Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezda buba u uhu
Zloupotreba elektronike može biti prečica do rezultata bez pokrića
Zrenjanin – Mobilni telefoni postali su prava pošast. Na ulici, na svečanim i tužnim skupovima, u javnom prevozu, u redovima na šalterima…, uprkos zabranama, čuju se tonovi koje već svi prepoznaju. Ima li tome kraja ili je najbolje da se što pre naviknemo? Na udaru su i škole, a osnovci i srednjoškolci postali su pravi virtuozi u komunikaciji preko mobilne sprave. Najviše strada obrazovni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proces jer se učenicima odvlači pažnja, a da se ne govori o zloupotrebama: preko telefona se rešavaju testovi, a prilikom odgovaranja „uživo” koriste se razne bubice s mikrofonima i slušalicama. Popularne naprave bez kojih je život mladih danas nezamisliv opsedaju i zrenjaninsku najelitniju školu.
Profesor istorije Raka Tomović kaže da mobilne telefone na času ne bi smeli da koriste ni nastavnici ni učenici.
– Ako se to dešava nije samo reč o kršenju zakona. Znam da ima različitih stavova o korišćenju tih sprava, ali ako nastavnik dozvoli, onda je to greška. Nije samo reč o mogućim zloupotrebama. Više nije dovoljno da učenik ima telefon, već je on postao stvar prestiža. Nadmeću se najnovija tehnološka dostignuća i većina učenika nastoji da ih prati, pa je očigledan raskorak između materijalnih mogućnosti roditelja i cene telefona. Događaju se iste stvari kao ranije s patikama. Bitna je marka, a manje je važna funkcionalnost. Tu nije jasno zašto se roditelji uglavnom zalažu za slobode u upotrebi mobilnih i tom prilikom im nije bitan finansijski momenat, a znamo da teško žive. To svedoči da smo dobrano zagazili u potrošački mentalitet.
Saša Samolovac, profesor matematike, spada među mlađi nastavni kadar i zalaže se za malo mekši stav.
– Svakako sam protiv zloupotreba, kojih ima. Mislim da je najgore što se upotrebom telefona na času učeniku odvlači pažnja. Na času matematike, ako se koncentracija izgubi i na pet minuta, cela lekcija se ne razume i onda se to teško nadoknađuje. Najgore je ako se vreme troši na igrice. Izlazak na internet može biti i koristan. Ja „na fejsu” imam prijatelje i među učenicima i vidim da oni razmenjuju i korisne poruke. Ipak, to ne znači da se zalažem za boravak na internetu za vreme časa – kaže Samolovac.
Ljiljana Lale i Aleksa Milivojević, odlični učenici trećeg razreda gimnazije, priznaju da svaki đak ima u džepu telefon i da za njim tajno posežu i za vreme časa. Ako se to otkrije, kod nekih profesora sledi samo verbalni ukor, a kod nekih i teranje sa časa i druge kazne, pa se kod njih uglavnom izbegava taj rizik.
– Razmenjujemo poruke i za vreme testova, ali je mnogo češći slučaj da se dopisujemo o nevažnim temama, a što je interesantno, prepiska se odvija unutar učionice jer nemamo strpljenja da dočekamo odmor – iskreno je ovo dvoje đaka koji se slažu s konstatacijom da se telefoni preterano koriste i da ta pojava sve više uzima maha.
– Zakon ne dozvoljava upotrebu telefona na času. Ako roditelji i deca misle da im je telefon neophodan zbog neodložne komunikacije, kako oni kažu, i današnjeg brzog života, aparat treba da stoji zaključan u torbi, a poruke mogu da se provere na odmoru. Mene najviše zanima da se neometano odvija obrazovni proces i da se učenicima ne odvraća pažnja. Mobilne telefone ne bi smeli na času da koriste ni profesori ni učenici. Svesni smo da takvih pojava ima, ali im se moramo suprotstavljati – kaže Milan Radaković, direktor najuglednije zrenjaninske srednje škole.
– Mobilni telefon je, na neki način, zbirni izraz mnogih društvenih promena. U društvu se brže živi i komunicira – kaže profesor Nedeljko Kuljić i dodaje da se u školama sve brže (i površnije) čita i lošije piše.
– Uz dobar mobilni lako je doći do sažetka lektire na internetu ili naručiti rukopis maturskog rada. Es-em-es sintaksa i pravila gramatike se mimoilaze. Mobilni telefon narušava autonomiju nastavnog procesa. Nedobronamernom upotrebom njegovu javnost on lako pretvara u medijsku karikaturu. Potiskuje direktnu komunikaciju, obezličava neposredne odnose i slabi individualnu odgovornost. Kolektivne posete javnim priredbama, koje su uvek bile iskušenje, danas su, zbog erozije autoriteta škole (i mobilnih telefona) prava trauma. Sasvim je izvesno da mobilni telefoni ne doprinose pažnji i koncentraciji u nastavnom procesu – na času. Rezultatima rada u školi ne doprinosi ni okolnost da je dobar (skup) mobilni telefon i pokazatelj novčanog statusa učenika. Posred toga, zloupotreba elektronike može biti prečica do rezultata bez pokrića, pa je u učionicama i na ispitima sve češća pojava „bube u uhu”. Društveni i tehnički napredak ne idu uvek uporedo – kaže ovaj priznati zrenjaninski sociolog.
Đuro Đukić
objavljeno: 01.12.2014
