobode, dakle, uvek aktuelnih tema. Međutim, nije li njihova aktuelnost naročito prisutna danas i ovde?
- Nekako smatramo da kad oprostimo bivamo slobodni. Ali, u konkretnom slučaju, slobodni su odljudi a oni koji oproste nisu. Zašto? Jer postaju gospodari odljuda, odnosno zlotvora. Tako da se nameće pitanje da i kad dobijemo slobodu šta ćemo sa njom. Inače, uvek volim da radim predstave sa razlogom, odnosno one koje govore o današnjici. Mislite li da u ovom vremenu i na ovom prostoru, čovek može da oprosti, a i ne mora, i sve se opet svodi na isto? - Težinu zla osećaju oplemenjeni ljudi, jer ga prepoznaju. Tako, suštinski svaka zla ostaju onome ko ih je kaznio ili oprostio. Kako to mislite?
- Zato što čovek koji počini zlo, a ne pokaje se, ne osvesti ga, ništa nije postigao svejedno da li je njega kaznio neko ili mu oprostio. To se uvek tiče svih nas. Ako napravimo grešku i izdržimo kaznu moći ćemo da se uzdignemo kako bi živeli kao sav ostali svet. Ovaj svoj mali život. Kako bi smo to konkretno primenili?
- Kada sam rekao da se to tiče svih nas, mislio sam na Srbiju što ne znači da je u Crnoj Gori bolje. Ako hoćete na planu odnosa Srbije i Crne Gore nisam promenio svoje mišljenje od kada sam počeo da razmišljam o tome. Dakle, suverenitet je jedino važan i za Srbiju i za Crnu Goru. U tom slučaju, one imaju više prostora za zajedništvo. Sve ostalo samo podstiče ili autizam ili hegemonizam. A obe stvari su, kao što smo toliko puta već imali prilike da naučimo, podjednako zle. Vidite, u ovoj predstavi, na primer, vidi se koliko je važno oplemenjivati ljudsku prirodu. Ispostavlja se da to biva uzaludan trud. Jer, ni drugi likovi u komadu, kako smo ga mi postavili, ne dosežu slobodu. I Ariel je pao duh. Hoćete da kažete da je ovo vreme neslobode?
- Ovo je vreme u kome mi ne znamo šta ćemo sa slobodom. A najgore je kad imaš nešto a ne znaš šta ćeš s njim. O čemu konkretno govorite?
- Recimo o toj ničim izazvanoj i ničim potkrepljenoj osionosti koja je kod nas prisutna. To vam je kao kad hodate po simsu, tačnije po njegovoj ivici, dva koraka unapred dva unazad, u nadi da tako nećete pasti. Konkretan problem u odnosima Srbije i Crne Gore ogleda se na festivalu 'Budva grad teatar'. Njegova direktorka gospođa Branislava Liješević, koju optužuju da je prosrpski nastrojena, najavila je svoj odlazak. Kako vi uopšte vidite budućnost ovog festivala?
- Koliko je smešna, maliciozna i pre svega nepametna bila anketa na ovdašnjoj televiziji koja se zasnivala na pitanju da li 'Budva grad teatar' unapređuje crnogorsku kulturu. Postojala su dva broja telefona, na jedan je trebalo da se jave gledaoci koji smatraju da unapređuje, a na drugi oni koji smatraju da ne unapređuje. Bilo je preko 3.000 negativnih odgovora a oko 50 odsto manje onih koji su smatrali da unapređuje. I da ne ulazimo u jednostavnu statističku proceduru za koje vreme koliko ljudi može da dobije neki broj telefona, i da li je više od 3.500 ljudi u tom kratkom vremenu čučalo pored telefona u nameri da kaže svoje 'ne', odnosno, 'ne unapređuje'. Sami tim što je postavljeno to pitanje, nešto baš tu nije u redu. U krajnjem slučaju to i nije pitanje crnogorske kulture nego kulture uopšte. Zar u ovom haosu u kome živimo 'Budva grad teatar' postoji kao internacionalni festival a štošta mu se počitava. I Sterija, i Njegoš i Nušić su lepo govorili da u sredinama u kojima rade sve što je uspešno biva meta napada pokude i osude netalentovanih.
Tatjana Njezić
