Izvor: Politika, 28.Apr.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najčešće bolesti u Srbiji
Od 104.000 umrlih u 2009. godini, 56.951 osoba bila je žrtva bolesti srca i krvnih sudova
Bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, povrede, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća i druge bolesti već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Ovi poremećaji zdravlja vodeći su uzroci obolevanja, odsustvovanja s posla, invalidnosti i prevremenog umiranja.
Više od polovine svih smrtnih ishoda bilisu posledica umiranja od bolesti sistema krvotoka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora, a približno svaka dvanaesta osoba umrla je od posledica povreda, šećerne bolesti i od opstruktivnih bolesti pluća.
Bolesti srca ikrvnih sudova su vodeći uzrok smrti u Srbiji. Od 104.000 umrlih u 2009. godini, 56.951 osoba (oko 55 odsto)bila je žrtva neke od bolesti iz ove grupe. Ipak, tokom poslednje decenije uočen je pad uumiranjuod bolesti srca i krvnih sudova za 28procenata.
Ishemijske bolesti srca (infarkt miokarda, angina pektoris) i cerebrovaskularne bolesti (šlog), najčešća su oboljenja cirkulacije, odnosno bolesti srca i krvnih sudova. U proseku, svakog dana samo od infarkta miokarda približno oboli 60 i umre 20 građana Srbije. Uodnosu na prosečnu stopu smrtnosti u zemljama evropskog regiona (194,4 na 100.000 stanovnika), stope mortaliteta od ishemijskihbolesti srca u Srbiji bile su znatno niže (120,6 na 100.000 stanovnika).
Rang
Država ili region Evrope
Standardizovane stope umrlih od ishemijskih bolesti srca na 100.000 stanovnika, 2008. g.
1
Ukrajina
516,5
2
Republika Moldavija
467,1
3
Kazahstan
347,2
4
Litvanija
321,3
5
Mađarska
217,0
6
Evropskiregion
194,4
7
Rumunija
194,3
8
Republika Češka
176,1
9
Hrvatska
156,6
10
Finska
128,8
11
Bugarska
126,0
12
Srbija
120,6
13
Poljska
102,3
14
Austrija
97,4
15
Švedska
90,0
16
Evropska unija
88,8
17
Velika Britanija
87,7
18
Kipar
73,2
19
Slovenija
67,3
20
Grčka
67,3
21
Španija
47,4
22
Francuska
34,3
Izvor: European mortality database – MDB, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, Denmark, 2010; http://data,euro,who,int/hfadb/ (April 2011)
Iste (2008) godine stope mortaliteta od cerebrovaskularnih bolesti u Srbiji bile su znatno više (146,4 na 100.000 stanovnika) u odnosu na prosečnu evropsku stopu (114,6 na 100.000 stanovnika).
Rang
Država ili region Evrope
Standardizovane stope umrlih od cerebrovaskularnih bolesti na 100.000 stanovnika, 2008. g.
1
Republika Moldavija
205,2
2
Bugarska
186,6
3
Kazahstan
183,1
4
Rumunija
173,6
5
Ukrajina
166,0
6
Srbija
146,4
7
Litvanija
123,0
8
Hrvatska
118,8
9
Evropski region
114,6
10
Mađarska
91,8
11
Grčka
81,2
12
Republika Češka
78,0
13
Poljska
76,1
14
Slovenija
62,2
15
Evropska unija
56,6
16
Velika Britanija
47,1
17
Finska
45,8
18
Švedska
42,7
19
Kipar
40,4
20
Španija
38,2
21
Austrija
35,4
22
Francuska
27,5
Izvor: European mortality database – MDB, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, Denmark, 2010; http://data,euro,who,int/hfadb/ (April 2011)
Najčešći faktori rizika za nastanak ovih masovnih bolesti su: pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, visok nivo masnoća u krvi i neumereno konzumiranje alkohola.
Svaki pomenuti faktor rizika može se dovesti u vezu sa bar dve od navedenih nezaraznih bolesti. Kod mnogih, a posebno kod socijalno ugroženih, faktori rizika se grupišu, pri čemu se njihov efekat često umnožava.
Danas je moguće sprečiti ili modifikovati faktore rizika, odložiti pojavu ili progresiju bolesti, sprečiti nesposobnost i prevremenu smrt.
Prevencija tokom čitavog života je efikasna i mora se smatrati investicijom u zdravlje.
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2006. godine pokazalo je da: oko 34 odsto odraslog stanovništva puši, 47 procenata ima hipertenziju, 40 odsto svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, 18 odsto je gojazno i 74 odsto nije dovoljno fizički aktivno.
Smanjenje broja novoobolelih i broja umrlih od najčešćih oboljenja može se postići ukoliko se kod građana razvije svest o ličnoj odgovornosti za vlastito zdravlje i o značaju redovnih preventivnih pregleda.
To se postiže sveobuhvatnim i integrisanim pristupom u kome se zdraviji izbori čine prihvatljivijim, a postojeće znanje se bolje i ravnomernije primenjuje, kako bi svi imali priliku da iskuse njegovu blagodet.
*Mr sc. dr, Institut za javno zdravlje Srbije, „Dr Milan Jovanović Batut“
Sutra: Uzroci obolevanja kao u većini zemalja u razvoju
Dragan Miljuš
objavljeno: 28.04.2011.
