Izvor: Politika, 16.Nov.2010, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji smo, najbolji
Ko su novi politički preduzetnici u Srbiji u poslednjih desetak godina? Dovoljni su prsti jedne ruke da se nabroje, svi ostali su stari
Uspešna društva su ona koja karakteriše sloboda ulaska. Novopridošli (u svakom pogledu) lako ulaze i stalno se stvaraju nove organizacije u poslovnom, političkom ili društvenom životu. Takva društva, sa velikim brojem raznolikih organizacija, neminovno su efikasna, budući da stalna konkurencija između organizacija (novih i starih) predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << test za svaku od njih. Stalno ulaze novi, a odlaze oni koji treba da odu. Novi konkurenti, ukoliko su bolji, istiskuju stare, što znači da stvaraju pritisak svima da budu efikasni, da budu što bolji. To je darvinijanski mehanizam selekcije: preživljavaju samo najbolji. Srećom, ne radi se o ljudima, nego o organizacijama – pravnim licima. Štaviše, sloboda ulaska omogućava društvu da bude i fleksibilnije, da brže i bolje reaguje na promene u okruženju, a to je od ključne važnosti za malu zemlju kakva je Srbija. Društva otvorenog pristupa, odnosno slobodnog ulaska, bolja su, efikasnija i žilavija od društava sa velikim barijerama ulasku. Ona svojim građanima pružaju veće šanse za uspeju.
To je najočiglednije u slučaju privrede i konkurencije preduzeća. Ukoliko je ulazak slobodan, konkurentski pritisak je snažan, bez obzira na to koliko ima konkurenata – nikada se ne zna ko će da uđe. I zato nije pitanje koliko ko ima učešće na tržištu već koliko se lako ulazi na to tržište. A to se najbolje može sagledati na osnovu najnovijeg istraživanja Svetske banke koje se bavi stvarnošću u tom pogledu: koliko se odigra novih ulazaka? Pa kada se taj broj podeli sa 1.000 stanovnika, koji spadaju u radno sposobno stanovništvo, dobije se podatak koji je uporediv između zemalja. Kako tu stoji Srbija? Jako, jako loše! Sve one zemlje koje drže do sebe imaju najmanje pet novih ulazaka za godinu dana na 1.000 radno sposobnih stanovnika. Od zemalja našeg regiona, jedino Makedonija ima više od pet novih ulazaka tokom prošle godine. Ispred nas je Hrvatska, a mi smo zabeležili svega 1,94. Bolji smo od zemlje kandidata, preduzetničke Crne Gore (0,58) i disfunkcionalne Bosne i Hercegovine (0,58). Sva sreće što u broj za Srbiju nije uključen i broj novih ulazaka u južnoj srpskoj pokrajini (0,12, isto kao i Burkina Faso), inače bi naš prosek bio još niži. Podaci su surovi i nesporni – Srbija nije zemlja u kojoj se mnogi odlučuju da uđu u nove poslovne poduhvate.
Zašto je to tako? Da li možda Makedonci i Hrvati imaju genetski ugrađenu veću sklonost ka preduzetništvu od Srba? Pre bih rekao da je to tako zbog neodgovarajućeg institucionalnog okvira, odnosno lošeg poslovnog okruženja, koje sputava preduzetnike u započinjanju poslovnih poduhvata i novim poslovnim inovacijama. Jasno je da su u Srbiji veće prepreke započinjanju poslovnih projekata nego što je to slučaj u Makedoniji i još mnogim drugim zemljama sveta (Na mnoge od njih još uvek gledamo sa prezirom.). A te prepreke zavise od odluka vlasti. Zbog čega, dakle, domaća vlast ne čini ništa da umanji barijere ulasku, odnosno da omogući slobodan pristup poslovanju? Neko će reći da je to zbog očuvanja privilegija, ekonomisti bi rekli renti, koje se dele između poslovnog i političkog sektora, pa zbog toga postoji takvo prožimanje privrede i politike u Srbiji. Dobro, a zašto je to tako?
Pa, možda zbog toga što kod nas u politici ne postoji slobodan pristup. Ko su novi politički preduzetnici u Srbiji u poslednjih desetak godina? Dovoljni su prsti jedne ruke da se nabroje, svi ostali su stari. Dobro, dobro, neki su se promakli gore, neki dole, neki levo, neki desno, ali godinama na političkoj sceni smenjuju se manje-više isti ljudi. To izjavi predsednika Srbije, koju je dao na stranačkom skupu DS-a, „da ne vidi bolju stranku za obavljanje poslova u državi”, daje posebno značenje. Ukoliko je ta ocena tačna, a mislim da dobrim delom jeste, svakako da on može da bude veoma zadovoljan kao predsednik stranke. Nikako, međutim, ne može da bude zadovoljan kao predsednik države. To je samo dokaz da je naše društvo još uvek društvo vrlo ograničenog pristupa, u kome nema slobodnog ulaska u političku delatnost, pa nove stranke predstavljaju samo recikliranje starih ljudi i ideja. Kada se jedna zemlja nalazi u ovakvom stanju u kome je danas Srbija, ukoliko postoji slobodan pristup politici, stranka na vlasti mora ozbiljno da se brine za svoju budućnost.
Sloboda pristupa je ključ napretka! Ukoliko se ona ne poštuje, oni koji je oduzimaju drugima seku granu na kojoj sede. A da se ne čuje testera, sami sebi skandiraju: „Najbolji smo, najbolji!”. Problem je jedino u tome što neće samo oni da se ugruvaju.
predsednik CLDS-a, profesor Pravnog fakulteta BU
Boris Begović,
objavljeno: 17.11.2010.
