Izvor: Politika, 15.Jun.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadzirani pluralizam
Ono što srpsku poludemokratiju, po mom mišljenju, čini osobenom u odnosu na druge poludemokratije jeste zakonski i institucionalno uređeni sistem nadziranog pluralizma, kojim se vrši kontrola političkih formacija koje mogu da učestvuju u političkoj utakmici i tako sprečava stvarna promena
Nedavno je objavljena analiza Fridom Hausa o stanju demokratije u državama centralne i istočne Evrope i u nekim azijskim državama. Srbija je smeštena u red država u kojima ne postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puna ili konsolidovana, već jedna vrsta polukonsolidovane demokratije ili poludemokratije. Nju, između ostalog, karakteriše nedovoljna razvijenost demokratskih institucija i nepoštovanje principa vladavine prava.
Ono što srpsku poludemokratiju, po mom mišljenju, čini osobenom u odnosu na druge poludemokratije jeste zakonski i institucionalno uređeni sistem nadziranog pluralizma, kojim se vrši kontrola političkih formacija koje mogu da učestvuju u političkoj utakmici i tako sprečava stvarna promena.
Kovanicu nadzirani pluralizam koristiću da označim sistem u kojem su obezbeđene formalne pretpostavke za slobodu mišljenja, delanja i političkog udruživanja u jednoj zajednici, ali u kojoj se ta ista sloboda i pluralnost mišljenja i delanja suštinski sprečava i (ili) kontroliše. Da bih ilustrovao kako funkcioniše ova vrsta nadziranja u Srbiji, ovde ću navesti sporne delove Zakona o političkim strankama, kojim je uređeno formiranje političkih stranaka u Srbiji.
Umesto da se uredi i olakša formiranje političkih stranaka, ovim zakonom je protivustavno uveden niz ograničenja grupi građana koja želi da registruje stranku, čime je redukovano naše pravo na slobodu političkog udruživanja i delovanja kao dela neotuđivih ljudskih prava i sloboda. Zakonom je najpre utvrđeno da je za registraciju političke partije neophodno sakupiti deset hiljada potpisa punoletnih građanki i građana Srbije. Time je poručeno da samo grupa od deset hiljada ima neotuđivo pravo na političko udruživanje ili delovanje, ali da to pravo ne pripada grupi od pet hiljada, na primer. Uporedni uvid u praksu susednih ili drugih evropskih država potvrđuje da je zakon izrazito restriktivan.
Druga sporna tačka Zakona o političkim strankama odnosi se na novac koji je potreban da bi grupa građana registrovala stranku. Svaki od onih deset hiljada potpisnika mora da ima uredno overene potvrde o tome da se nalazi u biračkom spisku, a sve potvrde se posebno naplaćuju.
Kada se sabere trošak za potvrde svakog od deset hiljada potpisnika, dolazi se do minimalnog iznosa od pet miliona dinara koje je potrebno pripremiti da bi politička stranka bila registrovana. Da biste se u Srbiji politički udruživali i delovali, potrebno je, dakle, da platite reket od pet miliona dinara, ali ni to nije sve. Za svaki slučaj, ostavljena je još jedna prepreka.
Dodatna prepreka nalazi se u ministarstvu nadležnom za registraciju političkih stranaka. Ako pretpostavimo da se sakupilo deset hiljada potpisnika i da je obezbeđeno pet miliona dinara za ulaznicu u klub, i dalje vas u odgovarajućem ministarstvu čeka revnosni službenik koji može da zatraži izmene, dopune ili dodatke ako mu bilo šta ne bi bilo potpuno jasno i time otegne ili sasvim onemogući evidentiranje nove političke stranke. Ovaj nedopustivi nivo arbitriranja u našu slobodu samo govori o stepenu ruiniranosti demokratskih običaja, normi i praksi u Srbiji.
Ovakav zakon o političkim strankama doprinosi nastanku i razvoju sistema nadziranog pluralizma, čime se kontroliše ko, kada i pod kojim uslovima može da uđe u političku trku. On donosi mnogo samozadovoljnoj političkoj klasi dok građane čini apsolutnim gubitnicima, što je na majskim izborima u Srbiji samo potvrđeno. Postizborna atmosfera pregovora u kojima učestvuju svi i u kojima svako može da pravi dogovore sa svakim samo je simptom teškog stanja u kojem se nalazi naša demokratija.
Moje je mišljenje da postojeća situacija nije proizvod sticaja niza okolnosti ili nesposobnosti elita, već nameravani rezultat delovanja političke klase koja s malim brojem imućnih pojedinaca čini oligarhijsku upravu u Srbiji. Rezultat ustanovljenja oligarhijskih principa vladavine je u proteklih nekoliko godina bilo sistematsko urušavanje demokratskih institucija i principa i redukovanje građanskih sloboda.
Zakonski i institucionalno je ustanovljen poseban sistem nadziranog pluralizma, kojim su demokratske procedure i delovanje institucija prilagođeni volji nekolicine, a građanima ostavljen samo privid slobode i demokratije.
Upravo je ovakvo stanje političkog života izvor upitanosti o dometima postpetoktobarske Srbije, na osnovu kojih se stiče utisak da se u dvanaest postmiloševićevskih godina naročito značajna promena nije ni desila ili da se s promenama nije uspelo. Upitanost o stanju je, međutim, dovoljna da počnemo da promišljamo kako izaći iz ove situacije.
Vladimir Pavićević
objavljeno: 15.06.2012.
